Na krov kuće sleteo je jedan crveni ćuban sasvim slučajno: Sveštenik iz Topole bavi se nesvakidašnjim hobijem (FOTO)
31.10.2022 | 13:32
Za dobrog goluba najvažniji kvalitetan pedigre, dobra građa, zdravlje i naravno da dobro leti
Copyright RINA
Svako od nas ima bar jedan hobi, neko čak i više a sveštenik iz Topole, Đorđe Radišić odabrao je kao hobi golubove - sive, bele, crvene avijane.
Njegova ljubav prema ovim pticama rodila se pre više od pola veka a takmičarski duh uticao je na širenje jata i ogroman broj pehara koji sada krase porodični dom.
- Kad sam imao šest godina na krov moje kuće sleteo je jedan crveni ćuban i od tad je počela moja ljubav prema ovim pticama, a koja i dan danas traje. Od njega sam dobio potomke i tako sam uvećavao svoje jato, danas imam oko 300 golubova - počinje svoju priču za RINU o golubovima Đorđe Radišić.
On dodaje da su za dobrog goluba najvažniji kvalitetan pedigre, dobra građa, zdravlje i naravno da dobro leti.
- Svi golubari ulažu u svoje ptice da bi bile što spretnije, a to se najbolje vidi kad ih pustite da lete. Dobar visokoletač u Srbiji mora da leti dugo, visoko, kružno i da se vrati odakle je poleteo i sve to naravno u određenom vremenskom roku kako bi osvojili neku nagradu na takmičenjima. Moraju biti zdravi i vakcinisani, bitna je i kondicija pa se mora vežbati sa njima - priča ljubitelj ovih ptica.
Međutim, često se dešava da se neki od najboljih letača nisu vratili u dvorište ovog sveštenika iz Topole jer su ih na nebu zadesile nepredviđene okolnosti.
- Ili ih u visokom letu uhvati soko ili ih struje odnesu na sasvim drugu stranu i zato smo uvek srećni kad ih vidimo da se vraćaju, jer to znači da su izuzetno kvalitetni i da znaju gde zaista pripadaju. Kad su golubovi u dobroj formi skoro uvek se vraćaju kući - rekao je Đorđe.
Golubarstvo je izuzetno cenjeno u svetu. U mnogim stranim zemljama , kao i u Srbiji, po striktno određenim pravilima održavaju se takmičenja golubova, poput takmičenja konja ili pasa. Prosečan život jednog goluba traje između 10 i 12 godina, a Đorđe svoje ljubimce hrani najkvalitetnijom hranom i ulaže u njih pre svega mnogo ljubavi i pažnje.
- Od milja sam ih prozvao "Popine zverke", ovo je mnogo više od hobija, nema nikakve zarade i u pitanju je čista ljubav. Mnogo mi je bitna i podrška moje porodice i to što oni razumeju moju zaokupljenost golubovima - kaže kroz osmeh.
Pravi golubari ponekad kažu da se dobar golub ne može kupiti, ali se može uzgajiti i utrenirati. A neretko se za najbolje primerke ovih ptica isplaćuju velike cifre.
Golub sa pedigreom zna da košta do hiljadu, pa čak do pedeset hiljada evra. Najskuplji golub ikada prodat je u Turskoj za milion dolara, i to pola miliona dato je u novcu, a pola u zlatu.