Tara krije jedino mesto u Srbiji gde rastu bele mahovine koje prave treset i vezuju ugljen-dioksid

Jedna od najlepših i najposećenijih srpskih planina na svojoj teritoriji krije i 17 specifičnih rezervata prirode koji se prostiru na 3323 hektara, a jedan od najstarijih koji je pod prvim stepenom zaštitite, jeste rezervat Crveni potok.

Od izuzetnog je značaja za naučnike, jer je u njegovom središnjem delu smeštena takozvana Tepih livada, jedno od retkih preostalih tresetišta u Srbiji.

– Taj lokalitet je deo šumo tresave u središtu rezervata, a naziv je nastao zbog mekoće podloge usled ugibanja tresetnih slojeva. Na Tepih livadi se nalaze retke vrste belih mahovina koje polako nestaju, a od izuzetnog su značaja za čovečanstvo. One vezuju velike količine ugljen-dioksida, akumuliraju ga i prave treset, koji ima veliku važnost ali površine pod tresetnicima sve su manje i manje. Neophodna je maksimalna zaštita ovakvih lokaliteta i da se zabrani poseta turista, jer se Tepih livada gaženjem uništava, a posledice mogu biti dalekosežne – izjavio je za RINU, prof. dr Marko Sabovljević sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Rezervat Crveni potok nalazi se na visoravni Mitrovac, a ime je dobio po tome što se voda preliva preko zemlje crvenice, pa ceo predeo dobija upravo tu boju. Pod strogu zaštitu stavljen je pedesetih godina prošlog veka, a do tada kroz njega ljudska noga vrlo retko je koračala. Obrastao je mešovitom šumom smrče, jele, jove i Pančićeve omorike.

 

– Ovo je jedini primer u svetu da se Pančićeva omorika može naći na tresetu, ali ona je ovde izuzetno ugrožena jer je ostalo još samo tri stabla. U okviru prekograničnog projekta koji se realizuje u cilju zaštite ove endemske vrste, naučnici su uzeli u obzir sve faktore koji doprinose njenom nestanku, i nadamo se da ćemo uskoro doći do rešenja. Jedan od kurioziteta u ovom rezervatu jeste Crna Jova koja mahom raste u močvarnom području, a ovde je nadmorska visina preko 1.000 metara – rekao je Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara.

Prirodni rezervat Crveni potok je od izuzetnog značaja za nauku jer u tresetnim slojevima ovog rezervata sačuvana su i fosilizovana polenova zrna koja čuvaju podatke o istoriji biljnog sveta, klimatskim promenama, uslovima staništa Tare i čitave Srbije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi