Stanojevićev trenerski pečat udaren na Partizanov uspeh u kvalifikacijama za Ligu konferencija

Crno-beli su kroz svoju istoriju krčili domaćim klubovima put kroz Kup evropskih šampiona, novi format takmičenja u Ligi šampiona ili Ligi Evrope, pa i prvi nastup u Ligi konferencija treba posmatrati kao nastavak te tradicije.

Nije bilo lako, mada se na početku svega naivno verovalo da će prolazak do grupne faze u novom utešnom takmičenju biti “boza” čak i za srpske klubove. U prvom kolu eliminisana je slovačka, a po kapitalu mađarska, Dunajska Streda. Najkvalitetniji tim u toj fazi takmičenja koga je žreb mogao da donese.

Teže nije moglo i u narednoj rundi protiv Sočija, a kada su objektivno bolji Rusi eliminisani posle penala, obaveza izbacivanja Santa Klare u plej-ofu se sama nametnula. Ni taj posao nije prolazio glatko, ali misija je uspešno završena!

Ništa kao Partizanov prolaz u grupnu fazu Lige konferencija nije tako jasno i jako trenerski pečatirano, pa se ovaj prolaz bez dileme mora pripisati Aleksandru Stanojeviću.

Bio je skoro pa nepogrešiv u donošenju važnih strateških odluka. Od početka je stao uz mladog Aleksandra Popovića, a on mu je od prvog do poslednjeg trenutka umeo da uzvrati sigurnim odbranama. Protiv Rusa je u pravom momentu postavio Nemanju Stevanovića među stative, pa je armija pristalica dobila još jednog heroja, a ekipa odličnu alternativu za prvog golmana ekipe.

Ali, nije Stanojević samo ovim potezom učinio važnim jednog člana grupe, koji je delovao sa mesta autsajdera. Silom prilika podigao je Marka Živkovića i pogodio s njim. Potpuno je rehabilitovao Lazara Markovića, povratio Sejdubu Sumu i Aleksandra Lutovca, a na dobrom putu je da to isto uradi sa Danilom Pantićem…

Izmene su mu bile gotovo savršene. Aleksandar Šćekić je protiv Sočija ušao i pogodio za 2:2 u 90. minutu, nakon centrašuta iz kornera rezerviste Nikole Terzića. Dobitan potez je bio i jučerašnje Sumino vaskrsnuće, baš kao i ubacivanje Filipa Holendera i Pantića umesto istrošenih Markovića i Nemanje Jovića. Stao je čvrsto iza Miloša Jojića, iako bi mu se neki treneri zahvalili na saradnji posle epizode u Rusiji, pa i one na Azorima koja je za jednu jedva vidljivu nijansu bila bolja.

Osim personalnih rešenja, ekipa napreduje i kao grupa. Za kratko vreme Stanojević je uspeo da nametne automatizme u igri. Sve deluje jednostavno, dupliranje po krilu odakle na kraju ide centaršut ili drugi način traženja najbolje postavljenog saigrača.

Ideja trenera videla se i u odigravanju prekida. Partizan deluje ubojitije u napadu i sve sigurnije u defanzivi. I laicima je bilo vidljivo da se Santa Klara muči da odbrani svaku akciju, a sve se to prenosilo na samopouzdanje njihovog golmana Pereire, koji je lošom intervencijom dao doprinos golu Siniše Saničanina za 2:0.

Ipak, Stanojevićev Partizan igra sa ozbiljnom manom u poslednjoj liniji. Oseća se nesigurnost kod štopera. Greške im se prečesto dešavaju, jer dva odbrambena stuba Vujačić i Saničanin u Evropi plaćaju danak prelakih duela u Superligi. Možda se štoperi sudaraju sa svojim limitima, ali taj problem bi mogao da eskalira kad dođu jači rivali kao što su Gent ili Crvena zvezda u Superligi.

Svi ostali nedostaci u timu povezani su sa ponašanjem uprave prema treneru i ovom timu Partizana. Stanojević je dobio isti odnos rukovodstva koji je svojevremeno imao i Savo Milošević. Jedan odlično odrađen prelazni rok kada su stigli Jojić, Obradović, Holender i Miljković, ostao je napola dovršen angažovanjem Saničanina i Rikarda ovog leta.

Sve je izvesnije da drugih igrača, posebno u ofanzivnom delu, neće ni biti. To i ne bi moralo da bude na nož dočekano od navijača ako im Danilo Pantić brzo stavi do znanja da Partizan s njim u timu ima lepu budućnost.

Na isti način treba posmatrati i sve ostale linije tima. Rezevrni štoper Ostojić odmenjivaće dvojicu standardnih, krila su duplirana (Marković, Jović, Holender, Lutovac, Terzić), bekovi (Obradović, Urošević, Miljković, Živković) takođe. Trojka defanzivnih veznih deliće minutažu, baš kao i trio koji deluje iza špica (Suma, Natho, Pantić)

Rikardova alternativa ostaje mladi Milovanović, ali to je već postalo uobičajeno da se crno-beli mole za dobro zdravlje svog jedinog špica. Tako je bilo u eri Sadika, tako je i sad sa Rikardom.

Pročitajte još

Volim kad se radujemo zbog odbojke: Đula Mešter za 24 sedam priča o izazovima na mestu potpredsednika OSS

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi