Dosije Dragane Cvijić: Devojka koja se bori protiv vetrenjača ili dežurni kritičar?

Seul 1988, pa ko zna kad. Poslednji put su rukometašice Srbije na Olimpijskim igrama učestvovale pre 33 godine i to pod zastavom SFRJ. Priliku da agoniju prekinu su imale na kvalifikacionom turniru u Đeru, umesto toga su je samo produžile.

Ako je poraz od Rusije bio očekivan, s obzirom na razliku u kvalitetu, onda je Mađarska morala da padne. Imperativ pobede je bio tu, još pre samog dolaska su izabranice Ljubomira Obradovića znale da su im dve pobede neophodne za plasman u Tokio. Obećavale su veliku borbu do poslednjeg atoma snage, trud, rad, znoj… Ništa od toga nisu pokazale protiv domaćina takmičenja. Problemi u organizaciji igre, promašeni ziceri, kada se na sve to doda da je najefikasnija na tom meču bila Marina Dmitrović koja 23. marta puni 36 godina onda je jasno kakva je situacija u nacionalnom timu.

Da stvari ne štimaju moglo je da se čuje odmah po završetku te utakmice kada je Dragana Cvijić, jedna od naših najboljih rukometašica, bez dlake na jeziku govorila za RTS.

– Mi nismo odustale, Rukometni savez je odustao od nas i od Igara. Nisu želeli da čuju naše vapaje već posle EP u Danskoj, već tada je bilo jasno da nešto mora da se menja. Više ne mogu i neću da ćutim i nadam se da će ovo nekada nekome da pomogne. Mi smo žrtve saveza. Bilo je ogromno nezadovoljstvo kod igračica, ali kada nemate podršku vodećih ljudi onda je sve džaba. Pod hitno nešto mora da se menja kako bi naredne generacije imale mogućnost da odu na OI – rekla je Dragana.

Na konkretno pitanje da li misli na trenera je odgovorila:

– Znaju oni svi na koga mislim. Bili su sa nama, sve su videli i ništa nisu uradili. Ovo je za većinu verovatno poslednja utakmica u reprezentativnoj karijeri. Nadam se da će u budućnosti doći neko ko može da nauči naredne generacije nešto, a ne ovako – jasna je Cvijićeva.

Njena izjava je odjeknula u javnosti verovatno i jače nego činjenica da ekipa neće biti u Japanu na najvećem takmičenju.

I ovo nije prvi put da iskusni pivot ulazi u sukob sa Savezom. Da li je u pitanju borba protiv vetrenjača ili je ona dežurni kritičar, procenite sami. Podsetićemo na neke detalje iz prošlosti.

Pre ovih kvalifikacija su Srpkinje učestvovale na Evropsko prvenstvo u Danskoj, na startu su pobedile Holandiju, a u tom meču se povredila Andrea Lekić. Tada se Dragana oglasila na društvenim mrežama.

– Na prvenstvo su otišle dan pred početak istog zbog nečije greške. Bile su u karantinu tri dana, nisu smele da izađu iz sobe. Bez treninga, taktike, terapija su izašle na teren i pobedile svetskog prvaka. Zbog svega toga sepovredila Andrea i ja se pitam čijom krivicom. Hoće li neko odgovarati za sve ovo što im danima radite!? Zabranili ste im da žive, dišu, da se druže, ali ne i da se bore. To im niko nikada neće oduzeti, zato što smo rođene sa tim, to se ne uči. Sa ovakvim inatom i karakterom se rodiš. Za mene ste zlatne, najbolje na svetu. Srbijo, budi ponosna na ove devojke – napisala je tada Cvijićeva, posle čega su usledili porazi i 13. mesto.

Vratićemo se malo dalje u prošlost. Srpkinje su na Svetskom prvenstvu u Beogradu 2013. godine oduševile naciju. Igrale su u finalu, ali su tamo posle velike borbe poražene od Brazilki (22:20). Delovalo je da je to početak uspeha. Desilo se upravo suprotno. Na Evropskom prvenstvu 2014. godine se dogodio pravi debakl, zauzele su 15. poziciju. Eskalacija sukoba na relaciji igračice/selektor se dogodio kada su Dragana Cvijić, Andrea Lekić, Katarina Tomašević i Sanja Damnjanović poručile da neće igrati za nacionalni tim dok je na klupi Saša Bošković.

– Posle tog EP sam rekla da se neću odazivati na pozive dok se neke stvari ne promene – rekla je tada Cvijićeva.

Promene su se dogidile 2016. godine, kada je na klupu sela Dragica Đurić, ali ni tada četiri srpske rukometašice nisu dobile poziv.

– Ne znam razlog toga, niti sam se time bavila, to je bila njena odluka i ja je poštujem. Možda smatra da nismo dovoljno dobre za reprezentaciju ili za tim u tom trenutku, ali ponavljam, poštujem njenu odluku. Čak i da me je zvala, zahvalila bih se na pozivu. Imala sam tada i probleme sa kolenom, bila sam i na operaciji. Želim da se odmorim od nacionalnog tima. Smatram da je vreme da se penzionišem iz reprezentacije – rekla je Dragana početkom 2017. godine.

Odluku je ipak promenila krajem te godine. Pridružila se sunarodnicama.

– Patila sam bez reprezentacije. Dođe decembar, svi se razbeže na pripreme za velike šampionate, igraju za medalje, a ja sve to gledam na televiziji. Vratila sam se jer sam željna dokazivanja. Smatram da ova generacija još može da napravi veliki rezultat. Imamo kvalitet da se plasiramo na Igre u Tokiju. To mi je jedini cilj u životu, samo mi još to nedostaje – poručila je u intervjuu za „Novosti“, a u ekipu su vraćene i Andrea, Sanja i Katarina.

Grupnu fazu Svetskog prvenstva u Nemačkoj su prošle kao prvoplasirane, da bi potom u osmini finala odmah bile zaustavljene. Savladala ih je selekcija Crne Gore (31:29).

– Tužne smo zbog poraza, ali naš cilj ostaje plasman na Igre u Tokiju. Naučićemo dosta iz ovoga. Vidimo se na EP u Francuskoj – hrabrila je tada Cvijićeva naciju.

Prošle su prvu rundu na prvenstvu Starog kontinenta i izgubile sva tri meča u narednoj, pa su takmičenje završile na 11. mestu.

– Nisam zadovoljna, ali mislim da ima dosta stvari iz kojih možemo mnogo toga da naučimo. Bile smo konkurentne protiv svih, pokazale smo da možemo da se nosimo sa svima, samo je potrebno da nas neko još malo usmeri. Za nas je najvažnije da se kvalifikujemo za OI, to je glavni cilj, zbog toga sam se i vratila u reprezentaciju – objasnila je Dragana posle turnira u Francuskoj.

Nova prilika za to bilo je Svetsko prvenstvo u Japanu 2019. godine. Srpkinje su prošle prvu fazu, ali su u drugoj zauzele treću poziciju u toj grupi, remizirale su sa Danskom u poslednjem kolu (26:26), pa su u borbi za peto mesto poražene od Crnogorki (26:28).

– Napravile smo veliku stvar, dale smo sve od sebe i borile se od prvog dana. Mislim da su ljudi zaboravili da postoji rukomet u Srbiji. Čekaju nas kvalifikacije za Olimpijske igre i moj san bi se ostvario plasmanom u Tokio – pričala je Dragana posle tog remija sa Dankinjama.

Kao što je poznato, zbog pandemije i svih dešavanja je kvalifikacioni turnir u Đeru odložen za godinu dana, a srpske rukometašice su i definitivno propustile poslednji voz. Igre najboljih svetskih rukometašica će ponovo pratiti kraj TV ekrana…

A valjda će i Dragana konačno uspeti da potpuno iskristališe sliku u javnosti o sebi.

Pročitajte još:

Devojke nastavite da trenirate: Rukometašice Srbije ni posle 33 godine neće igrati na OI

Nešto je trulo ženskoj rukometnoj reprezentaciji Srbije, jedna od najiskusnijih prva digla glas: Znaju oni dobro šta treba da se menja

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi