Da nam živi, živi boks! Boem u rukavicama Mirko Puzović za 24sedam otkriva nepoznate detalje iz života

21.12.2021

10:42

0

Autor: J. N.

Naš najtrofejniji bokser priča o medaljama, problemima sa lošim ljudima, pa i o novom talasu srpskih boraca

Da nam živi, živi boks! Boem u rukavicama Mirko Puzović za 24sedam otkriva nepoznate detalje iz života
MN Press

Osvojio je olimpijsku bronzu, dve svetske, a sa evropskih prvenstava doneo je dve srebrne i jednu bronzanu medalju.

Legenda srpskog i jugoslovenskog boksa Mirko Puzović u razgovoru za portal 24sedam priča o prebogatoj karijeri, boemskom načinu života, mukama sa lošim ljudima, pa i o aktuelnom trenutku srpske plemenite veštine.

Sa našim najtrofejnijim bokserom pričamo o nedavno završenoj Zlatnoj rukavici, Svetskom prvenstvu u Beogradu... Da li se moze reći da je ovo povratak boksa na velika vrata?

- Na Svetskom prvenstvu smo postigli po meni odličan rezultat. Osvojena je bronza i imali smo dosta pobeda, ali nažalost sudije su nam uzele dve pobede tako da smo morali da se zadovoljimo jednom medaljom. Na Zlatnoj rukavicu su naši takmičari ponovo briljirali i osvojili rukavicu i u muškoj i ženskoj konkurenciji. Nina Radovanović i Nenad Jovanović su dobitnici 64 po redu Zlatne rukavice. Veliki uspeh i potvrda da se srpski boks vraća na mesto koje mu pripada, a to je vrh Evropskog boksa.

Iako ste postigli fenomenalne rezultate niste bili tipičan sportski tip koji je samo trenirao. Voleli ste da izađete u kafanu ali ste zbog "ludačkog" tempa treniranja uvek bili spremni za ring?

- Što se tiče mene bio sam maksimalno posvećen boksu. Na treninzima sam uvek prednjačio, a van sale sam živeo apsolutno opušteno. Pušio sam, lutao po kafanama... ali na treningu sam bio uvek prvi. Naravno to nikome ne preporučujem. Svima bih preporučio rad, rad i samo rad.

Vi ste 18 godina gradili karijeru u Radničkom iz Kragujevca. Tada ste boksovali i po više od 50 mečeva godišnje. To je ubitačan tempo. Koliko se boks razlikovao u to vreme u odnosu na danas? 

- Vreme kada sam ja boksovao i danas se razlikuje. Mi smo imali tako jaku ligu koja bi danas mogla da se poredi sa prvenstvom Evrope. Imali smo mnogo turnira  tako da smo imali i po 50 mečeva godišnje.

Ove godine dobili ste priznanje za zaslužnog građanina grada Kragujevca, za  izuzetan doprinos afirmaciji grada u zemlji i inostranstvu. Da li je ova nagrada trebala da stigne mnogo ranije? 

- Ove godine sam počastvovan od mog Kragujevca titulom Zaslužnog građanina. Dobiti priznanje gde ste rođeni i gde vas svi znaju je za mene najveća počast. Da li sam trebao i ranije da dobijem priznanje za mene je nebitno. Važno je da sam dobio i ja se time ponosim.

Godine 1989. rešili ste da završite karijeru i da ostanete u Kragujevcu ali niste mogli da nađete posao i kako ste jednom prilikom izjavili to vam je najveći poraz u životu? 

- Iz Kragujevca sam otišao 1991. godine u Nemačku. Tamo sam boravio 25 godina i to je moj najteži period u životu. Ljudi koji su vodili grad nisu našli za shodno ni da me pozovu i porazgovaraju sa mnom. Čim sam otišao u Nemačku, klub koji su vodili nečasni ljudi, mi je oduzeo lokal i svi trofeji koji su bili u lokalu su nestali. Naravno da je to veliki poraz, ali ne za mene nego za te sitne duše.

Po povratku u zemlju svoj mir ste našli na Kosmaju. Kako provodite vreme? 

- Po povratku iz Nemačke sam kupio vikendicu na Kosmaju gde trenutno živim. Imam mali raj i tu uživam. Kosim travu, imam puno cveća, baštu i svakoga dana po malo sejem. Zima, cepanje drva za loženje, čišćenje snega i padne mrak.

Među brojnim medaljama koja vam je bila najdraža?

- Osvojio sam dosta medalja među kojima imam i olimpijsku, ali meni je najdraža medalja Juniorskog prvaka Evrope koja me je izbacila u sam vrh Jugoslovenskog boksa.

Imali ste priliku da upoznate Branka Pešića, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda koji vam je 1976. i lično došapnuo da ste osvajač "Zlatne rukavice". U kakvom vam je sećanju ostao taj susret?

- Jedna mala anegdota. 1976 godine sam osvojio prvu Zlatnu rukavicu. Žiri je doneo odluku o pobedniku i meni prilazi čovek u kožnoj jakni i kaže, mali osvojio si Zlatnu rukavicu. Kažem ja treneru rekao mi onaj u kožnoj jakni da sam ja osvajač rukavice a on mi odgovara "znaš ti ko je taj čovek?". I tako ja upoznam najboljeg gradonačelnika Branka Pešića.  

Sa kim ste u kontaktu od boksera koji su bilo aktuelni u vreme vaše karijere? 

- I posle moje karijere i povratka iz Nemačke nastavljamo druženje i viđanje sa svim kolegama iz boksa. Šesnaest godina svakog 8. januara imamo tradicionalno druženje u Beogradu gde dođu bokseri iz bivše nam Jugoslavije. 

Antonio Ahel/ATAImages
 

Kažu da ste bili veliki talenat i za muziku. Da li vam je žao sto niste snimili pesme koje vam je Hasan Dudić napisao i duet sa Anom Bekutom? 

- Volim i voleo sam uvek  druženje i pesmu. Kada sam imao 20-ak godina veliki tekstopisac i pevač moj kum Hasan Dudić me je ubeđivao da snimim ploču. Ploču nisam snimio iako je Hasan sve završio jer sam sam shvatio da mi nije tu mesto i da treba da se posvetim onome sto znam, a to je boks.    

Boks je u nekadašnjoj Jugoslaviji bio prestižan sport. Da li će se tako nesto ponoviti? 

- Biti bokser u vremenu kada sam ja boksovao bilo je mnogo popularno. Danas to nije kao nekada ali dolaskom Nenada Borovčanina na čelo BSS boks se polako vraća na mesto koje je nekada zauzimao.

Prvi međunarodni uspeh ostvario je na Evropskom prvenstvu u omladinskoj konkurenciji, u lakoj kategoriji, koje je održano u Izmiru, u Turskoj.

Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. osvojio je bronzu, a do još dve bronzane medalje došao je na amaterskim prvenstvima sveta, 1982. u Minhenu i 1986. u Rinou (SAD).

Dva puta je bio vicešampion Evrope. Srebrne medalje osvojio je 1981. u Tampereu (Finska) i 1983. u Varni (Bugarska), a potom je na Evropskom prvenstvu u Budimpešti 1985. bio "bronzani". Srebrnu medalju osvojio je i na Svetskom kupu 1987. u Beogradu. Isto odličje zaradio je i na Mediteranskim igrama 1983. u Kazablanki.

Puzović je pet puta bio pobednik u prvenstvima Balkana, kao i na Međunarodnom turniru "Zlatni gong" u Skoplju 1982. godine. A na najpoznatijem domaćem turniru "Zlatna rukavica", koji je takođe bio međunarodni i uvek sa jakom konkurencijom, pet puta je osvajao trofej (1976, 1980, 1982, 1985. i 1986) i u tome sigurno niko i nikada neće moći da ga sustigne.

Na kraju, sedam puta bio je prvak Jugoslavije, dva puta kao junior i pet puta u seniorskoj konkurenciji. 

Za reprezentaciju bivše zemlje boksovao je 56 puta i šest puta bio kapiten našeg nacionalnog tima.

BONUS VIDEO:

24sedam

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi