Ni polomljena ruka nije ga sprečila da povede ekipu ka trofeju: U Kraljevu će ponovo stasavati velika imena

Već na prvu pomisao na odbojku u Kraljevu, po glavi se vrte imena poput braće Kovačevića, Srećka Lisinca, Veljka i Vlada Petkovića, Dejana Brđovića… Spisak odbojkaša koji su ostavili trag u dresu Ribnice, a kasnije dosanjali velike snove, prilično je dugačak. Poslednje sezone najpoznatijeg kluba iz Kraljeva nisu donele rezultate na kakve su navikli, ali sve se promenilo prethodnog leta dolaskom trenera Milana Simojlovića i iskusnog igrača Ivana Todorovića.

Godinama su skupljali iskustvo i znanje u inostranstvu, pa odlučili da se vrate i pomognu Ribnici da ponovo zasija. Kao nagrada za vredan rad stigao je trofej namenjen pobedniku Kupa Srbije, prvi još od 1978. godine.

– Slavilo se prethodnih dana, i to ozbiljno – priča za 24sedam Ivan Todorović (39), kapiten Ribnice i MVP finala Kupa. – Mere nam nisu dozvolile nešto više, ali možda je to i bolje. Vraćam film na sezonu 2006-2007 kada sam bio u Ribnici, pre odlaska u inostranstvo. Igrali smo tada finale plej-ofa i izgubili od Vojvodine. Ali, u polufinalu smo dobili Kragujevac, i sada se sećam kako je izgledao povratak u Kraljevo. Priredili su nam sugrađani nezaboravan doček u centru grada. Iz autobusa su nas iznosili na rukama kao tepih. Nažalost, tako nešto nije moglo da se ponovi zbog cele situacije. Svakako je u gradu eksplodirala pozitivna enerija posle ovog trofeja. Nadam se samo da će do sledećeg proći što manje godina…

Koliko je Todoroviću bilo stalo da Ribnica izađe kao pobednik u finalu Kupa, govori i podatak da je povredio ruku u prvom setu, ali ostao na terenu do samog kraja.

– Bolelo je svakako, ne moram da krijem. Hamzagić je smečirao, a meni se ruka našla u sendviču između kolena i lopte. Pod pritiskom i udarcem, naprsla je kost. Očigledno je adrenalin smanjio bol, pa sam uspeo da završim meč, na sreću uspešno. Nije mnogo strašno, čekam da me pregleda još jedan doktor, pa da mi stavi longetu. Imamo dužu pauzu, pa je dovoljno vremena za oporavak.

NA KIPRU JE BILO ČAROBNO

Tokom dugačke inostrane karijere Todorović je igrao u Francuskoj, Rumuniji, Kuvajtu i na Kipru.

– Da ne zvuči kao kliše, svaka godina je bila uzbudljiva i draga na neki svoj način. Osvajao sam trofeje i u Kuvajtu i u Francuskoj. Više je bilo razloga za sreću i radost, nego negativnih trenutaka. Na Kipru mi je bilo nestvarno, čarobno i na terenu i van njega.

Odbojkaši iz Kraljeva su na okršaju za trofej nosili dresove sa likovima bivših igrača Ribnice.

– Ideju je doneo naš trener Milan Simojlović, koga zovemo Buca. Nas dvojica smo onda to zajedno sproveli u delo. Stručni štab je nosio na majicama ekipu koja je osvojila Kup 1978. godine, kao i sliku našeg tima, a pisalo je: “A sada malo mi…”. Igrači su imali na dresu po jednog člana te generacije koja je donela poslednji trofej.

Prvi strateg Ribnice je posle meča rekao da napokon više Gordan Vilimanović, zvani Džordan neće više moći da se hvali kako je jedini osvojio Kup.

– To je čovek koji je u Savezu, a inače je naš drugar, komšija i član te čuvene generacije. Milan je to malo rekao kroz šalu, malo ironično… Stalno nam se Džordan hvalio i više nismo mogli da ga slušamo. Sednemo na kafu i on priča kako je on osvajao i šta je radio. E sad malo mi… To je bila poruka između ostalog i za njega.

Finale Kupa je za Ribnicu bila poslednja utakmica ove sezone, jer su prethodno završili učešće u prvenstvu Srbije. Iako su ligaški deo okončali na visokom drugom mestu, momci iz Kraljeva su eliminisani u četvrtfinalu u majstorici protiv Mladog radnika.

– Nema šta, teško nam je pala eliminacija. Sad je to malo podnošljivije zbog osvojenog trofeja u Kupu, ali svakako smo imali visoke ambicije i u prvenstvu, jer smo cele sezone bili u vrhu. Imali smo samo neke kikseve protiv slabijih timova, nismo izgubili nijedan ozbiljan derbi, pobedili smo čak i Vojvodinu. Poraz na domaćem terenu nam se nije desio sve do tog u četvrtfinalu plej-ofa. Nije bila naša noć, sve što smo uradili bilo je pogrešno. Počev od mene kao najiskusnijeg i najstarijeg igrača, pa sve do najmlađeg. Jednostavno nismo imali nikakve šanse u tom trećem meču. Prokockali smo priliku u Požarevcu kada smo vodili 2:0 u setovima i 1:0 u seriji.

U kompletnoj situaciji Todorović vidi i pozitivnu stranu.

– Previše bi bilo da smo napravili značajan rezultat i u prvenstvu, jer onda sledeće godine šta god bismo uradili bilo bi lošije. Tako da sad imamo zadatak za narednu sezonu.

Trofej osvojen pre četiri dana trebalo bi da bude samo vetar u leđa za sve što Ribnica želi da ostvari u budućnosti.

– Simojlović i ja želimo da forsiramo našu školu odbojke. Ribnica je i te kako poznata po domaćim igračima koji su napravili velike karijere i u evropskim klubovima i u reprezentaciji Srbije. U jednom trenutku je nacionalni tim imao polovinu igrača iz ovog kluba, a bilo je i trenera u stručnom štabu. Želimo da privučemo igrače i rezultatima i finansijama, da nađu razlog da se vrate u Kraljevo. Već od sledeće godine ćemo se angažovati po tom pitanju. Znamo da će okosnica tima ostati, imaćemo još neka pojačanja. Svakako imamo visoke ambicije, pa ćemo videti kako će se sve razvijati.

Pročitajte još

Aleksa Brđović za 24sedam o sećanju na oca, preranom kraju karijere, životu van odbojke…

Atanasijević za 24sedam: Nije mi lako da napustim Peruđu, ostaće mi zauvek u srcu

Iako će u novembru oduvati na torti 40 svećica, Ivan i dalje uživa u ulozi igrača.

– Ne ide baš da se oprostim trofejom Kupa od igračke karijere. Lepše bi bilo da dođe titula u prvenstvu za kraj. Neću se smiriti dok se to ne desi. Šalim se naravno… Ima još žara, ambicije, motiva, igra mi se još. Od sledeće sezone ću verovatno postepeno prepuštati mesto mlađima, ali želim da mi dokažu na terenu da to treba da se desi.

Todorović u Ribnici nije samo kapiten, već ima i mnogo odgovornija zaduženja.

– Simojlović i ja smo preuzeli klub, tako da ja vodim tu priču. Želimo da Ribnica bude prepoznatljiva i u Evropi, jer je sama po sebi brend. Ako uzmemo Vojvodinu, Zvezdu i Partizan, uz njih smo sigurno jedno od najvećih imena na našoj odbojkaškoj sceni. Znamo koliko igrača je poteklo iz Kraljeva i šta su doneli Srbiji. Završio sam i DIF, ali ne planiram da budem profesor, već želim da posle igračke karijere ostanem u odbojci, videćemo da li kao trener ili neki sportski direktor. Ceo život sam u sali, tu sam ostavio i kolena i zdravlje, ali ne žalim se. Da se na bavim sportom, to bi tek bio problem, a ovako je sasvim lepo.

Do povratka u Srbiju je došlo posle uspešne epizode na Kipru.

– Imao sam opciju da igram još godinu dana da ostanem tamo. Napravili smo dobar rezultat u toj poslednjoj sezoni, oni su bili prezadovoljni, pa su mi ponudili ugovor. Međutim, Simojlović i ja smo želeli još prošle godine da se vratimo, ali još nismo bili potpuno sigurno da li ćemo ući u celu ovu priču i šou. Znali smo šta nosi i kako možemo da se provedemo ako nešto ne bude kako treba. Izabrali smo da to ipak bude ova takmičarska godina. Hvala Bogu izabrali smo pravi trenutak… Nije bilo nikako siljenje, da nemamo šta i gde pa da smo se vratili. Već smo ostavili iza nas i ponude i izgrađeno ime i vratili se da započnemo novu priču u Srbiji. Odavno smo otišli iz naše zemlje…

Todorović je otkrio i odakle tolika zajednička želja za razvojem, napretkom, rezultatima.

– Najbolji smo drugovi Buca i ja, znamo se još iz detinjstva. Živimo u istom kraju, išli smo u osnovnu školu zajedno, svašta smo prošli. Od guranja noše po pesku pa do trofeja u Kupu – završio je Todorović.

Osvajači Kupa 2021. godine: Aleksandar Stefanović, Ivan Todorović, Jovan Vukmirović, David Rudić, Predrag Bićanin, Žarko Ubiparip, Vanja Petrašinović, Luka Ratković, Aleksandar Veselinović, Vladimir Gajović, Miloš Krsteski, Gregori Nejtan Delgajdes, Milan Živanović.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam