"Kada god mi zazvoni telefon i vidim da me zove igrač, pretrnem"

Decenija je prošla od poslednje titule odbojkaša Partizana. Poslednju generaciju crno-belih koja je dominirala u srpskoj odbojci predvodio je mladi Aleksandar Atanasijević, a uz njega su bili Mijailović, Pešut, Kisić, Ilić, Minić, Turanjanin… U međuvremenu se ovaj klub suočio sa mnogo teških trenutaka – bilo je finansijskih problema, borbe za opstanak, ispadanja u niži rang takmičenja. Iz svega toga je uspeo da se izvuče. Danas se o Partizanu ponovo priča u pozitivnom svetlu, zahvaljujući ljudima koji nisu odustajali ni kada je bilo najteže.

Jedan od njih je Bojan Janić (39) – nekadašnji kapiten reprezentacije naše zemlje, koji trenutno ima dva zaduženja – trener je, ali ulazi u igru kad god je potrebno. Iako je mnogo toga prošao u bogatoj karijeri, iskusni odbojkaš nije često imao priliku da igra utakmicu nalik onoj koju su juče imali Partizan i Mladi radnik (Požarevac). Beogradski tim je uspeo da pobedi u trileru, koji je završen tek u neverovatnom taj-brejku (27:25), i da se plasira u finale plej-ofa.

– Bilo je veoma naporno i emotivno. Definitivno jedan od najluđih mečeva u kojim sam učestvovao, možda sam imao dve ili tri slične utakmice u karijeri – priča za 24sedam Bojan Janić. – Neverovatno je da se u petom setu igra do tog rezultata, da bude toliko neizvenosti… Mi smo bili jednom nogom u ponoru, vraćali smo se iz mrtvih. Ne dešava se ovo često, pogotovo ne u tako bitnoj utakmici koja odlučuje ko će igrati finale. Nećemo ništa preterano da analiziramo, na kraju je najbitniji rezultat. Mi smo u finalu, čekamo pobednika majstorice Vojvodina – Radnički. Možemo sa oba tima da se nosimo, ne razmišljam o tome koga bih voleo, a koga ne, najiskrenije. Drago mi je da smo mi došli do borbe za titulu, a ko god nam bude protivnik, znamo da neće biti nezasluženo. Svakako će to biti kvalitetna ekipa, sa kojom ćemo morati da se nosimo.

Crno-beli su ligaški deo završili na šestoj poziciji, ali su već u prvoj rundi plej-ofa uspeli da izbace trećeplasirani Niš. U polufinalu su preskočili Mladi radnik sa 2:0 u seriji, a pre toga su od iste ekipe u regularnom delu oba puta izgubili (3:1, 3:0).

– Mi smo tokom sezone imali problema sa povredama i sa virusom, ali nismo odlagali utakmice. Igrali smo sa onim što imamo i stvarno se borili. Svaki meč smo igrali pošteno, gubili, pobeđivali… Kasno smo i imali ceo tim na okupu, još nam se korona desila na početku priprema, bilo je teško i organizovati sve i planirati bilo šta kad je dovođenje igrača u formu u pitanju. Sve je bilo teško, ali mi smo ipak ostali pozitivni u najtežim trenucima i terali dalje.

U trenersko odelo Bojan je uskočio 2018. godine, već tokom druge sezone na klupi morao je da se suoči sa ambijentom koji nije mogao ranije ni da zasmisli.

– Sa kojim god kolegom da pričam, svi se žale na iste stvari. Isto nam je – bio mlad trener ili iskusan – svakako se suočavamo sa nečim o čemu ne možemo da odlučujemo. Ne znaš da li će ti se igrač razboleti, da li će se liga zaustaviti ili nešto treće. Kad god mi zvoni telefon i vidim na ekranu da je neko od igrača, pretrnem. Samo se tad ponadam da nije neka temperatura, pošto se dešavalo mnogo puta ove sezone. Održao nas je pozitivan karakter, šta god se dešavalo, nastavljali smo dalje, radili i trudili se. Svakako se svi nadamo da će se ovo ludilo zaustaviti i da ćemo raditi normalno.

Iako je planirao da više ne bude igrač, Janić je naknadno licenciran i ove sezone, pa s vremena na vreme bude i na terenu.

– Stvarno nisam želeo, prošle godine sam doneo definitivnu odluku da više ne igram. Ali, onda sam osetio da ću biti potrebniji u nekim trenucima na terenu. I meni je lakše da budem igrač i trener, koliko god zvuči ljudima komplikovano. Kad stojiš sa strane, nekad ne možeš da smiriš ekipu, a to je najpotrebnije kada su igrači baš mladi i neiskusni. Tako da mi je lakše da to uradim iz terena, nego sa strane.

Neki smatraju da se prerano odlučio za kačenje patika o klin.

– Ma, mnogo sam igrao… Baš dugo traje ta moja igračka karijera. Zasitio sam se, ne same odbojke, nego inostranstva. Zapravo, kada sam dolazio u Partizan, ja sam planirao da budem i dalje igrač. Ali sticem okolnosti Duško Nikolić, koji je bio trener, dobio je ponudu Vojvodine i otišao u Novi Sad. Ja sam onda pozvan da u Partizanu budem trener, a ne igrač. Sve se nekako desilo brzo, preko noći sam odlučio da to prihvatim. Volim odbojku, volim da igram i dalje, samo telo malo govori drugačije.

Tokom duge karijere promenio je više od 15 klubova, u reprezentativnom dresu je osvajao medalje i na svetskim i na evropskim prvenstvima, nosio je i kapitensku traku… Sada pokušava bar delić iskustva da prenese na mlade nade Partizana.

– Treba vremena da bi igrači mnoge stvari usvojili, sve je to jedan proces. Tražim neku pravu formulu kako da te stvari koje ja vidim, prenesem na igrače, da bi bili bolji u budućnosti. Ja sam osoba koja želi da pobedi u svakom poenu, a kamoli kad je u pitanju set, utakmica. Nemam baš strpljenja, ali možda je ta neka moja crta i pomogla da dođemo do ovog rezultata.

Prošle sezone crno-beli su igrali finale Kupa Srbije, a u prvenstvu su bili treći kada se prekinulo zbog pandemije. Godinu ranije bili su deveti i igrali su plej-aut…

– Iz moje perspektive, klub koji se zove Partizan, mora da bude u vrhu u našoj zemlji u svakom sportu. Iako ranije nisam imao veze sa Partizanom, jer sam igrao u Zvezdi, kao velikom navijaču crno-belih mnogo mi je smetalo što je klub u drugoj ligi, što grca u problemima, što igrači ne žele da dođu tu da igraju… Drago mi je što sam uspeo neke stvari za sada da promenim, napravila se pozitivnija klima i došli su neki bolji rezultati. Ništa spektakularno nismo uradili, ja se neću smiriti dok od Partizana ne napravim stabilan klub. Da ima normalne finansije, uslove za rad, da razvija igrače… To mi je cilj da postignem uz pomoć uprave i predsednika Željka Tanaskovića. Čak i ove godine ako se osvoji titula to neće biti krajnje rešenje, već samo početak nečega što će, nadam se, trajati dugo i biti lepo.

Pročitajte još

Dugo se ovo nije desilo: Odbojkaši Partizana prošli u finale posle neverovatnog taj-brejka koji se igrao do 27. poena

Atanasijević za 24sedam: Nije mi lako da napustim Peruđu, ostaće mi zauvek u srcu

Radovao se trofejima u Zvezdi, sada je kapiten Partizana: Želja mi je bila da završim karijeru u crno-belom

Janićeva budućnost vezana je za crno-bele boje.

– Ja ne krijem, znaju svi ljudi, moje mišljenje. Biću u Partizanu dok me ne oteraju – uz osmeh kaže Bojan. – Nemam ambicije u skorije vreme da menjam nešto. Želim da klub napreduje, da se podigne i u evropskim okvirima, koliko god to bilo teško. Nisam došao da se promovišem, već da proizvodimo zajedno igrače koji će kasnije igrati u reprezentaciji i u inostranim klubovima. Želim da srpska odbojka nastavi pozitivan niz, to mi je sve vreme u glavi.

Nacionalni tim je aktuelni evropski prvak, ali se često polemiše o budućnosti u ovom sportu… Mnogi brinu kad je razvoj muške odbojke u Srbiji u pitanju.

– Mislim da se kod nas preteruje. Posle svake smene generacija, svi pričaju isto, ne samo u odbojci, nego i u košarci, vaterpolu… Vezujemo se za neke generacije i onda se stalno provlači pitanje: “A šta ćemo kada oni odu”. Dolaze novi momci, nove generacije, talenti. Meni je čak ružno porediti mlađe sa nekim ljudima koji su igrali pre deset, 20 ili 30 godina. Promenio se sport, menja se svet, život, svako ima svoju ličnost, karakter, prednost i mane. Ja samo smatram da pravljenje igrača treba da bude prioritet svih ljudi koji se bave muškom odbojkom u Srbiji – zaključio je za kraj razgovora Bojan Janić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi