Kapiten Vojvodine za 24sedam: Najslađe je kad se meč za titulu dobije u pet setova

I ove sezone ništa novo – titula je ponovo u vitrinama Vojvodine. Petu godinu uzastopno momci iz Novog Sada su šampioni Srbije. Bili su glavni favoriti za osvajanje svih domaćih takmičenja, ali su u Kupu doživeli jedan pad u polufinalu koji je značio eliminaciju. Promenili su posle toga trenera, na klupi je Slobodan Boškan zamenio Sinišu Gavrančića, vratili se u salu i trenirali još jače. Znali su da su najkvalitetnija ekipa u zemlji i to su na kraju i dokazali.

Finalna serija je završena sinoć u zemunskoj hali “Master” gde su momci iz Novog Sada zabeležili trijumf tek u taj-brejku protiv Partizana. Crno-beli nisu uspeli da izbore majstoricu, pa je tačka na sezonu stavljena na kraju četvrte utakmice, koja je krunisana velikim slavljem odbojkaša Vojvodine. Prve utiske dan posle osvajanja titule za 24sedam je izneo kapiten Stevan Simić.

– Kad se poslednja utakmica za titulu dobije posle pet setova, nema ništa slađe od toga – naglasio je Simić, a onda posebno pohvalio protivničku ekipu koja je u plej-of zakoračila sa šeste pozicije. – Imali smo neočekivano dobrog protivnika u finalu. Stvarno svaka čast Partizanu na borbi i zalaganju. Sasvim zasluženo su došli do samog kraja. Mnogo ljudi mi se javilo da kažu da nisu odavno gledali ovako zanimljivo finale.

Kada se pogleda sasvim objektivno, jasno je da je crno-belima i finale bilo ogroman uspeh, a za Novosađane je ipak samo pobeda dolazila u obzir.

– Znali smo posle eliminacije u Kupu Srbije da je titula nešto što može da nas izvadi. Maksimalno smo se koncentrisali na to i sada sa trofejom možemo da kažemo da je sezona uspešna. U finalu je presudio naš kvalitet. Tim je sastavljen od mnogo odličnih igrača, dugačka klupa je bila naša prednost. Juče je u igru na primer ušao Lazar Bajandić i mnogo je pomogao da dođemo do pobede.

Fotografija na kojoj podiže pobednički pehar sigurno će Stevanu zauzeti posebno mesto među uspomenama koje će čuvati celog života.

– Prošle godine sam isto bio kapiten, ali je liga prekinuta zbog pandemije i onda nam je samo dodeljena titula bez igranja plej-ofa. Sada sam imao čast da podignem trofej i sigurno da mi je on draži nego svi prethodni. A u kolekciji iz svih takmičenja mislim da imam 11 ili 12. Tokom cele takmičarske godine smo dobro igrali, lepo se družili, bili pravi tim, tako da je ovo za mene najdraža sezona u dosadašnjoj karijeri. Ne znam da li će biti poslednja u Vojvodini ili ne, voleo bih da ne bude. Ugovor mi ističe, a ja stvarno obožavam ovaj klub, tako da bih voleo da se dogovorimo da ostanem. Mlad sam i mislim da ništa loše ne bi bilo kada bi odigrao ovde još godinu ili dve. Pobedom u finalu smo izborili direktan plasman u Ligu šampiona, tako da bi bilo lepo i tamo da ostavimo značajniji trag. Poslednjih sezona smo igrali kvalifikacije i uvek nam je zapadala neka baš jaka ekipa. Kao na primer ove sezone Trentino, protiv koga smo dobro igrali, ali je skoro nemoguće bilo da prođemo.

Iako sada imaju mnogo razloga za slavlje, u jednom trenutku nije sve bilo tako svetlo za odbojkaše iz Novog Sada.

– Mnogo nam je teško pao poraz u polufinalu Kupa Srbije. Samo nam je jedan set nedostajao da prođemo dalje, ali nismo uspeli to da uradimo. U Kragujevcu smo ove sezone tri puta igrali protiv Radničkog i svaki put smo u toj hali gubili 3:0.

Posle tog poraza su u klubu odlučili da Slobodan Boškan “zamrzne” funkciju sportskog direktora i na užarenoj klupi zameni Sinišu Gavrančića.

– Boškan je veliki stručnjak, veoma se razume u odbojku. Pomogao nam je mnogo, posebno na treninzima, ali i na utakmicama, što se i videlo.

Kapiten Vojvodine je iza sebe ostavio veoma težak period tokom koga nije mogao da radi ono što najviše voli.

– Duga pauza od devet meseci zbog povrede uopšte nije bila laka. Mnogo je to vremena za profesionalnog sportistu da provede bez treninga. I psihički i fizički je ostavilo traga, dobio sam i nekoliko kilograma. Znam da se mnogo njih i ne vrati posle toga u formu. Ja sam na početku sezonu slabije igrao, ali sam za kraju uspeo da podignem nivo i sada sam prilično zadovoljan i srećan.

Pročitajte još

Bravo Novosađani! Slave titulu, a puni hvale za rivala

Kada udari brat na brata, za koga roditelji navijaju?

“Kada god mi zazvoni telefon i vidim da me zove igrač, pretrnem”

Stevan je već dugo u Novom Sadu, učestvovao je u osvajanju svake od poslednjih pet uzastopnih titula, pa samim tim može da pojasni zašto se baš na tom mestu igra najbolja odbojka…

– Novi Sad je grad odbojke definitivno. Vojvodina je klub sa uvek visokim ciljevima i ambicijama. Uvek se ide na osvajanje svih takmičenja. Dolaskom predsednika Zbiljića situacija se u klubu mnogo stabilizovala i poboljšala. Vojvodina je ozbiljna institucija, privlačno mesto za dolazak igrača, ali ovde ne može svako da igra… Posebno smo dominantni kada igramo u “Spensu”. Godinama na našem terenu ekipe ne mogu da na pariraju. Mislim da smo ove sezone samo jedan poraz doživeli.

Simić i njegovi saigrači samo nastavljaju tradiciju razvoja sjajnih igrača u dresu Vojvodine. Dugačak je spisak reprezentativaca i odbojkaša koji su dominirali u inostranstvu, a bili su nekada članovi kluba iz Novog Sada.

– Ja kao mali nisam dolazio da gledam odbojku ovde. Nije me toliko zanimalo, jer sam trenirao fudbal. Posle sam naglo porastao i prešao sam na odbojku. Igrao sam za Futog i imao sam opciju da idem u Zvezdu ili Vojvodinu. Odabrao sam da ostanem kod kuće u Novom Sadu. Iz godine u godinu je sve išlo uzlaznom putanjom, kako moja igra tako i rast kluba. Kad pogledam unazad, ni u jednoj odluci nisam pogrešio – zaključio je Simić u razgovoru za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi