Ivana ekskluzivno za 24sedam: Pucam od ponosa, sve medalje bih menjala za ovu! (FOTO-VIDEO)

Pre, pa ima tome sigurno 15 godina, imali smo tu, slobodno možemo da kažemo čast, da upoznamo devojčurka po imenu Ivana Španović. Već tada je bila velika mlada nada našeg sporta, atletike konkretno i skoka udalj, a deceniju i po kasnije (moguće i više) s mnogo zadovljstva konstatujemo da je sve očekivano ostvarila.

Ma, mnogo više od toga. Ivana je danas Vuleta, prezime je promenila, ali naviku, kojom nas je razmazila, da osvaja medalje na najvećim takmičenjima - nije. Sve do pre nekoliko dana sanjala je (a i mi smo s njom) onu najsjajniju, onu sa Svetskog prvenstva, prvu ikada za Srbiju. Sanjala i dosanjala, a mi kao posmatrači možemo samo da joj zahvalimo na divnom putešestviju svih ovih godina.

24sedam/Goran Sivački

Dobili smo priliku da u ruci držimo tu najlepšu i najtežu medalju, medalju svetskog prvaka. Nismo je ničim zaslužili, ali ima neko ko svakako jeste i to mnogo ranije... Naravno, Ivana Vuleta! Svetska šampionka!

24sedam/Goran Sivački

Najbolja srpska atletičarka svih vremena okitila se dugo čekanim odličjem, doskočila je, ma doletela do titule prvakinje sveta, pa za 24sedam iznela svoje utiske, kao i planove za nastavak karijere. Kao što je na konferenciji za medije rekla posle Olimpijskih igara u Parizu, to će biti to. Ali ima do tada vremena... Prvo pitanje mora biti da li Ivana puca od ponosa posle svega.

 

 

SVI SMO OVO OČEKIVALI

- Da - iz topa će Ivana, pa nastavlja:

- Da, mislim ovo je nešto što onako, hajde da kažemo svi smo čekali, kao da smo podrazumevali da će doći. Ja sam srećna što se desilo i srećna sam prvo zbog činjenice da trajem toliko dugo i što sam imala priliku da se toliko puta pojavim na Svetskom prvenstvu i što sam bila i blizu i daleko od nje. Moje maštanje o tome da budem svetski prvak, evo i sad kad kažem da sam svetski prvak deluje prilično nerealno. Bez obzira na sve medalje ovo deluje onako baš, baš posebno. Pogotovo baš posebno u ovom periodu, baš posebno u ovim godinama i srećna sam mnogo zbog činjenice da sam na jednom takmičenju posle toliko vremena napolju uspela da osvojim i zlatnu medalju i da skočim državni rekord, da takmičenje bude, što mi volimo da kažemo, tehnički savršeno, da nema šta da se zameri preterano. Mnogo sam srećna jer ne pričam sa vama (medijima prim. aut.) mnogo već jako dugo i bitno mi je što ono što mi u timu znamo i radimo i što vidimo, što se to konačno iznelo na ovakav jedan način. Žao mi je bilo recimo što sam imala povredu Ahilove tetive i što smo dve nedelje do EP bili skoncentrisani samo na to. Isključili smo sve, trening je bio sekundaran, takmičenje bilo, hajde samo da se odradi jer nam je bilo najbitnije da sačuvam tetivu i budem zdrava. Baš je pod pritiskom bilo celo to prvenstvo i žao mi je što nisam uspela da uđem u istoriju sa četiri vezana zlata, ali mislim da bih sve one medalje menjala za ovu jednu zlatnu.

Konstatujemo da je Ivana i te kako u istoriji i bez ta četiri vezana zlata, pa se prisećamo onih nepravdi sa prethodnih takmičenja. Pitamo da li je posle fantastičnog skoka od 7.14 metara kojim je postala prvak sveta, pomislila bar za trenutak "hajde sada mi nešto nađite".

AP Photo/Martin Meissner

- Smeh... A dobro, ovo je sad bilo baš ono "čistak". Mislim cela ova sezona nekome ko gleda sa strane nije obećavala. Ono što smo Goran (trener Obradović, prim. aut) i ja znali je da sve ide u dobrom smeru, da sam zdrava, da jednostavno mogu da iznesem to nešto. Mi smo počeli da se smejemo kada sam napunila 30 godina i kada smo počeli da u bazi radimo treninge koje sam radila, a ja videla da mi treba pauza i odmor. Ja sam neko ko dođe na trening, uradi ga i onda odmara. Sada je to malo drugačije, bilo nam je smešno, onda sam počela ja da se privikavam na te promene, pa je Goran morao da napravi neke modifikacije. Tu su naši najveći izazovi, nije meni izazov da se pojavim na takmičenju i skačem ponovo sa Mihambo ili sa Parom ili Larisom, sve su one tu i biće tu, i prolazne su, dolaziće nove i bolje i ovakve i onakve... Pravi izazovi su ono sve što je na stazi i van staze pre i posle takmičenja, to je nešto što treba da se izađe i da se potvrdi. Najveće borbe su da dođeš do tog trenutka i da tamo kad se pojaviš budeš maksimalno spremna.

SELFI NA AJFELOVOJ KULI

Sada te, kako smo čuli, čeka jedna prilično duga borba sa vremenom. Videli smo sjajne fotografije iz Budimpešte, zanima nas spremaš li neki poseban selfi sa Trijumfalne kapije ili sa Ajfelovog tornja?

- Pa, mislim, sve što želim u ovom trenutku je da živim u ovom trenutku. Da sam fokusirana na ovo što se desilo i da ne razmišljam previše unapred. Bitno mi je da osluškujem svoje telo, da ne idem preko toga, ukoliko želim da od tela zahtevam da u nekom momentu sledeće godine budem na najboljem mogućem nivou. Ne vidim nijedan razlog zašto ne bih mogla da ponovim ove skokove i da budu još dalji. Iskustvo je moj najveći saveznik. Jednostavno sećam nikad veće samopouzdanje, osećam se dobro, apsolutno mogu da kontrolišem i svoje emocije i svoje stanje. Nekad kada osećaš da si dobar, poletiš u tome, ne možeš da se iskontrolišeš, praviš neke greške koje te koštaju nečega. Mislim da je sada sve na svom mestu i jedino što mi ostaje je da se samo molim bogu da sam zdrava i da sve ostale stvari koje treba da rade za taj cilj budu tu. U krajnoj liniji i da se ne desi, mislim da sam odradila svoje...

Jesi, ali neka se desi.

24sedam/Goran Sivački

- Bože zdravlja, videćemo.

Za kraj smo ostavili šalu koja kruži internetom kad god Ivana osvoji neku medalju, a to je, kao što znamo često. Hoćeš da skočiš na kafu?

- A, da to stalno kruži... Ili da skočim po pivo. Interna šala i kod kuće, tako da je sve OK. Hoću, što da neću (smeh).

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi