Sinoć osvojio trofej u Argentini, a danas za 24sedam poručuje: Uvek ću biti tu za Srbiju, makar nikada ne zaigrao na velikom takmičenju

Do pre sedam godina nije bio toliko poznat srpskoj javnosti. Onda se dogodio pravi “bum”. Postao je deo seniorske košarkaške reprezentacije, a sada je jedan od najboljih centara u Ligi šampiona. Od sinoć je i osvajač FIBA Internacionalnog kupu pošto je njegov tim stigao do trofeja u Argentini.

Reč je o Dejanu Kraviću. Dvostrukom uzastopnom osvajaču takmičenja pod okriljem FIBA (sa Virtusom i Burgosom) i igraču koji bi mogao da dođe i do het-trika. Kakvi su mu planovi, ciljevi, put u karijeri, nacionalnom timu i mnogim drugim temama je pričao u intervjuu za “24sedam”.

Da krenemo od Liga šampiona, možete li treći put da podignete pehar?

– Na dobrom smo putu, imamo mnogo dobar tim u Burgosu. Niko nije sebičan i to je glavna stvar. Imamo šansu da doguramo daleko. Daćemo sve od sebe. Za mene lično bi bilo veliko ostvarenje da postanem prvi igrač kome je pošlo za rukom da tri puta osvoji ovo takmičenje – počinje priču Kravić za „24sedam“.

ŠUT ZA TRI

Trojke su postale veliko oružje u košarci, sve više ih šutiraju i igrači sa centarskih pozicija. Dejan priznaje da će morati da vežba.

– Nikako mi ne idu trenutno. U srednjoj školi i na fakultetu sam stalno šutirao trojke, prozivali su me saigrači za to, pričali su kako se plašim da zgazim unutar linije za tri poena kao da je vatra unutra, samo sam šutirao za tri. Onda su na fakultetu u Americi želeli da budem kao Šakil O’Nil, da igram ispod koša samo. Mnogi treneri posle toga su želeli da mi menjaju mehaniku šuta za tri, slušao sam svakoga od njih, nisam se protivio i izgubio sam tu konstantnost. Izgubio sam samopouzdanje na šutu, posebno u drugoj godini u Evropi, forma je bila slaba. Pre dve sezone sam počeo više da koristim levu ruku oko obruča i to je dobro išlo. Moram da vežbam i na šutu sa poludistance, možda i trojke krenu – nasmejao se Kravić.

Prvu fazu ste prošli sa skorom 5-1, sada vas čeka nova grupa u kojoj su Igokea, Tenerife i Riga, kako gledate na nove rivale?

– Veoma teška grupa, mada su slične i ostale. Svaka utakmica će biti borba. Tenerife je možda i najjači tim u takmičenju. Igokea i Riga super igraju do sada, biće zanimljivo i jedva čekam da počne. Jedino mi je žao što zbog korone neće biti publike. Prvi put ću igrati u Republici Srpskoj. Uveren sam da bi celo Nevesinje došlo da me gleda – sa osmehom kaže momak rođen u Mostaru koji je detinjstvo proveo u gradu udaljenom četrdesetak kilometara od rodnog mesta.

😤 @dkravic11 has been a tower of power for @SanPabloBurgos! #IntercontinentalCup pic.twitter.com/SH9o2bcMyS

— FIBA Intercontinental Cup (@FIBAIC) February 4, 2021

Dosta polemike se vodi oko samog takmičenja, pre svega između FIBA i Evrolige. Kao deo Lige šampiona, kakvo je vaše mišljenje?

– Po meni je trenutno jače nego Evrokup, naglašavam da je to moje mišljenje. Neki timovi su iz Evrokupa došli u Ligu šampiona i to je dodatno pojačalo kvalitet takmičenja. Uz to su baš neke od tih ekipa ispale u prvoj fazi, da li je razlog kovid ili nešto finansijke prirode ne znam, ali su ispali. Ovo je novo takmičenje koje postepeno raste, sve što rade je moderno, na pravi način se pristupa svemu.

Burgos beleži odlične rezultate i u ACB ligi, deluje da imate velike ambicije?

– Tako je. Prošle godine je ekipa bila na 10. mestu, usledio je „balon“ u Valensiji gde su prošli grupu, pa je u polufinalu Barselona slavila, bio je to veliki uspeh. Sada je cilj da uđemo u plej-of, dobro nam ide, nadam se da možemo da nastavimo tako.

Dva meča su u dosadašnjem delu sezone u fokusu, Fuenlabrada posle koje ste otvoreno protestovali što ste uopšte igrali i duel sa Betisom gde si imao savršen skor sa 23 postignuta poena (9/9 za dva, 5/7 sa penala).

– Većina timova je u tom periodu imala par igrača koji su bili na lečenju. Mi smo imali šestoricu. Primorani smo bili da igramo sa Fuenlabradom, nisu nam dali ni da treniramo dan pre meča. Dobro smo počeli, imali smo dvocifrenu prednost u prvoj četvrtini. Onda su usledili problemi sa rotacijom, umor i poraz. Posle toga je doneto pravilo da ekipa mora da ima bar osmoricu na raspolaganju. Šteta, jer smatram da bismo rutinski dobili taj duel. Što se Betisa tiče, moram da priznam da sam poene davao uglavnom blizu koša. Išlo me je baš dobro. Sve zavisi kako nas ekipe čuvaju, neke zatvore reket, pa moramo da rešavamo šutevima spolja, neke se fokusiraju na spoljne igrače, pa mi unutra imamo više prostora. Nije bitan lični učinak, samo da ekipa pobeđuje.

ASSist 😅 https://t.co/e65zPWJQaD

— Dejan Kravic (@dkravic11) January 23, 2021

U timu je sa dvojicom bivših igrača Zvezde i Partizana, u pitanju su Omar Kuk i Aleks Renfro. Kako je raditi sa njima, pričate li na srpskom?

– I jedan i drugi su oduševljeni Beogradom, sa puno pohvala pričaju o vremenu provedenom tamo, sve im je bilo pozitivno iskustvo. Ne znam koliko znaju srpski, ponekad ga koriste, zovu me Deki. Omar je na treningu posle jedne vežbe trebalo da kaže na španskom reč isto, rekao je na srpskom, nije čak odmah ni razumeo šta je uradio, nasmejao sam se slatko. Zaista su dva fantastična igrača. Ako odem iz Burgosa njima treba da zahvalim za transfer. Ni Kuk ni Renfro ne gledaju statistiku, nisu sebični, vole igru u „pik en rolu“ kao i ja i onda je na meni samo da pogađam zicere, nemam nikakav drugi posao. Oni pola toga urade. Sa njima je sve lakše.

Znači li to da maštate o Evroligi?

– San mi je da zaigram u tom takmičenju. U Obradoiru sam imao dobre brojke, posebno protiv evroligaša, mislio sam da ću možda dobiti ponudu od nekog od njih, ne naravno od Reala i Barselone. Nije stigla, Burgos je bio zainteresovan, pokazao je velike ambicije, dao mi je pravu ulogu i bilo mi je lako da izaberem.

Da li biste možda to pokušali preko Srbije, igrajući za Crvenu zvezdu ili Partizan?

– Zašto da ne. Voleo bih ako bi se ukazala šansa. Trenutno sam veoma srećan u Španiji, ide mi dobro, poštuju me dosta, želeo bih da ostanem, ali ako bi stigla dobra ponuda razmislio bih. Hteo bih pre svega da uloga u timu bude dobra, ne da igram trećeg centra, ako mogu da budem prvi centar u ACB ligi, sve bi zavisilo od šanse.

NBA LIGA

Trudi se da gleda što više mečeve u NBA ligi.

– Pratim dosta, igram i NBA Fantazi ligu, tu su mi Irving i Harden glavni, iako najviše volim Lebrona, pa sad zbog njega navijam za Lejkerse. Oni su mi prvi favoriti da odbrane titulu, dodali su dobre igrače poput Gasola, Šrudera, imaju dobru šansu. Bruklin je jak, Klipersi su tu, Denver uvek ima šansu sa neverovatnim Jokićem koji cepa mrežice kao od šale. Solidna je i Filadelfija. Biće zanimljiva sezona.

Posle klupske došlo je vreme za deo o reprezentaciji. Sećate li se te 2014. godine i poziva?

– Naravno, nikada to neću zaboraviti. Znao sam da ću igrati za B tim, razgovarao sam sa Draganom Tarlaćem koji mi je to rekao i bio sam prezadovoljan. Na dan objavljivanja spiska sam bio na treningu sa ocem i bratom, do telefona sam stigao tek kada smo završili. Stiglo mi je „milion“ poruka, linkovi sa raznih portala na kojima je pisalo da sam na spisku pored imena kao što su Teodosić, Krstić, Bogdanović, Raduljica. Nisam to očekivao uopšte. Nisam na kraju ušao među 12, ali sam oko mesec dana radio sa svima njima, fenomenalno iskustvo za mene.

S obzirom da imate i kanadsko državljanstvo, da li je bilo mnogo razmišljanja kada je stigao poziv „orlova“?

– Ne. Nije bilo nikakve dileme. Volim Kanadu zaista, supruga mi je Kanađanka, skoro se krstila pa je sad postala Srpkinja. Oduvek sam gledao samo Srbiju. Nisam toliko pratio kanadsku košarku, možda malo hokej. Pratio sam košarku od malih nogu, gledao mečeve Jugoslavije. Tata i ujak su išli u Indijanapolis, gledali su finale Svetskog prvenstva i pobedu protiv Argentine. Doduše, ne znam zašto mene nisu poveli sa sobom.

Sarađivali ste prvo sa Aleksandrom Đorđevićem, sada je ekipu preuzeo Igor Kokoškov, možete li da ih uporedite?

– Obojica su fenomenalni treneri. Sale je verovao u mene od prvog dana, od kada smo se sreli je bio pozitivan. Nije mi bilo lako da se naviknem na evropsku košarku. Odlično smo sarađivali i u reprezentaciji i posle u Virtusu. Igor je onaj trener igrača, kako Amerikanci vole da kažu „players coach“. Toliko dugo je bio u NBA, veoma je inteligentan i najviše me kod njega impresionira ta mirnoća. Posle poraza uvek prvo priča o svojim greškama, gde je on pogrešio, pa tek onda nama objasni šta je trebalo bolje. Lakše mi je i na treningu jer voli da koristi englesku terminologiju. Veruje mi i to mi mnogo znači, zahvalan sam na pruženoj šansi.

Srbiju sada očekuju dva meča sa Gruzijom (19.02) i Švajcarskom (21.02). U teoriji je jedna pobeda dovoljna za plasman na Evropsko prvenstvo, ali tu je i želja za revanšom protiv Švajcaraca.

– Neće biti lake utakmice sigurno. Svi žele da pobede za svoju državu. Nemamo one najbolje igrače iz NBA i Evrolige, ali imamo kvalitetne košarkaše i napredujemo iz meča u meč. Kalkulacije nas ne zanimaju, hoćemo obe pobede i prolaz. Imaćemo motiv više sa Švajcarcima, dobili su nas i u tom meču su pokazali da svako svakoga može da pobedi. Braća Mlađan su odlično šutirala, kao i njihov ceo tim u šutu za tri. Ne smemo da im damo otvorene pozicije za šut, moraćemo bolji da budemo u defanzivnom aspektu.

Naredni, najvažniji događaj, za seniorski tim jesu kvalifikacije za Olimpijske igre. Turnir će se održati u Beogradu. Trenutno nije poznato ko će moći da igra, ali postoji šansa da i vi dobijete poziv?

– Kako god bude bilo navijaću za Srbiju. Bilo to pored TV ekrana ili na terenu. Ko god da je na parketu ostaviće srce na terenu. Moramo da igramo najbolju moguću košarku, jedna smo od najboljih reprezentacija na svetu i dosta se od nas očekuje. Pritisak jeste veliki, ali nema drugog načina da se ode na Igre.

Pročitajte još:

Kravić i Burgos brojali do „stotke“, Deker izgubljen meč pretvorio u trijumf (Video)

Igokea saznala rivale u Top 16 fazi Lige šampiona

Zbog cele situacije i neslaganja na relaciji FIBA/Evroliga selekcije ne mogu da računaju na najbolje. Kao neko ko bi, u teoriji, mogao da bude deo tima koji će se boriti za Olimpijske igre, a potom u slučaju plasmana ne otići u Japan, kako sve to utiče na vas?

– Naravno da nije lako. U toj hipotetičkoj situaciji si deo ekipe koja je odvela reprezentaciju na OI, a ne igraš. Ipak, to je nešto što moraš da razumeš na kraju dana. Govorim u svoje ime. Ako mogu da igraju Nikola Jokić, Boban Marjanović, Nikola Milutinov, Miroslav Raduljica, moraš to da razumeš i da navijaš svim screm za njih. To su naši najbolji igrači koji igraju u NBA ligi, Evroligi. Selektor je taj koji bira i pravi spisak. Ako se dogodi to moraš da poštuješ odluku i budeš uz tim. Ukoliko odem na Igre, super, ako ne, tu sam za tim. Potpuno druga bi situacija bila da je neko od njih odbio i slično, a nije tako. Svi oni bi hteli da igraju, odazivaju se kada god mogu i zaslužuju da budu deo tima. Ponavljam, oni su naši najbolji igrači. Meni je san ostvaren onog momenta kada sam obukao taj dres, šta god da se desi u budućnosti bitno mi je samo da Srbija bude u borbi za medalju – zaključio je Kravić.

CRTANI FILMOVI

Slobodno vreme se Dejan trudi da provede sa surpugom Megan i sinom Lukom.

– Zbog sadašnje situacije njih dvoje su otišli u Kanadu, dok se situacija ne promeni. U Španiji sam trenutno sam, jedino što malo lakše spavam, pošto kada je devetomesečni sin ovde onda je on prirodni alarm. Šalim se malo naravno. Volim kada sam sa njima. Moram da priznam da jedva čekam da malo poraste da možemo zajedno da gledamo crtane filmove, ali one prave koje sam i ja gledao. Poput Nindža kornjača, Moćnih rendžera i slično, ovi današnji mi se ni malo ne sviđaju. Dobra stvar je što ću uz njega moći da gledam sveto ponovo. Supruga je odmah zavolela Srbiju, želi da nauči što bolje srpski jezik, gledala je odmah dokumentarac „Jednom braća“. Bio bi to dobar razlog da dođem da igram u Srbiji, da sin nauči srpski u školi – priča Kravić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi