Hobi jači od trenerske klupe: Evo kako je Vujošević stekao bogatstvo

Proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je danas preminuo, ostavio je dubok trag ne samo u sportu, već i u svetu umetnosti. Malo je poznato da je iza njegove trenerske karijere stajala i strastvena posvećenost kolekcionarstvu, zahvaljujući kojoj je stvorio jednu od najvrednijih privatnih zbirki u Srbiji.

Ljubav prema umetnosti razvio je pre više od tri decenije, kada ga je prijatelj, vlasnik galerije, uveo u svet slikarstva. Taj susret bio je presudan - od tada pa nadalje, Vujošević je sistematski gradio kolekciju koja danas obuhvata između sedamdeset i stotinu dela najznačajnijih srpskih umetnika 20. veka. Među njima su i radovi velikana poput Sava Šumanović, Petar Lubarda, Milo Milunović i Vojo Stanić.

Stručnjaci prcenjuju da pojedina dela iz njegove zbirke danas vrede i po nekoliko desetina hiljada evra, što ukupnu vrednost kolekcije potencijalno svrstava u milionski iznos. Vujošević, međutim, nikada nije pridavao značaj novcu kada je umetnost u pitanju.

Način života

- Nisam ulagao u kuće, stanove i jahte, već u slike. Jesam sebi uskratio neke stvari, jer ovo smatram vrednijim - govorio je, jasno ističući da za njega umetnost nije bila investicija, već način života.

Svoje slike retko je prodavao ili ustupao, osim u retkim slučajevima kada su bile deo izložbi. Kolekciju je doživljavao kao porodično nasleđe i kulturnu vrednost koju treba sačuvati za buduće generacije, a ne kao sredstvo za brzu zaradu.

Njegov odnos prema umetnosti najbolje oslikava iskustvo koje ga je i uvelo u taj svet - susret sa slikama Vojo Stanić u Galeriji SANU. Taj trenutak opisivao je kao snažan i gotovo fizički doživljaj: atmosfera Mediterana sa platna, kako je govorio, "udarila ga je u stomak" i probudila želju da jednog dana poseduje makar jedno takvo delo.

Pogode me ili ne

Vujošević je često isticao da umetnost ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu teorije ili obrazovanja. Iako je obilazio muzeje i čitao o slikarstvu, verovao je u lični doživljaj kao jedini pravi kriterijum.

- Nikad nisam hteo da uzmem nešto što me nije dotaklo. Mene slike ili pogode ili ne. Kada osetim atmosferu, znam da je to to - sve ostalo dolazi kasnije - govorio je.

Stručnjaci ukazuju da umetničko tržište može doneti profit, ali je istovremeno nepredvidivo, nelikvidno i često subjektivno, naročito u manjim sredinama poput Srbije. Upravo zato, Vujoševićev pristup - ulaganje u vrhunska dela bez namere da se ona unovče - danas deluje gotovo kao manifest jedne drugačije filozofije.

U vremenu u kojem se uspeh često meri isključivo finansijskim rezultatima, njegova zbirka ostaje podsetnik da prava vrednost umetnosti prevazilazi tržište. Za njega, slike nisu bile roba, već deo života – nešto što oplemenjuje svakodnevicu, ublažava teret stvarnosti i ostaje kao trajno svedočanstvo kulture i ličnog senzibiliteta.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Sportal