24 podatka koja su obeležila karijeru Dejana Radonjića (Foto/Video)
Miljenik navijača se vratio na klupu
„Radonjić Dejan, jedan je Radonjić Dejan.“ Na ovaj način su navijači pozdravljali najtrofejnijeg trenera u istoriji Crvene zvezde. Zbog pandemije će na to morati da pričekaju još neko vreme, ali im je glavna želja ispunjena.
Pročitajte još:
Iz kluba je otišao u julu 2017. godine, a vraća se u decembru 2020. Za to vreme su pored terena sedeli Dušan Alimpijević, Milan Tomić, Andrija Gavrilović, Dragan Šakota i Saša Obradović. Niko od njih nije uspeo da postane miljenik publike kao što je to bio crnogorski stručnjak.
Portal „24sedam“ vam predstavlja 24 činjenice o novom/starom treneru Zvezde.
Posle uspešne igračke karijere se vratio u Podgoricu i preuzeo Budućnost. Bio mu je to prvi trenerski angažman, a sa klubom je od 2004. do 2013. godine osvojio 12. titula. Po šest uzastopnih u prvenstvu i Kupu Crne Gore.
Tokom rada u Budućnosti je bio pomoćnik Dušku Vujoševiću u reprezentaciji Crne Gore tri godine, da bi 2011. godine preuzeo nacionalni tim. Podneo je ostavku ubrzo zbog slabih rezultata na prvenstvu Evrope.
MN Press
U aprilu 2013. godine je Zvezda saopštila da je Dejan Radonjić novi trener ekipe. Učinili su to u pomalo iznenađujućem trenutku – desetak dana pre finalnog turnira ABA lige u Laktašima su smenili Vladu Vukoičića i doveli novog trenera.
Na fajnal-foru su prošli u finale, gde ih je zaustavio Partizan (71:63), a nekoliko nedelja kasnije su crno-beli slavili i u Superligi.
MN Press
Naredna sezona, 2013/14, bila je prva „puna“ sezona za Dejana. Prvi put u istoriji kluba je jedan stranac produžio ugovor, bio je to Demarkus Nelson. Otišao je Igor Rakočević, a došli su Boban Marjanović, Jaka Blažič, Blejk Šilb i Čarls Dženkins. Odlika ekipe bila je čvrsta odbrana, što su mnogi timovi to na svojoj koži osetili, ali prolaza u narednu fazu Evrolige nije bilo. Usledili su odlazak u Evrokup i neke neverovatne utakmice. Pre svih, četvrtfinale protiv Budiveljnika. Čuvena utakmica u kojoj je Dženkins „eksplodirao“ (29 poena), ali i meč kojim je oboren rekord „Arene“, sa 24.232 navijača na tribinama. U polufinalu ih je zaustavio Uniks, trenera Trinkijerija.
Osvojen je Kup Koraća, pobedom nad Megom (81:80). Interesantno je da je Nikola Jokić promašio trojku za pobedu u tom susretu. Osim toga, Radonjić nije po mnogome dobrom upamtio tu sezonu.
Fajnal-for ABA lige je održan u Beogradu, Zvezda je izgubila od Cibone (70:75), a Cibiona je zatim na krilima Darija Šarića u finalu savladala Cedevitu i osvojila titulu. Nešto kasnije je u finalu Superlige ponovo slavio Partizan (3:1 u seriji).
Sezona 2014/15. je označila početak velikih uspeha Radonjića na klupi. Jezgro tima je ostalo, a stigla su pojačanja poput Nikole Kalinića, Nemanje Dangubića, Maika Cirbesa, Markusa Vilijamsa i Stefana Jovića.
U Evroligi je tim došao do Top 16 faze takmičenja, ali prolaska u četvrtfinale nije bilo.
Sve to je zamenila tripla kruna. Prvo je osvojen Kup Koraća, pa ABA liga i na kraju Superliga.
Titulom u domaćem šampionatu u sezoni 2014/15. (3:0 u seriji) Radonjić je prekinuo dominaciju Partizana od 13. uzastopnih trofeja i doneo Zvezdi prvu titulu posle 17 godina.
Da stvari dodatno dobiju na značaju, u ta tri meča nije mogao da računa na povređene igrače – Jovića i Marjanovića.
MN Press
Kada je sastav tima za sezonu 2015/16. u pitanju, bilo je dosta oscilacija. Otišli su Marjanović, Kalinić, Blažič i Dženkins. Kao veliko pojačanje doveden je Sofoklis Skorcijanitis, stigli su Gal Mekel i Rajan Tompson. Nijedan od trojice nije dočekao kraj sezone. A posle teške povrede Luke Mitrovića klub je bio primoran da dovede pojačanje na poziciji „četiri“ i stigao je Kvinsi Miler. Upravo je to bio pravi „bingo“ Radonjića i stručnog štaba. Tokom sezone su stigli Tarens Kinzi i Markus Vilijams, ali je sa Vilijamsom brzo raskinuta saradnja zbog problema sa dopingom.
Kada su se konačno rešili problemi sa rosterom, ekipa je počela da prikazuje odlične partije. Prvo su se u Evroligi izborili za prolaz u Top 16 fazu, da bi potom usledio i korak dalje i četvrtfinale elitnog takmičenja. U tri neizvesne utakmice je trijumf odneo CSKA, kasniji šampion.
U Kupu su zaustavljeni u polufinalu od strane Partizana (68:60), ali su to nadomestili sa dva trofeja. U ABA ligi su savladali prvo Cedevitu u polufinalu, pa Megu u finalu i stigli do pehara, dok su u Superligi u finalnoj seriji uspeli da se revanširaju večitom rivalu i da slave (3:1).
Ta serija sa crno-belima će ostati upamćena po drugom meču i pobedi crveno-belih trojkom Marka Gudurića o tablu u poslednjim sekundama.
I u sezoni 2016/17. je Zvezda tražila pravi roster. Otišli su Cirbes i Miler u Makabi, a za njima i Štimac i Kinzi. Simonović i Jović su produžili ugovor, vratili su se Dženkins i Milko Bjelica, angažovan je Kuzmić, a ubrzo su stigli i Nejt Volters i, nešto kasnije, Dion Tompson.
Zvezda je evroligašku sezonu, prvu u novom formatu, završila sa skorom 16-14 i ostala je tako blizu prolaska u četvrtfinale. Poraz od Darušafake u poslednjem kolu ih je koštao nastavka takmičenja.
Ipak, sezona je završena više nego uspešno. Ponovo je osvojena tripla kruna – Kup, ABA i Superliga. Interesantno je da su u sva tri finala u ta tri takmičenja savladani različiti protivnici. U Kupu u Nišu je to bio Partizan (74:64), u regionalnoj ligi Cedevita (3:0 u seriji), a u domaćem šampionatu FMP (3:0).
U spomenutoj godini je Zvezda napravila istorijsku seriju. Pod vođstvom trenera Radonjića su ostvarili sedam uzastopnih evroligaških pobeda.
Redom su padali Real, CSKA, Žalgiris, Fenerbahče, Makabi, Baskonija i Panatinaikos. Te godine je više trijumfa u nizu imao samo Real (devet).
Iz te serije navijači najviše pamte trijumf nad Fenerom i sada već čuvenu blokadu Kuzmića na Judou.
10. OČEKIVANJA OD DERBIJA? POBEDIĆEMO
Mnogo lepih momenata je Radonjić doživeo u sezoni 2016/17, ali je jedna izjava ostala zauvek upamćena. Navijači je i dan-danas citiraju pred večite derbije.
Bilo je to u novembru 2016. godine, kada je posle poraza od Baskonije usledila konferencija za štampu. Bilo je to svega nekoliko dana uoči prvog derbija sa Partizanom. Novinari su ga i to pitali.
– Očekivanja pred derbi? Očekivanja su takva da ćemo dobiti tu utakmicu. Lepom igrom ili ne, manje je bitno – odgovorio je Radonjić tada.
Po završetku nove uspešne sezone, završene sa tri titule, Radonjić je doneo odluku koja je ostavila navijače u šoku – otišao je iz kluba.
Posle dugih pregovora i svega što se dešavalo u klubu u tom periodu je Dejan ipak saopštio da neće nastaviti put sa crveno-belima.
– Od naredne sezone neću biti trener Zvezde. Ovo je moja odluka i nije mi bilo lako da je donesem. Prethodne četiri i po godine ostaće mi u najlepšem sećanju. Mnoge trenutke ću zauvek pamtiti i kuda god me put bude vodio ostaću veliki navijač Zvezde – kazao je Radonjić tada.
MN Press
Posle skoro devet meseci pauze Radonjić je u aprilu 2018. godine na klupi minhenskog Bajerna zamenio Aleksandra Đorđevića. Sa nemačkim klubom je osvojio dve titule, a do razlaza saradnje je došlo u januaru 2019. godine, i to nedugo pošto je doživeo ubedljiv poraz od Zvezde (93:63).
Navijači su bili oduševljeni načinom na koji je Radonjić vodio mečeve tokom perioda u Zvezdi, pa su njegove reakcije na šaljiv način pretvarali u slike, kratke snimke (GIF-ove) ili neku vrstu stripa sa nekoliko fotografija.
#Radonjizam @kkcrvenazvezda https://t.co/JAUaXFCRCM pic.twitter.com/noX0Y9BkjX
— Boban Stojanović (@Radoholicar) December 24, 2020
Ubrzo je to postalo veliki hit, pa su tako nastali „radonjizmi“. U jednom od intervjua je Radonjić otkio da ne prati toliko društvene mreže ni spomenute šale, ali da mu to ne smeta.
Време је за нове гифове Радоње pic.twitter.com/ucUTVAF6zr
— Maрко 🇷🇸 (@gucibluze) December 24, 2020
Kao igrač je bio plejmejker, gde je jedan od „poslova“ organizatora igre dobar rad sa centarskom linijom, a slično je nastavio i kao trener. Radonjić je često opisivan kao neko ko, pored forsiranja čvrste odbrane, odlično radi sa centrima. Mnogo je tu dobrih primera, samo neki od njih su Nikola Vučević i Boban Marjanović.
– Ne bih ja da pričam o tome. Oni su dobri momci i drago mi je da su dobri igrači. Jako sam srećan zbog toga. Znam koliko je bilo kvalitetnog rada da bi se do toga došlo – rekao je u jednom od intervjua Dejan.
MN Press
Narednih nekoliko činjenica o iskusnom stručnjaku ćemo vam predstaviti kroz emisiju „Teme do Arene“. U opširnom razgovoru je Radonjić pričao o raznim temama.
Krenuo je od najranijih, kada je kao dečak izabrao košarku kao sport.
– Svako od nas je u tom periodu imao mogućnosti da može da odabere sport. U osnovnoj školi su postojale sekcije, bili su zastupljeni svi sportovi i svako od nas je mogao da bira. Profesori koji su tada radili u školama su davali preporuke, pronalazili rešenja prema onome što su mogli da gledaju tokom časova i ja sam se tako u šestom razredu osnovne škole odlučio za košarku, u sekciji OŠ „Sutjeska“ u Podgorici. Razmišljao sam i o drugim sportovima, naravno. Svako od nas je svaki dan igrao fudbal. Odbojka je takođe bila popularna, ali sam ja krenuo ka košarci i tu sam i dan-danas. Škola nije trpela zbog sporta sve do četvrte godine srednje. Tada sam imao dozvolu da propustim neki čas, jer sam te godine kao profesionalac igrao u Budućnosti u tadašnjoj SFRJ – kaže Radonjić za Arenu.
Interesantno je da je imao jedan poseban razlog da kao srednju školu izabere turističku.
– Istina je da je na izbor uticalo to što sam imao ključ od sale za fizičko. Imao sam sreću što sam zahvaljujući direktoru škole i profesoru Ivanoviću mogao da koristim salu kada god sam želeo. Nije, naravno, to bio jedini razlog u izboru srednje škole. Smer je bio prilično perspektivan za crnogorske uslove, a i sada je. Ali, da, ono što je presudilo je bio taj ključ od sale.
Svoju suprugu Milicu je upoznao dok je bio na pozajmici u Lovćenu iz Budućnosti.
– Bio sam na pozajmici u Lovćenu koji je tada bio član prve B lige, i u istoj ligi je igrala i Budućnost. Tamo sam upoznao suprugu. Funkcionišemo dobro. Ona je rano prekinula svoju košarkašku karijeru pa je razumevanje jako prisutno.
Prisetio se Radonjić vremena koje je proveo u FMP-u iz Železnika.
– Posle dobre sezone u Lovćenu, odlučio sam da je potrebna promena sredine. Trenutak je bio dobar. Bilo je ponuda, a FMP je bio najkonkretniji i bio je klub koji je u tom trenutku, posle sjajne sezone i osvajanja Kupa, organizaciono rastao brzo. Odlučio sam da odem tamo. Bila je jako teška ta sezona. Loše je bilo rezultatski na početku. Igre su bile promenljive. Posle određenih promena smo počeli da igramo bolje i startovali u plej-ofu sa pete pozicije. Pravila su tada bila drugačija, igralo je osam timova. Prvi sa osmim, drugi sa sedmim i tako dalje. Slabije plasirani je imao domaćinstvo u prvom meču, pa je bolje plasirani igrao dva kod kuće. Igrali smo protiv Šapca. Iva Zorka se zvao tada. Bili smo bolji u dva meča i prošli u polufinale. Igrali smo protiv Partizana, koji je par dana pre toga igrao na fajnal-foru u Barseloni. Bili su apsolutni favoriti, svesni smo bili toga. U Železniku smo odigrali savršeno, pobedili smo ih, mislili smo da možemo da ih pobedimo. Usledio je „Pionir“. Prvi, veoma neizvestan duel i pobeda Partizana. U drugom smo slavili posle produžetka uz određena dešavanja tokom meča.
Pod „određenim dešavanjima tokom meča“ Dejan je mislio na nestanak struje u trećem meču serije sa Partizanom. To se dogodilo u momentima kada je meč završen, pred početak produžetaka.
Na konstataciju novinara da li je bilo straha za život i slično, Radonjić odgovara:
– Nije uopšte bilo tako strašno. Bilo je puno polemike kakav je bio taj drugi duel. Bilo je razloga zašto smo se mi bunili posle te pobede Partizana. Tako smo i ušli u treći meč i uspeli, uprkos svemu, pred njihovim navijačima da dođemo do produžetka. Tada je nestalo struje. Prepričavalo se danima posle kako je nestala struja i zašto. U svakom slučaju, ono što je bilo potpuno jasno je da smo hteli da nastavimo da igramo meč i da smo bili spremni da čekamo koliko god treba i da nema odlaganja. Bilo je priča da se nastavi za 24 sata, nismo to hteli. Posle četrdesetak minuta se nastavio meč, pobedili smo i napravili iznenađenje.
Kasnije su poraženi od Crvene zvezde u finalu.
Pre trenerskog posla u Podgorici Radonjić je ostavio dubok trag u redovima podgoričke Budućnosti. Dobro pamti to.
– Bio je to sjajan i istorijski period za Budućnost i crnogorsku košarku. Prvi put je postala prvak države. Posle toga smo bili učesnici Evrolige i tu prilično dobro nastupali. Tri puta zaredom smo osvojili prvenstvo, dva puta smo bili u Top 16 Evrolige. Oba puta izgubili. Jednom od Panatinaikosa, drugi put od Reala. Period u kome je košarka u Podgorici bila sve, sa velikim brojem fantastičnih saigrača i trenera. Odlična organizacija kluba i nešto što zauvek ostaje u lepom sećanju.
MN Press
Kraj košarkaške karijere je usledio u Vojvodini, a tu je uplovio u nove vode – trenerske.
– Posle svega toga u Budućnosti što je bilo, smatrao sam da to ide u drugom pravcu. Otišao sam u Novi Sad. Igrao sam dve sezone i posle te druge sezone sam počeo malo da učim. Godinu dana sam pohađao školu u Beogradu, u Košarkaškom savezu Jugoslavije. Obavezna škola za licencu. Posvetio sam se tome. Dobio sam poziv Budućnosti da budem trener. U tom trenutku je bilo mnogo drugačije nego iz perioda kada je bila učesnik Evrolige i jedan dobar evropski takmac. Ispala je iz ABA lige i ja sam kao trener počeo tamo da radim sa mladom ekipom u tada ligi SR Jugoslavije iz koje je bilo potrebno obezbediti plasman za plej-of. Tamo se igralo sa timovima iz Jadranske lige i tražio se plasman u ABA ligu u narednoj sezoni. Nije bilo lako zbog kvaliteta ekipa „na Jadranu“. Tada su bila tri evroligaška tima i kvalitetne ekipe koje su igrale druga takmičenja u Evropi. Prvi deo te sezone je bio jako bitan za sve nas, mene trenera početnika i najstarije igrače koji su imali 24 godine tada, bili su to Peković i Pavković. Bio sam sedam godina i sedam meseci na klupi Budućnosti.
MN Press
Nije zaboravio Radonjić na sjajan period u Zvezdi i veliki broj titula.
– Ne mogu da izdvojim nijedan od devet trofeja. Svaki ima svoju priču. Prvi je bio u Kupu. Pa sezona od tri trofeja. Posle 17 godina je stigla titula prvaka države. Prva u ABA ligi i prvi put sezona sa tri pehara. Naredna je bila teška, sa svim povredama i dešavanjima, osvojili smo ABA, pa igrali top 8. Godinu posle toga opet tri trofeja, izgledalo je lagano, a nije tako bilo. Prvi put smo bili u situaciji da se paralelno igra nekoliko liga – Evroliga, ABA i srpska. Zaista ne bih mogao da izaberem jedan trofej.
MN Press
U periodu između momenta kada se rastao sa Zvezdom i pre posla u Bajernu je Radonjić bio deo Letnje lige San Antonija.
– Imao sam priliku da budem tamo desetak dana. Svakako jedno sjajno iskustvo i sticanje poznanstava. Doduše, kratak period da vidiš baš sve ono što te interesuje. Koristio sam svaki momenat da vidim što više. Bilo je to posle teške i naporne sezone, nije bilo lako otići. Ipak, otišao sam sa entuzijazmom, radošću i iščekivanjem. Nosim dobra iskustva iz Las Vegasa – poručuje Radonjić.
MN Press
Na kraju emisije „Teme do Arene“ Dejan je odgovorio na nekoliko pitanja koja su bila „ili ili“, odnosno, izbor između dva ponuđena.
„Povratak otpisanih“ ili Vruć vetar“?
– „Povratak otpisanih“.
„Pionir ili „Arena“?
– I „Pionir“ i „Arena“.
Kafić iil kafana?
– Slabo i jedno i drugo.
Zdravko Čolić ili Haris Džinović?
– Čola.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari