Povratnici na Mali Kalemegdan: Dobra ili loša ideja?

Ima neka tajna veza između stranaca i Crvene zvezde. Primer toga je mogao da se vidi u sredu, kada je saopšteno da se Tejlor Ročesti vratio na Mali Kalemegdan.

Upravo je njegov povratak bio glavni razlog da se prisetimo svih onih koji su se odlučili za novu etapu u crveno-belom dresu. Da počnemo od stranaca, i to od kraja.

Tejlor Ročesti

Iskusni plejmejker je u sezoni 2017/’18. bio u timu pod dirigentskom palicom trenera Dušana Alimpijevića. U sezoni koju navijači ne pamte po dobrom, najviše zbog čuvenog promašaja Matijasa Lesora u trećoj utakmici finalne seriji ABA lige protiv Budućnosti, Amerikanac sa crnogorskim pasošem bio je jedan od najboljih.

Na 30 mečeva u Evroligi prosečno je beležio 13,4 poena, uz pet asistencija i odlčne procente u šutu za tri (40,7 odsto). Od njega se, kod Saše Obradovića, očekuje da sa Džordanom Lojdom bude pokretačka snaga u napadu crveno-belih i da otvara prostor za saigrače. Poznato je da nije preterano dobar u defanzivi, ali će zbog toga u petorci često sa njim biti neko od dobrih odbrambenih igrača, poput Korija Voldena.

Čarls Dženkins

Ako za nekoga može da se kaže da je pravi miljenik navijača Zvezde, onda je to bez sumnje popularni Đenka. Američki bek, sa srpskim pasošem, čak u tri navrata bio je u klubu. U prvom je ostao tu dve sezone (2013-2015). Svima je zapao za oko upravo u prvoj sezoni, kada je odigrao simultanku protiv Budiveljnika, dao 29 poena u revanšu u Beogradu i odveo svoj tim u polufinale Evrokupa, gde ih je zaustavio Uniks. U drugoj sezoni je osvojio tri titule (ABA, KLS i Kup), da bi potom otišao u Armani.

Nije u Milanu sve išlo po planu sa Jasminom Repešom i „manekenima”, uprkos trofejima u domaćem šampionatu i Kupu, pa se po drugi put vratio u Beograd. Ponovo je sa crveno-belima osvojio tri trofeja (ABA, KLS i Kup), uz priznanje za najkorisnijeg igrača (MVP) finalne serije ABA lige u meču protiv Cedevite.

Usledile su dve sezone u Himkiju sa Aleksejom Švedom i društvom, posle kojih je odlučio da se treći put vrati u Zvezdu. Posle sezone pune oscilacija, promena trenera i svega što se dogodilo s pandemijom koronavirusa i prekida takmičenja, Dženkins je otišao u Olimpijakos.

Takođe, Čarls je jedini stranac na listi igrača po broju poena postignutih u dresu Zvezde. Na 18. mestu je sa 2.504 postignuta poena.

Maik Cirbes

Snažni nemački centar je ostavio trag na Malom Kalemegdanu. Proveo je tri sezone u klubu. Prve dve su „vezane” od 2014. do 2016. godine. U te dve godine je osvojio pet trofeja (po dva u ABA i KLS i jedan u Kupu).

Navijači posebno pamte finalnu seriju KLS 2015. godine, kada su Stefan Jović i Boban Marjanović imali probleme sa povredama, pa je veliki teret pao na leđa Nemca. U prvoj utakmici serije bio je najefikasniji (17 poena), ali je u drugoj napravio prelomni potez. Naime, u samoj završnici meča je Luka Mitrović pri rezultatu 69:70 promašio drugo slobodno bacanje, Cirbes je odlično zagradio protivničke igrače, omogućio Kaliniću da uhvati loptu i da je vrati u koš. Bilo je to za brejk, koji su kasnije crveno-beli potvrdili i tako došli do prve domaće titule posle 17 godina čekanja. Te sezone su i prvi put igrali u top 16 fazi Evrolige. Sezonu kasnije je sa timom ostvario i veliki uspeh i plasman u četvrtfinale Evrolige, gde ih je zaustavio CSKA.

Cirbes je zatim, zajedno sa Kvinsijem Milerom, otišao u Makabi, posle čega je bio u minhenskom Bajernu, pre povratka u Zvezdu (2018/’19). Nije bio Cirbes u toj sezoni ni blizu partija koje je ranije pružao. Sa timom je osvojio ABA ligu i pomogao ekipi da se vrati u Evroligu, ali je početkom maja napustio klub i otišao u Kinu.

Markus Vilijams

Magični plejmejker. Potezima u crveno-belom dresu u sezoni 2014/’15. je izluđivao rivale i oduševljavao publiku. Pomogao je timu da dođe do triple krune (ABA, KLS i Kup).

Momenat iz te sezone koji svi pamte svakako je četvrta utakmica polufinalne serije regionalnog takmičenja protiv Partizana. U tom meču je Vilijams postigao 17 uzastopnih poena i doneo svom timu plasman u finale, a kasnije i trofej. Kada se sezona završila otkriveno je da je pao na doping testu, pa je bio suspendovan do 30. novembra. Došlo je do raskida saradnje.

Crvena zvezda je na početku nove sezone tražila organizatora igre, a Vilijams nije imao klub, pa su se dogovorili da obnove saradnju. Međutim, to je trajalo svega 19 dana. Vilijams je, nezvanično, ponovo pao na doping testu, pa je kratak povratak brzo završen za njega.

Stiven Marković

Organizator igre rođen u Sidneju sa srpskim državljanstvom je crveno-beli dres obukao u sezoni 2004/’05. i tu se zadržao do 2008. Godine, kada je prešao u Beneton. Sa srpskim timom je osvojio Kup Radivoja Koraća (2006. godine). U Italiji se nije snašao, zadržao se svega nekoliko meseci, pa je vraćen u Zvezdu na pozajmicu u februaru 2009. godine. Posle toga je ostao u Srbiji, gde je potpisao za Radnički iz Kragujevca.

Džerod Henderson

Ljubitelji košarke pamte američkog beka prvo po odličnim partijama u dresu Hemofarma, sa kojim je stigao do finala domaćeg šampionata. Posle neuspele epizode u Panionisu vratio se u Srbiju, u Crvenu zvezdu. Baš kao što je bilo u Vršcu, i u Beogradu je bio jedan od najboljih poentera u ligi.  Odlične partije su mu donele novi transfer u Grčku.

Međutim, kao i u prvom pokušaju, ponovo je brzo završio mandat tamo, ovog puta u Kolosu sa Rodosa, pa se vratio u Zvezdu. Nije pružao tako dobre partije kao u sezoni pre toga, ali je osvojio Kup Radivoja Koraća.

Crnogorski Beograđanin i brat Pero

Među igračima koji su se iz regiona vraćali u Zvezdu su u fokusu dva imena – Pero Antić i Milko Bjelica.

Pero Antić

Makedonski košarkaš je dres Zvezde prvi put nosio od 2005. do 2007. godine. Bio je jedan od nosilaca igre crveno-belih u tom periodu, uz jedan trofej u Kupu Radivoja Koraća. Prvu sezonu je obeležila finalna serija Superlige Srbije i Crne Gore sa Partizanom, kada su crveno-beli u drugom meču u toj seriji izgubili službenim rezultatom (20:0) jer se nisu vratili na teren zbog sukoba navijača i policije. U drugoj sezoni je u regionalnom šampionatu prosečno beležio 10,7 poena i 5,2 skoka. U ULEB kupu, ekipa je stigla do četvrtfinala. Zaustavio ih je Real, koji je kasnije osvojio jedini trofej u tom takmičenju, sadašnjem Evrokupu.

Posle tri osvojene Evrolige (dve sa Olimpijakosom i jedne sa Fenerbahčeom) i epizode u NBA ligi (Atlanta), vratio se u Zvezdu u sezoni 2017/’18. Sa timom je osvojio Superligu, a kada je individualni učinak u pitanju, navijači svakako pamte trojku za pobedu protiv Reala u Madridu početkom decembra.

Milko Bjelica

Crnogorski krilni centar je ponikao u Zvezdi i za klub je odigrao ukupno 300 utakmica. Debitovao je pod komandom trenera Miroslava Mute Nikolića i u klubu bio sve do 2006. godine, a sa timom je osvojio Kup Radivoja Koraća (2004. godine).

Posle karijere u inostranstvu, u beogradsku ekipu se vratio 2016. godine. U toj sezoni je sa Zvezdom osvojio triplu krunu (ABA, KLS, Kup) i pružao veoma dobre partije. U regionalnom šampionatu je prosečno beležio 9,1 poen i 3,1 skok po meču, dok je u Evroligi davao 7,4 poena, uz tri skoka po utakmici. U sezoni posle te je došlo do pada u igri, kako njegovoj, tako i timskoj. Izgubljen je meč finalna serije ABA lige od Budućnosti, a on je otišao u Španiju, pa u Japan. Trenutno nosi dres Mornara iz Bara.

Svuda pođi, kući dođi

Na listi povratnika se nalazi i veliki broj srpskih igrača.

Igor Rakočević

Prošao je sjajni bek sve mlađe kategorije Zvezde i za prvi tim zaigrao u sezoni 1994/’95, sa svega 16 godina. Vrlo brzo je postao jedan od glavnih igrača ekipe, a u sezoni 1997/’98. je stigao i prvi trofej. Savladan je FMP u Prvenstvu SR Jugoslavije.

Posle igranja u NBA ligi u Minesoti, pa u San Antoniju gde nije uspeo da se izbori za ugovor, vratio se u Zvezdu. Odigrao je fenomenalnu sezonu, u regionalnom šampionatu je prosečno beležio 22,6 poena, u Evrokupu 19,3 poena po meču, stigla je titula i u Kupu, dovoljno da se otisne u inostranstvo.

Treći put se u Zvezdu vratio 2012. godine, i u toj sezoni je doneo timu novu titulu u Kupu, u Evrokupu je imao skoro 20 poena po meču, bio je najbolji strelac i član idealne petorke Superlige, uz to je pomogao timu da se vrati u Evroligu. Posle te sezone je odlučio da završi karijeru.

Rakočević je osmi na listi sa 324 odigrane utakmice za Zvezdu, dok je po broju poena deveti, sa 4.003.

Marko Simonović

Treći put Zvezdin igrač, sa timom je osvojio sedam titula (po dva u ABA i KLS i tri puta Kup). Ove sezone će, kako je i sam priznao, veću ulogu imati u tome da pomaže mlađim saigračima u razvoju i da stečenim iskustvom pomogne ekipi.

Simonović je trenutno na 14. mestu po broju odigranih mečeva za klub – 289, tako da ima priliku da se dodatno popenje na ovoj istorijskoj listi.

Ognjen Kuzmić

Posle triple krune sa klubom u sezoni 2016/’17. Otišao je u Real, da bi se posle dve sezone vratio u srpski tim. Nažalost, teška saobraćajka ga je prošle godine sprečila da pokaže više, pa je zbog toga poslat u FMP na pozajmicu. Dobio je novu šansu kod Saše Obradovića i novi ugovor da pokaže da može da se vrati u pravu formu.

Marko Kešelj

Šampion Evrolige sa Olimpijakosom je dva puta nosio dres Zvezde. Prvi put od 2008. do 2010. godine, da bi se 2017. vratio na Mali Kalemegdan. Sa srpskim timom je osvojio tri pehara (dva puta KLS, ABA ligu i Superkup ABA lige).

Raško Katić

Snažni centar koji je nosio dresove oba večita rivala je u Zvezdi prvi put igrao u sezoni 2004/’05. U klub se vratio 2012. godine i za te dve sezone je dva puta osvajao Kup Radivoja Koraća. To mu je donelo i prvi nastup u reprezentaciji Srbije, gde je bio debitant na Evropskom prvenstvu u Sloveniji, kao i na Svetskom prvenstvu u Španiji godinu dana kasnije, gde je nacionalni tim osvojio srebro.

Vladimir Štimac

Košarkaš poznat po tome što uvek ostavlja srce na terenu i sportista kojeg su srčanost i borbenost krasili kroz celu karijeru. Prvi put je dres Zvezde nosio od 2008. do 2010. godine. Vratio se 2015. godine i pomogao ekipi da osvoji dva trofeja (ABA ligu i KLS), posle čega je imao nekoliko odličnih sezona u Turskoj. Treći mandat mu je bio u nedavno završenoj sezoni koja je prekinuta ranije zbog pandemije koronavirusa. Sledeći izazov imaće u Kini, gde će nositi dres Ćingdaoa.

Tadija Dragićević

U Zvezdu je stigao sa svega 15 godina. Debitovao je protiv Zadra u decembru 2004. Godine, posle čega je poslat u Megu na pozajmicu. Trener Šakota ga je potom vratio u Zvezdu, a ubrzo je skrenuo pažnju na sebe. U tandemu sa Omarom Kukom je bio jedan od glavnih igrača i MVP regionalnog šampionata (2006/’07). Pružao je odlične partije, ali je nedostajao trofej. Posle igranja za nekoliko klubova u inostranstvu, 2014. Godine se vratio u Zvezdu, i konačno sa voljenim klubom osvaja trofej u Kupu Radivoja Koraća.

Nalazi se među igračima koji su postigli veliki broj poena za klub, na 16. je poziciji sa 2.581 poenom.

Vuk Radivojević

Prošao je kroz omladinski pogon Partizana, ali nikada nije zaigrao za crno-bele. Karijeru je započeo u ekipi Sloge, da bi na poziv trenera Sagadina stigao u Zvezdu 2003. godine. Za četiri godine u crveno-belom dresu je osvojio dva Kupa (2004. i 2006. godine), posle čega je otišao u Fuenlabradu. Posle dve sezone u Španiji vratio se u Beograd i sa crveno-belima podigao još jedan trofej u Kupu.

Radivojević deli četvrto mesto sa Dragišom Vučinićem po broju odigranih mečeva za Zvezdu – 354. Takođe je i na listi igrača po broju poena, podigao je 2.391 poen.

 

I treneri odu, pa se vrate

Tokom poslednjih 20 godina, u Zvezdu su se vraćala četvorica trenera.

Svetislav Pešić

Jedan od najuspešnijih srpskih trenera je 1. septembra 2008. godine preuzeo crveno-bele. Napravio je mešavinu mlađih i iskusnijih igrača, poput Nemanje Bjelice, Nemanje Nedovića, Marka Kešelja i Tadije Dragićevića. Stigao je do finala u Superligi i Kupu i do polufinala u regionalnoj ligi.

Ostaće upamćeno po tome što je posle poraza u Superligi Pešić svojim igračima podelio srebrne medalje, pošto niko iz KSS to nije učinio.

Narednu sezonu je proveo u Valensiji, posle čega se vratio u srpsku prestonicu. Opet je stigao do borbe za pehar u Superligi i Kupu, dok je u Jadranskoj ligi sezona završena na 10. poziciji.

Dragan Šakota

Prvi put je Zvezdu vodio od 2005. do 2007. godine i za to vreme je sa klubom osvojio Kup Radivoja Koraća. Posle toga je otišao u inostranstvo, da bi u novembru prošle godine prihvatio poziv kluba i vratio se da pomogne posle ostavke Milana Tomića. Klub je preuzeo od Andrije Gavrilovića, koji je privremeno vodio tim. Međutim, usled svega što se dogodilo i pojave virusa sezona je ranije završena, a time i ugovor sa iskusnim stručnjakom. Zamenio ga je Saša Obradović.

Stevan Karadžić

Postao je trener Crvene zvezde u sezoni 1999/2000. i ekipu je vodio na 15 utakmica, uključujući i polufinalnu seriju plej-ofa gde su izgubili od Partizana. Narednu sezonu je počeo na klupi, ali je smenjen posle 25 mečeva.

Na Malom Kalemegdanu je drugu šansu dobio u drugom delu sezone 2006/’07. kada je zamenio Šakotu, bio je na klupi i u narednoj sezoni, ali je iznenada odlučio da podnese ostavku pred plej-of, pa je ekipu vodio pomoćnik Milan Škobalj.

Za klub je kao igrač odigrao 299 mečeva i dao 3.511 poena.

Aleksandar Trifunović

Njegova trenerska karijera počela je na zanimljiv način 2002. godine. Zmago Sagadin iz administrativnih razloga nije mogao da vodi tim, pa je zvanično bio pomoćnik Trifunoviću. Već naredne sezone su se ti problemi rešili, pa je Trifa ponovo vraćen na mesto asistenta. Ipak, posle ostavke trenera Sagadina, Trifunović je postao trener prvog tima u decembru 2004. godine.

Posle toga je otišao u Lijetuvos Ritas, da bi se u sezoni 2009/’10. ponovo vratio među crveno-bele. Na klupi Zvezde nije uspeo da ostvari željeni uspeh, ali je u dresu kluba odigrao 292 utakmice i dao 2.370 poena.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi