Izgubio sam drage ljude, pomešana su mi osećanja! Ivica Kralj za 24 sedam sumirao godinu na izmaku

Prošlo je kroz srpski fudbal mnoštvo dobrih golmana, ali nije veliki broj onih koji su ostavili veći trag od Ivice Kralja. Zato što je reč o čoveku koji je sa Partizanom stigao do Lige šampiona, sa reprezentacijom učestvovao na Svetskom prvenstvu, a posebno zato što je član poslednje generacije naših fudbalera koji su igrali na Evropskom prvenstvu.

Ivica Kralj, u otvorenom razgovoru za 24 sedam, pričao je o odrastanju i vaterpolo danima u Tivtu, o vođenju šabačke Mačve, njegovom Partizanu, reprezentaciji, pa i o periodu pandemije koronavirusa, koji i dalje traje.

Bliži se kraj godine, vreme kada sumiramo utiske i pravimo planove za narednu godinu. Kakva je za vas bila 2021?

- Nažalost, prethodne dve godine smo u znaku pandemije. Ja sam, kao i većina verovatno, izgubio nekog dragog, dragu osobu. Bilo je, naravno, i lepih stvari, ali kada se sve sumira, moram da kažem da su mi osećanja pomešana.

Ove godine vratili ste se u "svoju kuću" - Partizan? Da li su ispunjena očekivanja i želje koje ste imali kada ste u martu došli na čelo skauting službe i kakve su vaše želje kada je u pitanju prelazni rok koji se bliži?

MN Press

- U Partizanu sam nekoliko meseci, vratio sam se po treći put. Od kada sam došao, trudim se da unapredim rad skaut službe. Imam tu privilegiju da sam okružen legendama kluba i bivšim igračima, i učinićemo sve da ta skaut služba najbolje moguće funkcioniše. Imamo, naravno, puno ideja, ali ostalim stvarima se bavi sportski sektor kluba, a znate i sami da finansije diktiraju puno toga.

Nekoliko reči o nedavno preminuloj legendi Momčilu Moci Vukotiću...

- Ostaju velika žal i praznina. Imao sam privilegiju i čast da ga poznajem. On je jedan od najvećih, ako ne i najveći igrač Partizana u istoriji, istinska legenda.

Detinjstvo ste proveli u Kotoru, u Tivtu ste počeli da se bavite fudbalom. Čega se najradije sećate iz tog perioda?

- U Tivtu sam odrastao, pored mora, igrao sam vaterpolo kao klinac, i svako sećanje na taj period budi neka lepa osećanja i iz tog perioda nosim prelepe uspomene.

Sa 16 godina ste došli prvi put u Partizan. Kako vam je to izgledalo?

- Za mene je dolazak u Partizan sa nepunih 16 godina bilo ispunjenje dečačkog sna. Imao sam tu čast da mi Radomir Antić bude prvi trener u Partizanu. U jednoj rečenici bih to opisao kao nezaboravan dan i ono što sam sanjao celog života.

Praktično, vi ste sada treći put u Partizanu. Da li je teže biti na terenu ili brinuti o timu?

- Sigurno da je mnogo lepše i lakše kad si na terenu. Lepota igre je u tome što jednim svojim potezom možeš da promeniš nešto na terenu i da utičeš na rezultat. Kada brinete o timu, možete sa strane da utičete, kroz svakodnevni razgovor sa igračima, da pokušate da im stvorite i prenesete pozitivnu atmosferu, da ih savetujete i da, kao i svi na tribinama, očekujete pozitivan rezultat. U svakom slučaju, mnogo je lepše biti na terenu.

Bili ste predsednik FK Mačva od 2015. godine. Koliko vam je to iskustvo značilo?

- Pet i po godina provedenih u Mačvi je za mene jedno fantastično iskustvo. Moram ovom prilikom da zahvalim svim Šapčanima na ukazanoj prilici, a ja sam to na najbolji mogući način uzvratio. Posle 75 godina smo postali superligaši, došli do polufinala Kupa, infrastrukturno smo unapredili, koliko je to bilo moguće, sve - od glavnog terena, pomoćnog terena, veštačke trave… To je jedan zaista lep period i grad Šabac zaslužuje da ima superligaša.

MN Press

Šta biste iz svoje karijere izdvojili kao najdražu uspomenu?

- Svaka pobeda sa Partizanom, sa reprezentacijom, učešće na Evropskom i Svetskom prvenstvu, to je nešto najlepše, ono što sanja svaki sportista. Uglavnom pamtim te lepe momente, a na svu sreću bilo ih je puno.

Šta biste poželeli sebi i našim čitaocima za Novu godinu?

- Sebi i svim vašim čitaocima poželeo bih dobro zdravlje, da čuvaju sebe i svoje najbliže, da im sreća i zdravlje budu verni pratioci u 2022. godini.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam