Mučan period je iza mene, samo Bog me je spasio: Džigi Ninković vratio film na prethodnu godinu

U oktobru prošle godine, srpsku javnost je uplašila vest da je mladi fudbaler Nikola Ninković doživeo stravičnu saobraćajnu nesreću. 

Samim čudom, Ninković je tada prošao sa povredama koje nisu ozbiljnije uticale na njegov život, pa se u međuvremenu se vratio fudbalu i ponovo ga gledamo na terenima u Superligi Srbije, u dresu Proletera.

U trenutku nesreće, Ninković je igrao u Italiji, gde se afirmisao i stekao ime. Sada kreće gotovo iz početka.

- Posle 15 meseci i 19 dana bez fudbala mogu da kažem da sam se vratio. Igrao sam protiv Voždovca, Novog Pazara i Metalca. Fantastičan je osećaj kad ponovo osetiš teren, kao da sam se ponovo rodio - kazao je Nikola Ninković na početku razgovora za Kurir, pa nastavio:

- Na neke stvari koje su mi se desile, nisam mogao da utičem. Prvo udes, onda probleme u Breši, pa silne povrede... Sve je dolazilo jedno za drugim. Ali, hvala Bogu nisam gubio strpljenje i veru. Nisam ni blizu nivoa na kome mogu biti. Godinu i po nisam igrao. Žurio sam da se što pre vratim na teren. Trenirao sam periodično, onda mi se desi povreda, doteram se u red, pa opet povreda, mesec dana pauza... I tako u krug. Preskakao sam i mislio moći će, ali nije išlo kako treba. Shvatio sam na kraju da ne može na brzinu i sada je sve u redu. Ostale je još malo do kraja Superlige, želim da vreme na terenu maksimalno iskoristim i pomognem Proleteru. Slede pripreme u januaru, gde bi trebalo da se spremim i budem opet onaj stari na proleće, da pokažem koliko vredim.

Iznenadio je sve kada je krajem prelaznog roka odlučio da se vrati u Srbiju i to u novosadski Proleter.

- Čuo sam sa dosta strana, od prijatelja za ljude iz Proletera. Svi su mi rekli, idi tamo! Iako sam u isto vreme imao ponudu Spala i da igram u Seriji B. Ovi ljudi su iz sportske priče, dobri su, pošteni, razumeli su me. Pomažu mi od starta, lako smo se dogovorili za saradnju. Sa te strane sam srećan i zadovoljan. Trudim se da im vratim najbolje što mogu.

O proteklom periodu kaže - bilo je mučno.

- Mučan period je iza mene. Sve mi je to mnogo, baš mnogo teško palo. Fudbal je nešto što radim otkako sam prohodao. Nešto o čemu sam maštao kao klinac. Krenuo sam iz ljubavi, a sada se sa fudbalom ozbiljno bavim. Željan sam lopte, dokazivanja, nadmetanja... Nedostaju mi te utakmice, tenzija i atmosfera koja ide uz to. Taj adrenalin koji pokreće. Cele nedelje pripremaš nešto što mora da stane u 90 minuta. Prvu utakmicu kad sam ulazio protiv Voždovca, imao sam veliku tremu. Veću nego u derbiju kada sam debitovao sa 17 godina u dresu Partizana, ili u Italiji kada sam igrao protiv Juventusa, Milana i Intera... Ali, već na utakmici protiv Novog Pazara sam se bolje osećao.

Sećanje na tešku saobraćajnu nesreću u Hrvatskoj ne bledi.

- Lekari su bili zapanjeni sa dve stvari. Prvo, nisu znali kako sam ostao živ, jer se u takvim situacija gine. I drugo, da nikakve ozbiljnije posledice nisam imao. Sem jezika, koji su mi spasili operacijom, ništa drugo... To sa jezikom nije bilo nimalo naivno, postojala je mogućnost da ga amputiraju jer sam ga pregrizao blizu glavnog nerva, a onda više ne bih mogao da govorim. Plus hematomi i masnice. Sad kad pogledam... Kad vratim film... Samo Bog me je spasio. Posle dva meseca ja sam bio u treningu, u januru potpisao za Brešu - istakao je Ninković.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi