Zvezdaši rasplakali bivšeg golmana Partizana! Radovan Radaković o najvažnijoj utakmici u životu: Jedan sam u milion koji je preživeo!

Nekadašnji golman Partizana Radovan Radaković igra najvažniju utakmicu u životu. I zasad je na dobrom putu. Po sopstvenom prizanju, citirajući reči lekara, jedan je od milion ljudi koji je uspeo da preživi invazivno difuzni tumor želuca.

Podmukla bolest dijagnostikovana je na rutinskom lekarskom pregledu, a Radaković je posle uspešno završenog lečenja u Turskoj, za Tanjug TV ispričao svoju životnu borbu. 

- Pitao sam odmah koliko još imam života. To ne mogu da opišem, to je neka vrućina, hladan znoj… Okrene se cela soba, ceo život vam se okrene i prođe kroz vas za tih par sekundi… Kada mi je doktor rekao da imam još tri do pet meseci, uplašio sam se, imao sam strah. Međutim, kako vreme odmiče i kako se borim, sve to manje i manje – kaže Radaković za Tanjug TV.

Golman koji je navijačima Partizana, između ostalog, ostao u lepom sećanju i po odbranjenom penalu Branku Boškoviću na stadionu JNA u 116. derbiju, koju su crno-beli rešili u svoju korist (2:1), u Turskoj je imao desetak operacija, preživeo je sepsu i smršao 50 kilograma.

- Jedva sam mogao da pričam, a ne da hodam. Izvađen mi je želudac, žučna kesa, deo tankih creva i sve žlezde iz organa. Mnogo je teško u glavi da se sve kockice spoje. Kažu doktori, psihijatri, psiholozi, samo treba pozitivno razmišljati… Jeste, slažem se, ali dođu i crne misli… Najteže je bilo saznanje. Posle toga, sve operacije i bolovi, sve bude i prođe, ali saznanje i u glavi što tog momenta bude, to je noćna mora.

Dosadašnji troškovi lečenja Radovana Radakovića iznose oko 220.000 evra, prema bolnici u Turskoj ostao je dug od oko 50 hiljada evra, a mnogi bivši saigrači, kao i ljuti protivnici na terenu, odazvali su se apelu za pomoć nekadašnjem reprezentativcu Jugoslavije, kojem još možete da pomognete slanjem SMS poruke s brojem 1082 na 3030.

- Moram da istaknem Danka Lazovića, koji je fenomenalan dečko, koji je pokrenuo neke momke iz Partizana. Ali, oduševili su me pojedini igrači Zvezde, koji su se odazvali i uplaćivali novac. Hvala im na tome, nisam imao prilike dosad da im se zahvalim, pa bih to želeo da uradim ovim putem. Kada sam saznao da sam od njih dobio pomoć, suze su mi krenule na oči.

Kada se priča sa bolničkih prebaci na fudbalske teme, Radakoviću se odmah pojavi osmeh u uglu usana. Davne 1996. godine bio je junak u senzacionalnoj pobedi BSK protiv Partizana (2:1) u šesnaestini finala Kupa Jugoslavije.

- Tada sam prvi put dobio desetku u novinama i rekao sam pokojnom ocu: Dobio sam desetku, ne moram da idem na fakultet. Vidim da sve znam – prisetio se Radovan lepih momenata iz karijere, koju je, zamenio trenerskim pozivom, pre nego što je morao da otpočne borbu za život.

- Najviše mi nedostaje rad. Volim da stvaram i volim kada na terenu vidim da sam nešto uradio… Da izvedem dete na put. Rekao sam doktorima: Dajte mi još 20 godina i ja sam sve svoje uradio u životu. Nadam se da će tako i biti – kazao je Radovan Radaković. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi