Englezi koji se redovno vraćaju u Srbiju, Liverpulovci koji vole Partizan: Obišli celu Evropu, ali im je Beograd u srcu (FOTO, VIDEO)

Ekipa 24sedam dobila je nedavno poruku iz Engleske, tačnije iz Arslija, od poznanika. Kratku poruku: "Bićemo u Beogradu krajem novembra."

Gari i Dona Braun prepoznali su Beograd kao "svoj grad", a i Beograd je prepoznao njih kao ljude širokog srca i zdravog razuma. Putevi su im se ukrstili s mnogobrojnim ljudima, a među njima i sa novinarima portala 24sedam.

Dan za danom, poruka za porukom, godina za godinom, i ukrštanje puteva postalo je planirano. Za ovaj dolazak priredili smo im malo žešći tempo. Obilazak nekih istorijskih vrednosti, ali i nekih sportskih događaja koje u Engleskoj nemaju priliku da vide. I dožive.

Došli su, videli, objasnili sve od početka do danas. Ovih dana u Beogradu su bili sa sinom Danijelom, a imaju još dva sina i ćerku. Ovako nas vidi to dvoje dragih nam gostiju iz Engleske.

Kako ste uopšte došli na ideju da posetite Srbiju?

- Imali smo plan da obiđemo svaku od 51 evropske države, i Srbija je bila na spisku. Bilo je pomalo zastrašujuće, jer smo se zapitali hoće li to biti dobra država, hoće li možda biti mračna država. Ali, na kraju smo došli ovde. I Beograd je apsolutno zadivljujući grad. Odmah smo ga zavoleli - Gari džentlmenski probija led pojavljivanja pred kamerom.

Vaš prvi susret i prvo iskustvo sa srpskim fudbalom dogodilo se za 56. rođendan. Gledali ste derbi utakmicu između Partizana i Crvene zvezde. Kakvi su vam bili prvi utisci posle tog meča?

- Prvi utisci... Potpuno neverovatno. Poznajemo Morica iz Nemačke, koji je bio tu, pokazao nam je nešto od Beograda i kupio nam karte za utakmicu. Otišli smo na derbi, moja supruga Dona je bila sa nama, i... gledam fudbal mnogo, mnogo godina i ništa slično nisam doživeo. Atmosfera je bila apsolutno neverovatna, vatromet, policajci, vatrogasci koji sakupljaju baklje... Ali sam video da su oko mene dobri ljudi. Ma bilo je sjajno. A Leonardov gol u 89. minutu za 1:0 nas je oduvao. Stadion je eksplodirao, nikad nisam video nešto takvo. I apsolutno mi se svidelo.

Pre nego što nastavimo sa njihovom pričom, da objasnimo kako je došlo do upoznavanja. Gariju je, dakle, bio rođendan, a njih dvoje su se našli u jednom od beogradskih lokala u kom su navijači Partizana slavili pobedu. Potražili su pomoć od okupljenih u izboru hrane, stigao je oval roštilja, a onda je Dona poželela da zbog suprugovog rođendana tortom počasti okupljene i zahvali im na pomoći.

Torte nije bilo u ponudi, ali je bilo baklava, pa je Gari svećice "oduvao" (nije bila svećica nego vatromet) sa ovog kolača. Obična crtica iz života koja za njih dvoje predstavlja mnogo. Simbol gostoprimstva, simbol one dobre duše koju umemo da pokažemo kad zatreba. Idemo sad dalje...

U Engleskoj navijate za Liverpul. Možete li da uporedite čuveni Liverpulov "kop" sa Partizanovim "jugom" i Zvezdinim "severom"?

- Strast je ono što povezuje Liverpul i Partizan. Po mom mišljenju, nema veće strasti na svetu. Ali u Liverpulu je sve na zastavama i transparentima. Mnogo je toga i kod Partizana, ali u Engleskoj nema tih eksplozija, vatrometa... To je glavna razlika. Ima tu i politike, čini mi se. Ali je sjajno.

Zanimljivo je da ste posetili sve evropske države, ali da je Beograd mesto u koje se vraćate gotovo svake godine. Koji je razlog za to?

- Razlog su ljudi, prijatelji... Stekli smo ovde prijatelje koji su nam postali kao porodica. I ophode se prema nama kao prema porodici. Odlazimo na ručak u njihove kuće, pijemo piće s njima. Sa svakim dolaskom iskusimo nešto što nismo ranije. Posebno mislim na rukometnu utakmicu Partizana, na ženski vaterpolo derbi Partizana i Zvezde. Za nas je to kao da je Božić svaki dan. Zadivljujuće! Osećamo se kao kod kuće.

Koja vam je omiljena turistička atrakcija u Beogradu?

- Išli smo na mesto gde je Tito sahranjen, u mauzolej, i to je zaista bilo interesantno. Imali smo "vodiče", naše prijatelje Leona i Matiju (nikako da mu zapamtim ime), oni su nas svuda vodili. Obišli smo veliku crkvu, Hram Svetog Save. To je zaista nešto fantastično, nisam videla ništa slično tome. Proputovali smo celu Evropu i to je najlepši hram koji smo videli - u priču se uključila i Dona, a Gari je dodao:

- Bili smo ovde i kada je Liverpul igrao sa Crvenom zvezdom i tada je atmosfera bila fenomenalna, ali meni lično i dalje više odgovara stadion Partizana. Ma ovo je sjajan grad, pun fudbalskih navijača, prepun svega... Mi zapravo u Engleskoj nemamo rukomet, nemamo ni mnogo vaterpola. Fudbal je veliki, kao i ovde. A dole pored reke, sve je predivno. Nove zgrade koje su izgrađene, barovi, restorani, čamci... Divno je u leto, ali je divno i kad nije leto. Može se doći u bilo koje doba godine i uvek je lepo. Vratićemo se!

Za kraj smo, kako je red, ostavili damu. Da zaključi ovu lepu i neobičnu priču o prijateljstvu i porodici.

- Lepo je vratiti se i videti ljude koji su ti postali porodica i koji te smatraju za člana porodice, kao jednog od njih. Kad god dođemo u Beograd obavezno vidimo i te ljude koji su toliko dobri prema nama.

Dona, Gari i Danijel vratili su se kući u Englesku i uz pozdrav poručili da se vidimo u februaru. Derbi je na programu, to žele ponovo da dožive.

Napomena: U tekstu su korišćene isključivo fotografije koje su u vlasništvu Garija i Done, kako bi se najbolje dočaralo na koji način oni vide Beograd.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi