Pre 20 godina Piksi je "okačio kopačke o klin": Sleteo je helikopterom, na terenu pokazao magiju, a onda zaplakao

Počelo je protiv Vardara i završilo se protiv Vardara. Dragan Stojković Piksi prvu takmičarsku utakmicu za seniorski tim odigrao je u aprilu 1982. godine, kada je njegov tadašnji klub niški Radnički pobedio goste iz Skoplja. A onda, mnogo godina kasnije došlo je vreme za "zbogom" aktivnom igranju fudbala. Piksi je to učinio na istom mestu.

Na "Čairu", tačno pre 20 godina, jedan od naših najboljih fudbalera svih vremena okačio je kopačke o klin.

I bio je to pravi spektakl. Odigrana je revijalna utakmica, "Piksi majstore", puna simbolike, u kojoj su akteri bili njegovi bivši saigrači. Piksi je tog 30. oktobra 2001. godine, tog utorka na teren „Čaira“ stigao helikopterom, u društvu sina Marka. Na centar su sleteli tačno u 14:52, a utakmica je trajala 65 minuta. Simbolično, jer je sadašnji selektor Srbije rođen 1965.

Pre toga, organizovan je prijem kod gradskih čelnika, a samoj utakmici prisustvovali su svi bitni ljudi srpskog fudbala, ali i brojne javne ličnosti.

 

Dres Radničkog tog dana nosili su: Vasković, Đorđević, Milenković, Kanatlarovski, Marković, Najdoski, Mišeljić, Stoiljković, Savićević, Stojković i Mitrović, a zaigrali su i Živković, Stojanović, Cenić, Milenković, Stamenković i Ilić.

Kao i svaka revijalna utakmica, i ova je obilovala atraktivnim potezimsa. Na kraju je bilo četiri gola u mreži makedonskog tima. Rezultat je bio u drugom planu, ali za tih 4:0, Stojković je svaki put asistirao.

Kada se sve završilo, i kada su sudije Đurović i Radoman odsvirali kraj, emocije su proradile i Piksi je zaplakao. Na tribinama niškog sportskog zdanja bilo je oko 15 hiljada gledalaca, a bio je i prenos na nacionalnoj televiziji. Jedna legenda, jedna fudbalska (igračka) priča je tada okončana, ali je između te dve utakmice dala ono najlepše što fudbal može.

Dala je mnogo i klupskom i reprezentativnom fudbalu. Verovatno su detalji iz narednih redova poznati velikoj većini, ali nije na odmet malo podsećanje.

Karijera ga je dalje odvela u Crvenu zvezdu u kojoj je bio od leta ’86. pa sve do leta ’90. I u Ljutice Bogdana ostavio je veliki trag. Oprostio se duplom krunom i sa 159 zvanične utakmice i 65 golova. Ukupno je osvojio tri trofeja, dve titule i jedan kup.

Takođe je ušao u društvo velikana, jer je posle Rajka Mitića, Dragoslava Šekularca, Dragana Džajića, Vladimira Petrovića Pižona proglašen za jednu od Zvezdinih zvezda, petu po redu.

Zatim je usledio put u inostranstvo, koje ga je vodilo od Olimpika iz Marseja i Verone, sve do dalekog Japana. U Nagoji je stekao status kultne ličnosti, kako kao fudbaler, a kasnije i trener. Dobio je ulicu, a jedna tribina i ulaz broj 10 na stadionu nose njegovo ime, pošto je taj broj sinonim za njega.

Tako su Japanci, 20-ak dana pre oproštaja u Nišu takođe organizovali revijalnu utakmicu. Nagoja i Zvezda, njegova dva kluba odmerila su snage, a Piksi je igrao po poluvreme. Na kraju je bilo 6:0 za Grampus Ejt.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi