Junak godine u srpskom fudbalu posle pobede u životnoj utakmici: Mislio sam da je to sigurna smrt, posle svega, ne planiram ništa veliko
Stefan Čikić se izborio sa leukemijom i vratio se na travnati teren
U jeku afere sa nameštanjem mečeva, u srpskom fudbalu odjeknula je i jedna sjajna vest. Jedan od najtalentovanijih Zvezdinih đaka u generaciji 1994. Stefan Čikić postigao je gol posle dve godine i to pošto je prethodno pobedio u najvažnijoj utakmici. Životnoj. Protivnik je bila leukemija.
– Kad sam zatresao mrežu, vratile su mi se neke situacije kroz koje sam prolazio u poslednje vreme. Zato sam srećan što mogu da igram fudbal, drago mi je zbog gola, mnogo mi znači, i tvrdim da će ih biti još – rekao je za Kurir Stefan Čikić.
Momak koji je u prvom timu crveno-belih debitovao tokom priprema u Antaliji 2013. godine, strašnu dijagnozu saznao je u proleće pet godina kasnije.
– Nisam imao nikakve simptome, sem što sam u nekim situacijama bio umoran, ali tome nisam pridavao važnost. Saznao sam preko krvne slike da imam leukemiju, pošto sam dao krv. Ništa nisam znao o bolesti u prvi mah. Uplašio sam se, mislio sam da je to sigurna smrt. Valjda je to prva ljudska reakcija. A i, kako drugačije, kad se pomene rak. Kad sam dobio dijagnozu, lekari su mi rekli da imam šansi, jer postoji veliki broj leukemija. Bilo je teških momenata na početku, posebno kad sam počeo da se lečim, ali kasnije je bilo sve bolje. Prvu terapija i danas pamtim. Ne volim baš da pričam o tome, teško razumeju ljudi koji nisu prošli kroz tako nešto, a ja sada želim da gledam napred.
Stefan je istakao da mu je tokom lečenja podrška porodice mnogo značila.
– U tim momentima nemaš vremena za razmišljanje. Posebno kad krene lečenje i kada si u bolnici. Svaki dan je namešten. Imaš program, uđeš u sve to. Plus, tu je manjak snage, energije, dosta spavanja. Svaki dan se boriš. Porodica je bila svaki dan sa mnom, donosili su mi hranu svaki dan iz Pančeva dok sam se čeio u Beogradu. Nekada sam voleo da budem sam, da mi prođe vreme.
Tokom lečenja Crvena zvezda i Dinamo odigrali su za Stefana humanitarnu utakmicu.
– Mnogo znači takva vrsta podrške, posebno u to vreme. Čujem se sa ljudima iz kluba, s vremena na vreme. Bio sam prošle godine u Zvezdi, radio sam kao pomoćni trener, 2008. godišta, šest meseci. Svideo mi se taj posao, ali sebe trenutno ne vidim u tome. Zamislite, držim trening deci, a sve gledam da li će meni neko reći šta da radim – rekao je kroz osmeh Čikić.
Stefan je pobedu protiv opake bolesti “proglasio” u februaru 2019. godine.
– Sećam se objave na društvenim mrežama. Bilo je to posle poslednje terapije i poslednje kontrole. Tada nisam završio skroz lečenje, jer sam morao da imam terapije održavanja, ali osećao sam se dobro. Pobednički. Nastavio sam da pijem lekove kod kuće i idem na kontrole. Sada sam skroz zdrav, ali moram na redovne kontrole na svakih šest meseci.
Iako se vratio na fudbalski teren, svestan je Čikić da će teško ostvariti i delić onoga što su mu predviđali u mlađim kategorijama.
– Iskren da budem, kada se sve završilo, pitao sam se, čime ću se baviti. Od malih nogu igram fudbal, bilo je sumnji da li ću nastaviti karijeru. A, onda su polako krneuli treninzi. Počeo sam da se vraćam. Bilo je teško posle duge pauze, nisam imao snage. Ali, svakim danom bilo je sve bolje I bolje. Ni danas nisam spreman kao što sam ranije bio, ali doći će sve to na svoje mesto. Neke velike ambicije nemam. Srećan sam što mogu da igram fudbal, srećan sam u Dinamu, u rodnom Pančevu. Ne planiram nešto veliko, posle svega, kroz šta sam prošao. Videću gde će put da me odvede. Veliku karijeru teško mogu da napravim, imam već 27 godina. Sportista sam, svestan sam da karijere traju kratko. Još nisam odlučio šta dalje. Sebe vidim u sportu, da li ću biti trener, ili menadžer, ne znam. Realan sam, razmišljam o nekim drugim stvarima. Nije život samo fudbal – rekao je, između ostalog, Stefan Čikić.
Pročitajte još
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari