Italija se vraća u igru za Mundijal? FIFA potezom iza kulisa kroji istoriju!

Italija se trenutno suočava sa fudbalskom apokalipsom kakva se ne pamti na Apeninima. Ono što je do juče delovalo nezamislivo postalo je surova realnost nakon šokantnog poraza od Bosne i Hercegovine u finalu baraža. Četvorostruki prvaci sveta ostali su bez učešća na trećem uzastopnom planetarnom šampionatu, a eliminacija nakon penal serije ostavila je naciju u suzama i besu.

Ovaj neuspeh nije samo sportski krah, već je pokrenuo tektonske poremećaje u samim temeljima italijanske fudbalske organizacije, potvrđujući kritike o zastarelom sistemu koji već godinama ne daje rezultate.

Prve žrtve ovog debakla već su pale. Fudbalski savez Italije ostao je bez rukovodstva jer je predsednik Gabrijele Gravina podneo neopozivu ostavku, a njegovim stopama krenuli su selektor Đenaro Gatuzo i legendarni Đanluiđi Bufon.

Dok se zemlja priprema za hitne izbore i potpunu rekonstrukciju nacionalnog tima, fokus javnosti se sa terena preselio u kancelarije gde se analizira svaki segment, od rada sa mladima do kvaliteta Serije A. Ipak, usred tog mraka, pojavio se tračak nade koji deluje kao scenario iz holivudskih filmova.

Iako su rezultatski otpisani, Azuri bi se ipak mogli naći na turniru u SAD, Meksiku i Kanadi. Ključ sudbine italijanskog tima ne leži u Rimu, već u komplikovanoj geopolitičkoj situaciji na Bliskom istoku. Zbog eskalacije sukoba i nestabilnosti, učešće Irana na Svetskom prvenstvu pod velikim je znakom pitanja.

Ukoliko iranska selekcija bude primorana da odustane ili odbije igranje na neutralnom terenu, FIFA će morati da donese hitnu odluku o njihovoj zameni, a upravo tu Italija vidi svoju šansu kao najbolje rangirana reprezentacija koja se nije kvalifikovala.

Naravno, ovaj put do Mundijala neće biti jednostavan niti je svima po volji. Unutar svetske fudbalske federacije postoje struje koje smatraju da bi upražnjeno mesto trebalo da popuni selekcija iz Azije, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako bi se ispoštovao kontinentalni balans.

S druge strane, ugledni Atletik piše o još uzbudljivijoj opciji koja uključuje organizaciju brzinskog interkontinentalnog baraža. Taj mini-turnir okupio bi najbolje plasirane neuspešne timove iz Evrope i Azije, što bi Italiji omogućilo da se kroz borbu, a ne samo administrativnim putem, domogne mesta na najvećoj smotri.

Presedan za ovakav potez već postoji, jer je sličan model popunjavanja mesta nedavno primenjen za Svetsko klupsko prvenstvo. Ipak, faktor koji najviše pritiska Italijane je vreme. Zbog rigoroznih FIFA pravila i rokova za prijavu ekipa, konačan rasplet ove drame moramo saznati najkasnije do sredine maja.

Italija sada čeka, razapeta između duboke tuge zbog sopstvenog neuspeha i tihe nade da će im splet nesrećnih okolnosti na drugom kraju sveta otvoriti vrata koja su sami sebi zatvorili na terenu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi