Filmska priča heroja Bosne: Otac mu je Srbin Ljubo, majku iz mešovitog braka pokušali da ubiju!

Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine ispisala je istoriju plasmanom na Svetsko prvenstvo, nakon senzacionalne pobede nad Italijom u finalu baraža, a u centru pažnje našao se selektor Sergej Barbarez.

Legendarni bivši napadač, koji je prvi trenerski angažman dobio upravo na klupi nacionalnog tima, uspeo je da ostvari ogroman uspeh i donese veliku radost navijačima širom zemlje, ali i da ispuni lični san.

Barbarezova životna priča jednako je impresivna kao i njegov trenerski uspeh. Odrastao je u porodici mešovitog porekla - otac Ljubo bio je Srbin i poznati lokalni fudbaler, dok mu je majka poreklom iz braka Hrvata i Bošnjaka, bivša rukometašica. Iako je kao mlad pokazivao talenat u atletici, gde mu je disciplina bila trka na 400 metara, put ga je ipak odveo ka fudbalu.

- Voleo sam atletiku, moja specijalnost je bila trka na 400 metara. Nažalost, u bivšoj Jugoslaviji nije bilo lako pronaći obuću za ove sportove. Drugačije je s fudbalom. Trener je izbacio kutiju nekih starih kopački i rekao “pronađi par”. To je izgledalo jednostavno - prisetio se Barbarez.

Ratna dešavanja početkom devedesetih promenila su njegov život iz korena. Po savetu oca, napustio je Mostar i otišao u Nemačku, što se ispostavilo kao ključna odluka.

- Moj san u to vreme je bio profesionalni ugovor s Veležom. Sve se srušilo dve godine kasnije. Na zimu 1991. moj otac je predložio da posetim ujaka u Hanoveru. Rat je već besneo u Sloveniji i Hrvatskoj. Moj tata je smatrao da ne bismo bili sigurni u Mostaru, a u isto vreme bio je uveren da rat neće dugo trajati. Nadao se da ću se vratiti kući već za dve sedmice. Nekoliko sedmica brzo su postali meseci i na kraju 22 godine. Danas se može reći da je moj otac ispravno postupio. Da nisam otišao u Nemačku, otišao bih u rat. Osim činjenice da su ratovi uvek besmisleni, postavlja se pitanje za koga ili protiv čega? Moja majka je iz braka Hrvata i Bošnjaka, otac mi je bio Srbin. Religija i nacionalnost nikada nisu igrali glavnu ulogu u mojoj porodici.

Posebno težak period u njegovom životu obeležile su pretnje upućene njegovoj porodici, zbog čega je odlagao nastupe za reprezentaciju.

- Dvaput je skoro nestala. Pokušali su da je kidnapuju, a zatim ubiju. Imali smo kontakte s nekim ljudima koji bi to mogli da spreče. Rekao sam da ću igrati za svoju zemlju samo kada moja majka bude sigurna. Jednog dana politika je intervenisala i garantovala sigurnost mojoj porodici. Naravno, iako to nije značilo 100 posto, to obećanje mi je dalo određeni unutarnji mir. Tako sam 14. maja 1998. godine kao 26-godišnjak upisao debi za reprezentaciju. Izgubili smo u Kordobi od Argentine 5:0.

Danas, kao selektor, Barbarez je uspeo da donese istorijski rezultat Bosni i Hercegovini i obezbedi plasman na najveću svetsku smotru fudbala. Njegova priča, ispunjena izazovima i preprekama, sada dobija najlepši mogući epilog - status heroja nacije i priliku da svoju selekciju predvodi na Svetskom prvenstvu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: 24sedam