Pre pola veka devet hrabrih žena je zauvek promenilo tenis

Da nije bilo njih, tenis kakav danas poznajemo ne bi postojao. Pre tačno 50 godina, 23. septembra 1970. godine, devet hrabrih žena je podiglo glas. A ono što su uspele da urade promenilo je tok razvoja „belog sporta“.

Nezadovoljna tretmanom, nagradnim fondom i promocijom žena u tenisu, Bili Džin King, tada najveća zvezda ovog sporta, odlučila je da nešto preduzme. Zajedno sa još osam žena činila je pokret „Originalnih devet“. Pored nje, tu su bile Amerikanke Rozi Kasals, Pičes Bartkovic, Nensi Riči, Kristi Pidžon, Džuli Heldman, Valeri Zigenfus i dve Australijanke Džudi Tegart Dalton i Keri Melvil Red.

One su sa promoterkom Gladis Heldman, čija ćerka Džuli je bila deo spomenutog projekta, potpisale ugovor vredan jedan dolar, uz veliku pomoć izvršnog direktora kompanije „Filip Moris“ Džoa Kulmana.

Njih devet je pred prvi događaj, koji je organizovan u Hjustonu, u rukama držalo novčanicu od jednog dolara i na taj način je napravljen prvi korak ka današnjem VTA turu. Pod kakvim pritiskom su bile, najbolje govori to što su dobijale pretnje od mnogih, pre svih od Američke teniske asocijacije. Obećavali su im da neće igrati ni na jednom grend slemu, da neće moći da predstavljaju svoju državu ni na jednom događaju ako to učine. Ali nisu pokleknule.

– Rizikovale smo svoje karijere. Znale smo dobro šta su njihove pretnje bile, ali smo bile spremne. Čak i da ne odigramo nijedan turnir više, nije nam bilo bitno. Nešto je moralo da se uradi – rekla je Kingova za AP.

Open era tenisa je počela je dve godine pre toga – 1968. godine je teniserima dozvoljeno da postanu profesionalci i da za to dobijaju novac. Bili Džin King je tada razgovarala sa kolegama, bila je uverena da muškarci i žene mogu zajedno da igraju na grend slemovima i drugim takmičenjima. Ali tako nije mislio njen tadašnji muž Leri. Više puta joj je ponavljao da će tenis biti muški sport i da tu nema budućnosti za žene.

– Leri mi je rekao da će pokušati da nas se otarase. Ubeđivala sam ga da to nije istina, da su to moji prijatelji. On nije tako mislio – priseća se Kingova.

Da je bio u pravu, mogla je da se uveri te 1970. godine. Organizovan je turnir u Los Anđelesu gde je saopšteno da će šampion u muškoj konkurenciji dobiti 12.500 dolara, a u ženskoj svega 1.500 dolara. Bila je to kap koja je prelila čašu.

– Zbog svega toga smo bile prepune ponosa kada smo podigle visoko tu novčanicu od jednog dolara. Znale smo da je to početak profesionalnog tenisa u ženskoj konkurenciji, onakvog kakav je danas. Mnogo smo razgovarale o budućim generacijama na svim tim sastancima – ponosna je Bili Džin, uz napomenu da ništa ne bi bilo moguće bez Gledis i Džoa.

Na turniru u Hjustonu Rozi Kasals je posle tri seta savladala Daltonovu i time je započela promocija ženskog tenisa. Kingova i Kasalsova su odigrale više od 200 singl i dubl mečeva 1971. Godine, što je dovoljan pokazatelj motivacije koju su imale.

– Bio je to posao sa punim radnim vremenom, kako na terenu, tako i van njega. Bili Džin i ja smo bile veoma agresivne i pozitivne u isto vreme. Osećale smo da možemo da uspemo – ističe Rozi Kasals.

Njihova vizija i kreativnost donela je upravo organizaciju Ženske teniske asocijacije (VTA), koja je osnovana 1973. godine.

– To su bile žene ispred svog vremena. Mnogo su rizikovale i to se isplatilo – kazala je Martina Navratilova, koja je osvojila 18 grend slem titula u singlu.

Bez obzira na sve što su tada uspele da ostvare, Bili Džin želi da dodatno promoviše i ostale ženske sportove.

– Mnoge žene u sportu se sada suočavaju sa izazovima sa kojima smo se mi suočavale pre čak 50 godina. Poenta cele priče je da su ženskom sportu neophodna monogo veća ulaganja i investicije – zaključila je Bili Džin King, nekadašnja prva igračica sveta i žena koja je 12 puta podizala pehar u singlovima na grend slem takmičenjima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi