Trka posle koje ništa više nije bilo isto

Ben Džonson je bio poslednji takmičar koji se namestio u startni blok na stazi „Olimpijskog stadiona“ u Seulu. Nekoliko sekundi kasnije čuo se zvuk pištolja koji je označio početak finalne trke na 100 metara. Sve što se dešavalo posle sledećeih devet sekundi i 79 stotinki postalo je istorija.

Na današnji dan održana je trka koja će zauvek biti zapamćena u istoriji atletike. Mnogi je nazivaju „najprljavijom trkom ikad održanom“, mnogi veruju da je to bio momenat koji je zauvek promenio dešavanja u kraljici sportova… Bilo kako bilo, tek sprinter iz Kanade je ostao zauvek zapamćen kao čovek koji je sinonim za dopingovanog sportistu.

Bila je to trka u kojoj su učestvovale sve same legende sprinta: neponovljivi Karl Luis, pa nekadašnji svetski rekorder Kalvin Smit, pa kasnije „zlatni” Linford Kristi… Džonson je krenuo kao munja iz startnog bloka. I 9.79 sekundi kasnije postao je svetski rekorder, olimpijski šampion, čovek koji je pobedio one koji su do tada bili nedodirljivi.

– Niko, ali niko nije imao bolji start od mene – rekao je jednom prilikom Džonson.

Ono što se posle toga dešavalo ostaće zauvek zapisano u sportskim almanasima.

– Moje ime je Bendžamin Sinkler Džonson junior. I ovaj svetski rekord će biti aktuelan i za 50 godina – šepurio se Kanađanin posle trke, nesvestan toga šta će mu se dogoditi.

Već sledećeg dana Džonson je „pao” na antidoping testu. U njegovm telu je bilo zabranjenih supstanci, kao što je stanozolol. Džonson je vratio zlatnu medalju.

– Ja više ne gledam trke. Mene je atletika otpisala. Nastavio sam sa svojim životom onako kako sam morao – objasnio je Džonson kada su ga novinari pitali da li makar na TV isprati dešavanja u sportu u kome je bio uspešan.

Za one koji ne znaju, Džonson je rođen na Jamajci 1961. godine. Dete je iz porodice koja je pripadala tipičnoj radničkoj klasi. U Kanadu je stigao kada mu je bilo 15 godina. Tada je počeo i da trenira atletiku. A brzo je upoznao i čoveka koji će mu zauvek promeniti život – Karlija Frensisa.

Ovaj sprinter iz Kanade mu je postao mentor. Isti čovek mu je otkrio način kako da ojača i postane brži. Džonson je prvi put došao u kontakt sa steroidima. Desilo se to 1981. godine. Vrlo brzo Džonson je od mršavog momka postao „hrpa mišića“. Postizao je rezultate, ali je bio u senci „zlatnog momka SAD“ Karla Luisa.

– Bez obzira na to šta ljudi pričaju, ta trka je bila moja najbolja u karijeri. Videlo se koliko imam „goriva u rezervoaru“. Znate, ja bih bio varalica samo u slučaju da niko drugi nije varao. Znam šta su rivali radili, samo sam ja radio sve bolje od njih. Moj trening je bio najbolji na svetu. Moj trener je bio genije. Verovali ili ne, i sada se koriste programi po kojima sam ja tada radio – objasnio je jednom prilikom Džonson.

Posle suspenzije, posle svih negativnih naslova i priča, posle svega kroz što je prošao zbog dopinga, Džonson je pokušao da se vrati na stazu. Vrlo brzo, 1993. godine ponovo je „pao“. Menjao je poslove, pokušavao da preživi, stigao je čak i do pozicije ličnog trenera sina tadašnjeg lidera Libije Muhamera Gadafija. Stizale su tokom svih tih godina različite bizarne priče o tome šta mu se dešavalo: od toga da ga je romska banda u Rimu opljačkala, preko ulaska u modnu industriju, pa sve do toga da mu je aferu koja ga je obeležila za čitav život namestio nepoznati muškarac koji je njegov uzorak urina dodatno „obogatio“ nedozvoljenim sredstvima. Benovo ime spominjalo se i kada je tužio bivšeg advokata za 37.000.000 dolara.

Danas živi u gradiću Markem u kandaskoj državi Ontario. Najviše vremena provodi sa unukom. Trudi se da bude lični trener (radio je za hokejašem Pi-Kejom Subanom).

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi