Deco moja, ljubi vas čika Điđi

Bez ikakve dileme, transfer Federika Kijeze iz Fjorentine u Juventus napravio je tektonske poremećaje u Italiji.

Doskorašnji kapiten „viole“ stigao je u Torino, navijači u Firenci su mu poručili da taj grad više nije njegov dom, a u redovima „stare dame“ raširenih ruku ga je dočeo čovek koji ga pamti dok iz vremena je bio klinac.

Da, reč je o Đanluiđiju Bufonu. Poslednji „dinosaurs“ fudbala iz devedesetih godina prošlog veka, čovek koji stoji između stativa još od 1995. godine, dočekao je tako da postane saigrač sina još jednog njegovog bivšeg saigrača ili rivala. A po broju momaka koje je Điđi video kako odrastaju i postaju igrači, legendarni golman je sigurno svetski rekorder.

Điđi je čuvao mrežu Juventusa na meču u kome mu je najveća pretnja bio upravo mladi Kijeza, sa čijim ocem Enrikom je delio dobro i zlo u Parmi. I više od toga. Enriko i Đanluiđi su bili cimeri. Činjenica da je Enriko toliko porastao da je sada profesionalni fudbaler naterala je najdugovečnijeg i po mnogima najboljeg golmana današnjice da se ozbiljno zamisli nad svojom sudbinom.

– Bio sam začuđen. Prvi put u karijeri dogodilo mi se da mi je pretnja naslednik mog saborca. Tada sam pomislio da mi je vreme da se povučem – prisetio se Bufon.

Godinu dana kasnije suočio se sa sličnom situacijom. Italijan je iz Juventusa otišao u PSŽ. A tamo ga je dočekao sin čoveka koji ga je u stvari i proslavio. Kada je kao klinac od 17 godina stao na gol Parme, svi su se čudili što je uspeo da sačuva mrežu, iako su mu glavne pretnje bili dobitnici Zlatne lopte Roberto Bađo i Džordž Vea. E, pa Bufona je tada u Parizu dočekao Timoti Vea, naslednik čuvenog centarfora iz Libije.

– Znam da sve to deluje čudno, ali kada napuniš 40 godina, možda i nije čudno. Desilo mi se da sam igrao protiv dece mojih saigrača. Ne samo Enrikovog malog Federika, već i protiv sinova Lilijana Tirama – Markusa i Kefrena.

Điđi je zajedno sa Tiramom prešao iz Parme u Juventus 2001. godine, a bili su na različitim stranama tokom finala SP 2006. U čitavoj Điđijevoj karijeri postoji samo jedan igrač s kojim je odigrao više mečeva u istom timu – Đorđo Kijelini. Protiv Lilijanovog sina Markusa Bufon je igrao na meču PSŽ – Gengam.

Još jedan fudbaler čuvenog prezimena bio je Bufonov direktni rival na terenu – sin sadašnjeg trenera Atletiko Madrida a nekada veziste koji je bio poznat kao jedan od najprgavijih igrača u istoriji fudbala, Dijega Simeonea. I dok Đovanijev otac nikada nije postigao da da gol Bufonu, njegov naslednik može da se pohvali da je dva puta savladao legendarnog golmana na meču koji je Đenova igrala sa Juveom.

Điđi je igrao i protiv oca i sina Valoti (Aldino je bio akter mečeva Pjačence i Parme kasnih devedesetih, a njegov naslednk Matija upisao je 19 minuta za Veronu na meču protiv Juventusa u sezoni 2014/’15). Vodio je Điđi i duele sa ocem i sinom Friks. Mario je najbolji strelac u istoriji reprezentacije Lihtenštajna, a „bojno polje“ su im bile utakmice reprezentacija. Dok je Mariov naslednik Janik pokušao da zatrese mrežu čuvenog golmana na meču reprezentacija u kojoj su „azuri“ slavili sa 5:0.

Sve zajedno, Bufon je igrao protiv šest parova očeva i sinova. Ali bilo je i sinova slavnih fudbalera koji su bili u timu koji se nadmetao sa Bufonovim a da nisu dobili šansu od trenera da uđu u igru. Recimo, Kasper Šmajhel nikada nije branio za Dance protiv Italijana kada je Điđi bio na golu, za razliku od oca Petera. Čuveni Rumun Georgi Hađi je igrao protiv Bufona 1997. u Ligi šampiona, ali njegov naslednik Janis nije ušao u tim tokom meča Fjorentine i Juventusa u sezoni 2016/’17. Slična situacija je i sa Lukom Markeđanijem i njegovim naslednikom Gabrijelom. Luka je branio na mečevima i protiv Bufonove Parme i Juventusa, dok će njegov naslednik na tako nešto još morati da sačeka. Nikolas Pjerini nije ušao u igru za Sasuolo na meču protiv Juventusa (7:0 za tim iz Torina), i zbog toga nije dobio priliku da se okuša protiv Bufona kao što je to njegov otac Alesandro uradio dvadesetak godina ranije. Za Inter protiv Điđija nikada nije zaigrao Some Pasa i tako nije pošao stopama oca Danijela. Slična je situacija bila i sa Federikom di Frančeskom, čiji je tata Eusebio bio rival Bufona, i kao igrač, i kao trener Rome.

Bilo je i primera da očevi nisu dobili priliku da se nadmeću sa legendarnim čuvarom mreže, a da su to učinili sinovi. Benjamino Abate je bio član Kaljarija i nikada nije bio akter meča na kome je bio i Bufon, dok je njegov naslednik Ignjacio to uspeo braneći boje Milana.

Da li Stankoviće čeka mesto na listi?

Sa nestrpljenjem čekamo taj dan, a svi se nadamo da će i on brzo doći, kada će mladi Filip Stanković, sin trenera Crvene zvezde Dejana, stati na gol Intera. I ko zna, možda se baš dogodi da sledeći par očeva i sinova koji se nađu na ovom Bufonovom neverovatnom spisku budu otac i sin Stanković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi