Momci, poginuo je Dragan: Grobari svakog trećeg septembra proživljavaju tragičnu saobraćajku i stradanje Mancea
Prolazi 37 godina, a navijači Paartizana čuvaju uspomenu na napdača koji je leteo po terenu i okupio SFRJ
Gotovo da ne postoji navijač Partizana koji se svakog 3. septembra ne probudi sa mišljenjem da je na taj dan, davne 1985. godine ostao bez omiljenog Dragana Mancea.
Emocije tada prevladaju, suze naviru, a u sećanju se smenjuju golovi i uklizavanja neverovatnog napadača.
Imao je nepunih 23, kada je jednog jutra kasnio na trening i iz svog Zemuna na putu ka trening centru, stradao u saobraćajnoj nesreći.
Mnoge generacije koje danas dolaze na stadion i kliču velikom golgeteru nisu bile rođene ili prisutne bravurama koje je on priređivao, ali, sa kolena na koleno, učeni su da je Mance bio jedna jedinstvena legenda.
Pročitajte još:
Danas za njim tuguju i dede i deca.
Dragan Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu, a fudbalom je od petlića krenuo da se bavi u tadašnjoj Galenici, odnosno današnjem Zemunu. Raskošni talenat i veliko zalaganje omogućili su mu brz napredak, pa je već sa nepunih 17 godina postao prvotimac tadašnjeg zemunskog drugoligaša.
15. septembra 1980. je prešao u Partizan i u crno-belom, dresu odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Za A reprezentaciju je nastupio četiri puta, sedam puta za mladu, dok je dva puta obukao dres Olimpijske reprezentacije Jugoslavije.
Septembar je bio mesec kada se Dragan rodio, prešao u Partizan i mesec kada je okončao svoj život.
Prvi je informaciju o pogibiji dobio tadašnji trener crno-belih Nenad Bjeković, koji je odmah prekinuo trening.
- Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen - sa suzama je izustio Bjeković, nakon čega se Manceov najbolji prijatelj Vladimir Vermezović srušio na teren.
Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču protiv Budućnost (2:1) odigranom u Humskoj, 1. septembra, samo dva dana pre svoje smrti.
Koliko je bio voljen i poštovan govori i podatak da je na poslednji ispraćaj, akko bi odali poštu, došlo 30.000 ljudi.
Naredno kolo u šampionatu, proteklo je u njegovom znaku.
Legenda se i dalje prenosi sa kolena na koleno, navijači na južnoj tribini stadiona u Humskoj mu redovno posvećuju pesme, godine prolaze, a odgovora zašto je svet ostao uskraćen čoveka nestavrnog osmeha, koji je golove slavio klizanjem po travi, nema ni nakon 37 godina.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari