Saša Ilić je oličenje poštenja ili "zelen" trener: Da li su prejake reči legendu crno-belih opravdano koštale ugovora (ANKETA)

- Mladi Kovačević je napravio direktan crveni karton koji sudije nisu svirale. Činjenica je da je to bio start za crveni karton - reči su Saše Ilića koje su u nedelju uveče unele buru u klub sa Banovog brda, a samo dan kasnije i u srpski fudbal.

Čukarički je za nešto više od devedeset minuta igre, uspeo da izvuče bod protiv favorizovanog Partizana, ali i da crno-bele zaustavi na putu do gola.

Međutim, dan nakon utakmice, mnogo više se govorilo o izjavi Saše Ilića.

Legendardni kapiten Partizana, koji je dres kluba iz Humske nosio u dva navrata, a ukupno 424 puta, najlepše i najuspešnije dane u karijeri proveo je upravo sa crno-belima. Međutim, u ponedeljak ujutru, morao je na raport upravi Čuke, zbog izjave na konferenciji za medije, nakon remija sa Partizanom. 

Ubrzo je bilo jasno, izjava ga je koštala ugovora.

Iako se u zvaničnom saopštenju navodi da je reč o sporazumnom raskidu ugovora, i to treneru koji ih je doveo do visokog trećeg mesta, takođe trenera koji je ekipu hrabro vodio u susretima sa večitim beogradskim rivalima, a Čuka je upisala poraze samo od Zvezde i Partizana, o razlogu se i dalje ćuti, ali je jasno, bile su to prejake reči koje su Iliću uručile otkaz. Svesno ili ne, sa ili bez razloga, ali Ilić je raskid ugovora sam sebi smestio.

Ono što je jasno, jeste da je uvek bio veliki navijač crno-belih, te je neretko viđan i na utakmicama drugih selekcija iz ovog sportskog društva. Njegova ljubav nikada nije bila upitna, te je ovom izjavom samo još više oduševio "grobare" kojima je već mitsko biće. Ali, da li je takvoj izjavi uopšte bilo pravo mesto i vreme?

Rekao je Ilić šta je imao i mislio. I da, izašao pošteno i otvoreno priznao da je njegova ekipa bila nadigrana. Sloboda govora je pravo svakog čoveka, a retki su primeri da jedan trener tako nešto izgovori, bez trunke sujete i blama, ali, Iliću se to ne prašta, jer je na drugoj strani bio klub čija je legenda (da li bi bilo isto i da je umesto Partizana, bila Crvena zvezda ili Vojvodina, nikada nećemo znati). Nije se prešlo preko reči, koje su u ovom trenutku bile oličenje iskrenosti i poštenja.

Pokazao je Ilić na tom susretu da je već sada, iako mlad stručnjak, neko od koga se dosta uspeha može očekivati i pored terena, takođe potvrdio je i da je veliki navijač, te da u njegovom srcu postoje samo jedne boje.

Ali, jasno je i nakon tog susreta na Banovom brdu da mu je nedostajalo iskustva u onome što nije samo igra, ali jeste deo fudbala. Falilo je malo taktike i "vaganja" da ne izgovori reči koje mu sutra jedna strana neće oprostiti.

Na kraju, time što je javno izašao i uperio prstom na svog igrača, umesto da se o tome razgovara u svlačionici, bez prisustva javnosti, pokazao je da su ga emocije savladale, te da je zakon srca prevladao. Nije Ilić prvi i jedini trener koji je vodio ekipu protiv kluba koji voli, ali je jedini izašao i javno izgovorio to što jeste, a Čukarički mu to, u svetu surovog profesionalizma nije oprostio.

I grobari ga danas vole više, ukoliko je to bilo kako i bilo moguće, ali na Iliću je da u budućnosti pokaže da je uspešan i zreo trener, koji može da vodi ekipu i protiv kluba koji je njega "napravio".

U Srbiji je kratak put od uspešnog trenera, koji favoritu  "otkine" bodove i otkaza. Tanka je linija od fudbalske legende, do razočaranja i otkaza, a kako će se u budućnosti razvijati karijera Saše Ilića, neizvesno je. Da li će mu uspešna igračka karijera, i ova izjava, biti životni pečat ili ga u trenerskom poslu očekuje tek pravi izazov i iskušenje, pokazaće dani koji slede.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi