Vicešampion Evrope za „24sedam“: Roksić sa džojstikom ređa uspehe, pa na fudbalskom terenu trese mreže i brani penale (Foto/Video)

Majkl Džordan, Kevin Durent, Medžik Džonson, Majk Tajson, Dejvid Bekam, Šekil O’Nil. Ne navodimo imena superstarova u svetu sporta, već ljudi koji su na vreme prepoznali značaj esporta i počeli da ulažu velike svote novca u to.

Esport u svetu doživljava pravu ekspanziju, veliki broj ljudi je zainteresovan da bude deo toga, postepeno se to vidi i u Srbiji. Naša zemlja ima i tim koji je vicešampion Evrope u popularnoj igrici „PES“ (Pro Evolution Soccer).

Pročitajte još:

Srebrnim majstorima fudbala stigle medalje

Kultni heroji jedne od najpopularnijih igrica: Cigalko najtraženiji, dvojica su igrali u Srbiji (Foto)

Srpsku reprezentaciju su na prvenstvu Starog kontinenta činili Marko Roksić, Stefan Slavković (Kepa), Filip Panić i Ranđel Mikić i oni su dogurali do finala, gde ih je zaustavila Italija.

Kako sve to izgleda iza kulisa, koliko se trenira, šta se sve dešava i kako uspeva esport da uklopi u privatni život je u opširnom intervjuu za „24sedam“ pričao Roksić ili kako je njegov nadimak Roksaczv22.

Da krenemo od nedavnih vesti, prešli ste iz Nanta u Romu, kako je do toga došlo?

– Nekoliko dana po završetku Evropskog prvenstva je stigla poruka od italijanske agencije „Mkers“. Kepa i ja smo bili ranije kod njih, oni su nas uveli u svet esporta, ali nije sve bilo tada dobro. Dijego nam je čestitao na uspehu, zvao nas da dođemo i da su ljudi koji su tu bili ranije otišli. Malo smo razgovarali, stigla je ponuda i potpisali smo. Nedugo posle potpisa mi je rekao da je Roma zainteresovana i tako je sve krenulo– počinje Roksić.

TETOVAŽA

Odradili ste i jednu zanimljivu tetovažu, kako je došlo do toga?

– Posle tog EP sam preloio. Uradio sam tetovažu na kojoj se nalazi džojstik na kom piše Helena, tako se zove moja ćerka. Kombinacija stvari koje volim u životu. Svima se dopala.

Zvučite baš zadovoljno zbog toga?

– Roma je baš, baš ozbiljna po tom pitanju. Stalno nešto žele od nas, išli smo dva puta u Kragujevac na slikanje, šalju mi dresove, često se raspituju, baš se osećate kao pravi deo tima. Evo, da vam ispričam i jednu anegdotu. Bili smo na turniru u Milanu, učestvovali su Bajern, Roma i Juventus. Nije toliko važan turnir, nema nagrada. Dijego nam je poslao poruku pre početka „Nema pritiska, ali da znate da će predsednik Rome i njegov sin gledati utakmice“. Rekoh, baš lepo, definitivno bez pritiska. Šalu na stranu, mi smo im prvi tim u PES-u, imali su ranije tim u FIFA igrici i sada smo tu Stefan (Kepa), Emiliano Spineli (S-venom) i ja.

Da se vratimo malo u prošlost, kako si počeo da se baviš baš e-sportom?

– Dugo igram PES, nešto ozbiljnije je počelo pre tri-četiri godine, nije ona priča kao klinac, pre 15 godina ili tako nešto. U Obrenovcu sam igrao sa drugarima i brat je insistirao da idemo na jedan turnir u Beogradu. Otišli smo i tamo je bio Kepa, svi su pričali o njemu kako pobeđuje sa 12:1, 11:0 i slično, kako je išao na turnire u Londonu, Milanu, ja sam dobijao mečeve sa 1:0, 2:0. Tada sam prvi put čuo da to može da bude nešto ozbiljnije. Pobedio sam ga u četvrtfinalu, iako godinama nije izgubio u Srbiji. Prošao je na kraju, jer je bio neparan broj učesnika, ja sam u polufinalu ispao, a Stefan je osvojio.

Onda ste zajedno krenuli u esport avanturu?

– Igrali smo za hrvatski „Ancester“, to je bilo dva na dva, tada sam kupio „Sony Playstation“ i tako je krenulo. Stefan i ja smo izborili učešće na turnirima u Barseloni i Milanu, ali je tu postojao proglem. Region Srbije nije postojao na tim turnirima u PES-u. Dobili smo 45 mečeva i nisu nas pozvali zbog toga. Moram da priznam da sam tada bio blizu da odustanem. Onda je počeo regionalni turnir u PES 19 u Zagrebu, to je bio prvi veći turnir koji sam osvojio, Kepa je tada izborio plasman u Milano i kada je prešao u „Mejkerse“ („Mkers“) tražio je da i ja dođem. Posle tog Zagreba sam išao u Kinu i bio treći u svetu.

Taj odlazak u Kinu je bio neka vrsta prekretnice?

– Te 2019. godine sam upoznao neke momke u Kini, na mom prvom velikom turniru, nisam ni sanjao da ću ikada otići tamo. Upoznao sam neke koji igraju „CS“ (Counter strike), lepo zarađuju, mada sve to donosi veliki stres. Shvatio sam tada da bih možda mogao da napustim posao i da se posvetim ovome. Tu sam upoznao i jednog drugara koji je igrao za Nant. Kada se pojavio „PES 20“ taj drugar iz Nanta nas je pozvao da potpišemo za njih, što smo Stefan i ja i uradili. Bilo nam je bitno samo da upadnemo. Ipak, nismo se tamo osećali kao deo kluba, jeste bilo procenata od nagrada, ali nije bilo korone, nismo čak ni išli u Francusku da se upoznamo. Onda smo igrali za njih na turniru u Barseloni, to je zvanična liga „Konamija“ u kooj su Nant, Boavista, Galatasaraj, Bajern, Arsenal, Mančester junajted itd. Išao bih subotom, vraćao se nedeljom i tako svake dve nedelje, direktan let do tamo, ne i za povratak. Nant je sve plaćao. Ali, tu smo videli te neke razlike na sitnicama, recimo predstavnici Šalkea su tu sa tri trenerke, majicama, jaknama, mi imamo samo jedno. Zato i spominjem Romu kao veliku razliku, mesec dana sam tu, imam neke trenerke, majice, jaknu, čak i neki džemper. Možda zvuči kao sitnica, ali ti na taj način pokazuju da si deo svega toga.

PES ILI FIFA?

U svetu igrica verovatno nikada neće biti rešena rasprava PES ili FIFA, kako vi na to gledate?

– PES kao PES, imaš jake klubove poput Liverpula, Barselone, Reala, Bajerna, ali postoji Balans mod (Balance mod). To znači da ako ja uzmem recimo Real, a ti Hetafe, ocene će Hetafeu biti značajno pojačane, Realu smanjene. Nije ni tu sve idelano, jer ako neko uzme Barsu sa Mesijem i Grizmanom, imaju dosta tih kartica za finišing, marking, prvi kontakt, oni ostaju i u Balans modu, ali se ne pravi toliko velika razlika. Sa druge strane u FIFA je koliko para toliko muzike. Moraš da napraviš ozbiljan tim, da ulažeš novac u to, treba ti nekoliko hiljada evra za to. Nije isto onome ko ima platu u Srbiji i u Americi, šta mislite ko će jači tim da napravi i više da uloži? Video sam nedavno jednog klinca što je ostvario 300 pobeda, u timu ima Pelea, Maradonu, Vidića, Bekenbauera, tako jak tim, pa probaj da ga dobiješ. Po meni FIFA nije kao što je bila pre, nije ni PES savršen, ali je bolji.

Kako je došlo do toga da zaigrate za reprezentaciju Srbije?

– Bio je kvalifikacioni turnir za „PES 20“, rekli su iz FSS da žele da naprave reprezentaciju, da će biti četiri kvalifikaciona ciklusa, da će po četiri prvoplasirana proći na peti turnir gde će biti najboljih 16. Na prvom sam poražen u finalu, pa sam prošao među tih 16. Kepa i ja smo bili odliččni na tom završnom, dok su Panić i Mikić iznenadili sve, nisu bili među favoritima. Na tom završnom turnriu smo Kepa i ja na žrebu bili razdvojeni, znači nismo mogli da igramo pre finala, što je značilo da će polufinalisti biti deo reprezentacije. Upoznali smo se sa ljudima iz Saveza, stvarno su nas prijatno iznenadili, zvali su nas u Pazovu da gledamo izvlačenje žreba za kvalifikacionu grupu za EP, kao da smo A selekcija. Pratili su prenos na „YouTube“, izvučeni su bili Engleska, Španija, Albanija i Letonija, dosta teška grupa, mada Srbija uvek ide težim putem. Imali smo treninge, okupljanja kao seniori. Rekli smo ljudima iz FSS-a šta nam sve treba, pre svega internet, pa su ljudi iz Telekoma došli, imali smo internet 100/100, dva „Sonija“, kao da igramo kod kuće u oflajnu, a ne onlajn. Sve je bilo perfektno. Stvarno je poseban osećaj reći da si reprezentativac Srbije.

Onda su usledile kvalifikacije za EP?

– Dobili smo Englesku i Letoniju lako, pa je došao meč sa Albanijom, to je bilo nešto posebno. Čitali smo poruke na društvenim mrežama, svi su nas podržavali, svima je taj meč bio najbitniji, pa i nama. Znate i sami razloge i dešavanja. Kepa je igrao prvi i napadao, igrao dobro, nikako da uđe lopta u gol, oni brzo poveli sa 2:0, pa 3:0 posle kontre. Svi smo bili u čudu, ne sme to da se izgubi. Dao je za 3:1 gol, što je značilo da ja moj meč počinjem sa 3:1, jer se gleda ukupna gol razlika posle dva meča. Sećam se da je bilo kao pitanje života ili smrti. Brzo sam poveo, pa su oni izjednačili, ali je već do 45. minuta bilo 4:1 za mene, na kraju 6:2, pa smo ukupnim rezultatom 7:5 prošli. Sa Španijom nam je bio dovoljan remi, ostali smo prvi i prošli na EP.

Kako je izgledalo prvenstvo?

– Bio je neki čudan sistem, nije igrao svako sa svakim, nego pobednik sa pobednikom, gubitnik sa gubitnikom. Pobedili smo Tursku, pa smo od Italije izgubili, onda je usledio novi meč sa Turskom, nije lako dobiti istu ekipu dva puta u kratkom roku. Uspeli smo u tome. Savladali sm oŠpaniju, pa Rumuniju u polufinalu. Za titulu opet sa Italijom. Gledali smo njihov meč, realno je trebalo da izgube od Francuza u polufinalu. Igrali smo sa njima „ubili“ smo ih, stvorili smo „milion“ šansi, nikako nismo mogli da damo gol. Izgubili smo prvi, dobili drugi meč, treći smo izgubili, iako su oni prešli centar prvi put u 70. minutu. Na kraju su osvojili turnir bez poraza, ne možemo da kažemo nezasluženo, nama je falilo malo sreće. Drugi smo u Evropi, ali opet, nisi prvi. Koliko me je to pogodilo govori to što sam po povratku kući tražio nekoliko slobodnih dana, tek u četvrtak sam otišao na posao. Priča se da bi i ove godine EP trebalo da bude održano u Londonu, mada se još ništa ne zna zbog korone. Priča se da bi moglo da bude možda u Rusiji. Videćemo.

U fudbalu je taktika veoma bitna, postojili to i u esportu i kako izgleda?

– Naravno da postoji, imate razne taktike, pravu defanzivnu („all out defence“), duge lope („long balls“), da napadači vrše pritisak („front line pressure“) i slično, da se ne udubljujemo. Postoje razne formacije, staviš 4-3-3, protivnik namesti 4-5-1, pa onda staviš markiranje, pa on naknadno pomeri igrača, eto to mi se nedavno desilo. Ja stavim markiranje na Imobilea, on ga pomerio ručno i onda u jednom trenutku moj štoper čuva njegovog štopera umesto napadača. Taktika pomaže naravno, ali nikada ne zavisi sve od tebe. Ima tu mnogo sitnica.

Fudbaleri treniraju na terenima, kako se odvijaju treninzi u esportu?

– Od kada smo krenuli sa Romom trudimo se da treniramo skoro svaki dan. Obično zakažemo utakmice između nas sa tih 10 klubova. Recimo u subotu smo se preko interneta povezali i od 20 do 22h igrali tri na tri. Da pojasnim samo tri na tri znači da nas trojica u Romi vodimo ekipu protiv drugog tima, dakle sva trojica igramo zajedno. Pošto se dugo poznajem sa Kepom znam šta od njega tačno mogu da očekujem, dok je Italijan malo drugačiji, previše je defanzivan, ne rizikuje mnogo, pa pokušavamo da ga približimo našem stilu igre. Svi zajedno učimo. Obično su treninzi od dva do četiri sata dnevno, na primer od 16 do 18h, pa od 20 do 22h. Ponekad igram jedan na jedan, pokušavamo vikendom malo da odmorimo i da budemo sa porodicom, jer nema poente trenirati osam sati, pa da ne znate gde je lopta. Ja sam uzeo neplaćeno, dobio sam ćerku i želim da se posvetim esportu. Čak sam i suprugu malo naučio, dobra je – nasmejao se Roksić.

U Srbiji se esport sve više razvija, koliko vam je bitna podrška koju imate od FSS?

– Znači nam mnogo. Ljudi u Savezu su odmah pokazali kakve planove imaju, otvorili su posebne stranice na društvenim mrežama. Bili smo u Pazovi nekoliko puta, noćili, imali hranu, šta god smo tražili, dobili smo. Pitali su nas da nam kupe „Soni“ prošle godine, rekli smo da je bolje da to bude ove i da kupe „Soni peticu“. Rekli su da će nam kupiti dva, to jest dva za Savez i sprema se i pravljenje „Gejming sobe“ za nas. Poslao sam im nedavno snimak iz Španije, kako su oni sve to uradili, imaju prenose na „Tviču“, komentatore, kao da gledaš pravi El klasiko. Čuo sam da predsednik Slaviša Kokeza isto voli vidoe igrice, nismo ga još uvek upoznali, ali jesmo Jovana Šurbatovića, bio je sa nama i na finalu EP da nas podrži, to nam mnogo znači.

Imali ste podršku i od A reprezentativaca tokom EP?

– Tako je, to nam je prijalo. Milenković nam je poslao video, Mitrović komentarisao, svi ti fudbaleri vole igrice, igraju PES, FIFU ili šta god. Bili smo i sa futsalerima u Pazovi kada su se pripremali tamo.

Kada spominjete futsal, čuli smo da branite za futsal klub Crvena zvezda?

– Tačno, ali sam bio golman do prošle godine. Problemi sa koronom su uticali na sve, pa i na Zvezdin futsal tim. Bio sam tu nekih godinu dana, osvojili smo titulu, dobili medalje. Vratio sam se u Obrenovac, u klub Palež gde sam i počeo. Igramo sa petoricom igrača, tako da nisam samo na golu, već dosta vremena provodim u polju. Zašto branim to ni sam ne znam – našalio se Marko.

Šta vam je teže, da branite na futsalu ili da igrate „Soni“?

– Malo sam se ugojio, da naglasim odmah da nije sve zbog „Sonija“; pa mi je malo teže da branim. Teško mi je da uporedim, recimo, kad smo izgubili to finale EP bio sam „mrtav“, kao da sam trčao maraton. Dva dana sam ležao kući koliko me pogodilo. Eto, ako baš moram da biram, realnije je da se na futsalu više umaram, dok se na „Soniju“ bar ne prljaš.

Niste samo dobri u futsalu igrate i pravi fudbal, nedavno ste dospeli u centar pažnje, dali ste gol, pa odbranili penal. Šta se tačno tu izdešavalo?

– Igram za Stubline, zonska liga, četvrti rang takmičenja. Ta utakmica je bila baš zanimljiva. Prvo poluvreme sam igrao napred, nosio sam „devetku“, pa sam se u drugom vratio na gol. Dao sam veoma lep gol sa oko 22-23 metra, imao sam i dve velike šanse koje nisam iskoristio, doduše u jednoj je bio čist penal koji sudija nije svirao. Posle sam se prebacio među stative, odbranio sam penal i primio bezveze gol. Ne znam ni tačno gde mi je lopta prošla. Završeno je 1:1. Bio sam igrač i golman tog kola – završio je Roksić, a na dodatno pitanje da li saigračima na terenu dovikuje sa “dodaj” ili “stisni iks” kaže da je za sada na dodaj, ali da i to možda promeni.

KRISTIJANO RONALDO I VIDEO SNIMAK

Imali ste jednu zanimljivu situaciju nedavno kada ste postigli gol koji ste potom postavili na društvene mreže, šta se tačno dogodilo?

– Dao sam gol, pa sam taj snimak zakačio na Instagram. Uz to sam stavio i animaciju na kojoj se pojavljuje Kristijano Ronaldo kako slavi pogodak u njegovom stilu, da se našalim zbog tog mog gola. Međutim, posle nekih sat vremena me zvao Dijego, zvali su ga iz Rome da sklonim taj video, jer Ronaldo igra za Juventus. Obrisao sam naravno. Eto, još samo jedan detalj koji pokazuje koliko Roma obraća pažnju na sve – kaže Roksić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi