Oni su najviši, najdeblji, najbogatiji i najsrećniji! Neoboreni Ginisovi rekordi

Od 1955. godine, Ginisovi rekordi dokumentuju mnogobrojne podvige, dostignuća i karakteristike ljudi.

Iako ih ima mnogo, većina rekorda bude oborena nakon nekog vremena, a mnogi su oboreni i više puta. Postoje ipak i oni retki, koji nikada nisu oboreni.

Najviši ljudi ikada rođeni

Mnogo je visokih ljudi oko nas, ali samo je jedan čovek vlasnik rekorda “najviši u istoriji”. Najviša ikada rođena osoba, čija je visina medicinski zabeležena, bio je Robert Vadlov. Kada je umro, bio je visok 272 centimetra.

Nedostižan Ginisov rekord: Porađala se 27 puta, rodila 69 beba! 18 godina bila trudna!

Iako su mu roditelji bili prosečne, normalne visine, Vadlov je bio predodređen da stoji iznad ostatka čovečanstva. Nažalost, živeo je samo do 22 godine, mada nije bilo naznaka da ne bi nastavio da raste da je živeo duže.

Dana 25. juna 1964. godine rodila se Kineskinja Zeng Jinlijan, koja se, prema Ginisovoj knjizi rekorda, smatra najvišom ženskom osobom u zabeleženoj istoriji.

Bila je visoka 248 centimetara. Međutim, zbog deformiteta kičme nije mogla da stoji potpuno uspravno bez pomoći.

Nenormalno je počela da raste već sa četiri meseca, pa je sa nepune četiri godine dostigla visinu od neverovatnih 156 centimetara. Osim nešto većeg apetita, ni po čemu drugom se nije razlikovala od druge dece.

Već sa 13 godina bila je visoka 217 centimetara, dok je sa 16 dostigla 240 cm.

Najveća poslovna zgrada na svetu

Kad ljudi razmišljaju o tome kako izgleda najveća poslovna zgrada na svetu, verovatno zamisle soliter koji se proteže u nebesa, ali u stvarnosti on je visok samo pet spratova. Zgrada koja je postavila rekord 1955. godine i koja ga i dalje drži je američki Pentagon u Vašingtonu, sa oko 600.000 metara kvadratnih prostora.

Ima pet bočnih strana, pet nadzemnih etaža, dva nivoa podruma i pet prstenastih hodnika po spratu ukupne dužine 28,2 kilometra. Srednji trg od 20.000 kvadrata nazvan je “Ground zero”, pod pretpostavkom da bi Pentagon bio glavna meta u nuklearnom ratu.

Najbogatiji čovek na svetu

Godine 2020. najbogatiji čovek na svetu bio je Džef Bezos, osnivač “Amazona”, koji je stekao lično bogatstvo od 146,9 milijardi dolara.

Osoba koja se nadvila nad Bezosom u pogledu ličnog bogatstva bio je niko drugi do Džon D. Rokfeler, čovek koji je kontrolisao 90 odsto proizvodnje nafte u Sjedinjenim Državama. Godine 1913. njegovo lično bogatstvo bilo je 900 miliona dolara.

Kada to prilagodite inflaciji i dodate akumulaciju bogatstva do njegove smrti 1937, vrednost Rokfelerove imovine skočila je na 418 milijardi dolara. Niko drugi u istoriji sveta nije mogao da se uporedi sa tom količinom bogatstva.

Forbs je Rokefelera proglasio najbogatijom osobom u istoriji 2006. godine, kada je njegovo bogatstvo premašilo 305,3 milijarde dolara, i od tada se samo povećavalo.

Najdeblji čovek na svetu

Na svetu je živeo čovek koji je težio mnogo više od bilo koga drugog u zabeleženoj istoriji. U martu 1978. Džon Brauer Minoč postao je svetski rekorder u težini u zabeleženoj medicinskoj istoriji, sa svojih 635 kilograma.

U vreme kad je ušao u tinejdžerske godine, Džonovi roditelji su shvatili da će on biti krupan. Do 12 je težio 133 kg, skoro 45 kilograma više od novorođenog slončeta.

Kada je bio u bolnici, bilo je potrebno 13 osoba da bi ga pomerili i okrenuli na krevetu, što je samo pokazivalo koliko je on zapravo težak.

Posle skoro 40 godina od njegove smrti, još se nije pojavila osoba koja je imala više kilgrama od njega, tako da je Džon još uvek najteži čovek koji je ikada živeo.

Pročitajte još:

Srpski frizer koji obara Ginisove rekorde: Nikola ispunio dečački san i ušao u istoriju!

Deca i Ginisovi rekordi: Od najmlađeg dramaturga do četvorogodišnjeg bubnjara sa ozbiljnom karijerom

Čovek koji je preživeo najjače eksplozije na svetu

Cutomu Jamaguči je po završetku Drugog svetskog rata postao poznat kao čovek koji je preživeo eksplozije atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju.

Kada su Sjedinjene Države bacile prvo atomsko oružje korišćeno u ratovanju na japanski grad Hirošimu, ubijeno je između 90.000 i 146.000 japanskih državljana. Dva dana nakon što je „Mali dečak“ bačen na Hirošimu, još jedna bomba nazvana „Debeljko“ bačena je na Nagasaki, a ta eksplozija rezultirala je smrtnim slučajem između 39.000 i 80.000 ljudi. Više od polovine mrtvih ubijeno je prvog dana svakog bombardovanja, a malo ljudi je živelo dovoljno dugo da ispriča priču. Jedan čovek je bio svedok oba bombardovanja, a njegov rekord je onaj koji, nadamo se, nikada neće biti oboren.

Kada je bačena prva bomba, Cutomu Jamaguči je bio na službenom putu u Hirošimi i čudom je preživeo. Nakon što je grad uništen, vratio se u svoj rodni grad, koji je, nažalost, bio Nagasaki. Stigao je tačno u trenutku da posvedoči bacanju druge bombe. To ga je učinilo ili dvaput srećnim ili dvostruko prokletim. Ono što je u oba slučaja spaslo život Jamagučiju bila je činjenica da se nalazio na nešto više od tri kilometra od centra eksplozije.

Jamaguči je posle rata prvo radio kao prevodilac za američke snage, a zatim je postao upravnik škole. Kasnije se ponovo zaposlio u kompaniji “Micubiši”, gde je projektovao tankere. Jamaguči je 2006. godine učestvovao u snimanju filma o iskustvima 165 ljudi koji su preživeli obe eksplozije.

Cutomu Jamaguči ne samo što je preživeo rat, već je preživeo skoro čitav vek, živeći do 93. godine, kada je podlegavši raku želuca 2010. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi