„Plave zone“: Kulture koje su otkrile tajne dugovečnosti

Termin Plava zona prvi put potiče od italijanskog epidemiologa Giannija Pesa i belgijskog demografa Michela Poulaina, koji su istraživali stope smrtnosti na Sardiniji. Označivši regije visoke dugovečnosti plavom bojom početkom 2000-ih godina, pronašli su grupu izuzetno dugog životnog veka u provinciji Nuoro na ostrvu. Radeći sa američkim novinarom Danom Buettnerom, oni su od tada identifikovali nekolicinu drugih regiona širom sveta – rad koji je 2008. godine iznedrio najprodavaniju knjigu na tu temu.

U narednih 12 godina, mnogi naučnici su nastavili sa istraživanjem Plavih zona, sa mnogim intrigantnim hipotezama o tome šta bi moglo objasniti dugovečnost ljudi u ovim regionima.

Način života ljudi u Plavim zonama deli određene karakteristike

Prva je dijeta. U prošlosti su mnogi ljudi u Plavim zonama imali tendenciju da jedu umereno. Na Okinavi, stariji ljudi slede drevno pravilo „Hara hachi bu“ – jedu samo dok se stomak ne napuni 80%. Osim što je prilično štedljiva, dijeta u plavim zonama uglavnom se zasniva na biljnoj bazi, što može doprineti većem zdravlju srca.

Duhovna veza

Pored njihovih prehrambenih navika, podjednaku važnost imaju i društveni životi koje ovi stogodišnjaci žive. Ljudi u Plavim zonama teže da žive u visoko integrisanim zajednicama.

Osećaj socijalne povezanosti pomaže u smanjenju efekata stresa, dok odgovornost za održavanje tih prijateljstava podstiče veću ukupnu mentalnu i fizičku aktivnost. Religija nudi jedan važan izvor društvene povezanosti u Plavim zonama. Na primer, ljudi Loma Linde uglavnom su adventisti sedmog dana, dok su Nikojanci katolici, Ikari pravoslavci, a na Okinavi meštani praktikuju religiju Riukiuan. Pišući članak za Američki časopis za životni stil, Buettner je opisao kako su svi osim 263 stogodišnjaka Plave zone, sa kojima je razgovarao, deo neke duhovne zajednice.

Gorko-slatka rešenja

Izuzetna dugovečnost stanovnika Okinave izazvala je veliko interesovanje za dva najčešća sastojka: slatki krompir i gorku dinju.

Dok je pirinač osnovni ugljeni hidrat za veći deo Japana, slatki krompir je dugo bio najčešći ugljeni hidrat na Okinavi od kada je prvi put predstavljen 1600-ih godina. Za razliku od hrane kao što je beli hleb, on ima nizak glikemijski indeks, što znači da se njegova energija polako oslobađa u krvotok. Takođe je gust hranjivim sastojcima poput vitamina A, C i E, antioksidantima koji mogu očistiti štetne slobodne radikale i koji smanjuju upale.

Manje istražena mogućnost je da možda i mesto gde ovi ljudi žive imaju efekta na njihovu izuzetnu dugovečnost

Na primer, Sardinijska plava zona leži u neverovatno planinskim delovima ostrva često zvanom „Selvaggio Blu“ (Modra divljina). Većina stogodišnjaka koji su živeli na Sardiniji bili su poljoprivredni radnici, što je naučnike navelo da pretpostavljaju da su strme padine povećale fizičku aktivnost njihovog ionako zahtevnog svakodnevnog života. Bili su sportisti zahvaljujući prirodnom pejzažu i tradicionalnom načinu života.

Jasno je da izuzetna dugovečnost Plavih zona ne može biti ograničena na jedan magični sastojak, već je kombinacija mnogih faktora – od kojih neki dele regije, a neki su jedinstveni za svako pojedinačno mesto. Postoji mnogo stvari koje bismo mogli naučiti, možda i usvojiti iz ovih otkrića.

Jedite umereno sa puno voća i povrća, puno vežbajte, pronađite mesto za duhovnu utehu – to su stvari koje svi možemo ugraditi u svoj svakodnevni život.

Pročitajte još:

Doživeti stotu: U čemu je tajna dugovečnosti stanovnika Ačarolija?

Srećna hrana za srećnu kinesku Novu godinu: Rezanci za dugovečnost, knedle za prosperitet, a patka za zdravlje i sreću

Najstarija osoba na svetu proslavila 118 rođendan i otkrila tajnu dugovečnosti: “Jela sam dobru hranu i stalno učila”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi