Nauka otkriva šta se nalazilo na jelovniku pre više desetina hiljada godina: U paleolitu su se ljudi zdravije hranili nego u neolitu

08.05.2021

19:00

0

Autor: A.Gligorijević

Mnogi naučnici tvrde da je do pre oko 50.000 godina gotovo sva čovekova hrana bila biljnog porekla

Profimedia

Mnogi ljudi veruju da su neandertalci bili jednostavno lovci. Posmatramo ih kao pećinske ljude, ogromnih obrva i čela, koji na sebi nose životinjsku kožu, kako love mamute da bi ih kuvali na vatri. Ali da li su naši daleki preci jeli povrće?

U kamenom dobu ljudi su uglavnom živeli kao nomadi i lovci-sakupljači. Živeli su u malim grupama, hodali naokolo u potrazi za hranom i često menjali boravište kad hrane nestane.

Lovili su životnje, ribu i insekte, brali voće i povrće, skupljali semenke, naizgled, vrlo zdravu hranu. Istina je da su ljudi gladovali i jelo se ono čega je bilo. Nekad samo meso, nekad samo semenke.

Mnogi naučnici tvrde da je do pre oko 50.000 godina gotovo sva čovekova hrana bila biljnog porekla, a tek mali procenat životinjskog. Velike životinje poput antilope, bile su retkost. Deca su dugo dojena, ali nakon detinjstva više nisu jeli mlečne proizvode. U nekim oblastima raslo je više voća pa je ono činilo najveći deo ishrane, dok su neke grupe, posebno one u hladnijim regijama, bile izuzetno uspešne u lovu i hrana im se uglavnom zasnivala na mesu.

Profimedia

Utvrđeno je da u doba paleolita nisu postojale žitarice. Na velika vrata u ljudsku ishranu ulaze tek u neolitu, pokrenuvši veliku poljoprivrednu revoluciju koja sasvim menja život ljudi.
Način ishrane se brzo i dramatično promenio. Dok su ljudi u paleolitu skupljali plodove i lovili, njihova ishrana je varirala ne samo sezonski, već i zahvaljujući tome što su se nomadi stalno kretali.

Istraživači navode da su se ljudi iz paleolita zdravije hranili nego njihovi potomci u neolitu jer su imali daleko raznovrsniju ishranu.

Profimedia

Loša žetva, s druge strane, kod poljoprivrednika izazivala je ogromnu glad u naseobinama. Takođe, uz jednoličnu ishranu, njihov značajno mirniji život, sa manje fizičkog napora i hodanja, u gusto naseljenoj zajednici, ipak je ostavljao posledice na zdravlje – dijabetes, srčana i vaskularna oboljenja i brojne zarazne bolesti koje su se brzo širile.

Analizirajući takav način ishrane, na čuvenoj američkoj Mejo klinici navode da su klinička ispitivanja potvrdila da postoje neke zdravstvene koristi od takvog načina ishrane, kao na primer poboljšanje tolerancije na glukozu, gubitak telesne težine, bolja kontrola krvnog pritiska…

Međutim, ipak kao manu naučnici navode nedostatak integralnih žitarica i mahunarki, ali i mlečnih proizvoda kao dobrog izvora proteina i kalcijuma, pišu zanimljivostidana.com.

Instalirajte našu IOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Pročitajte još:

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti