Kinesko sujeverje tokom trudnoće

24.10.2020

20:30

0

Autor: Slavica Kalaba

Kao i kod nas, tako i u Kini postoji niz sujeverja u vezi s trudnoćom i porođajem

Pixabay

Bapskih priča ima na svim kontinentima, pa ni mi ne zaostajemo za njima. Čim žena ostane u drugom stanju, tu se odmah nađu oni koji će je posavetovati šta sme a šta ne sme da čini. Neki saveti su potpuno bezazleni, neki su razumni, a neki potpuno suludi. Na primer:

-Trudnica ne sme da jede zečetinu da beba ne bi spavala otvorenih očiju.

Beba ni slučajno ne sme da se postavi pred ogledalo, jer nikad neće progovoriti.

-Ne šutiraj mačku da dete ne bi bilo dlakavo (što bi mačku uopšte neko šutirao?).

-Okači nož na uzglavlje kreveca, kako bi dete bilo oštroumno (prilično suludo zvuči).

I to je samo jedan mali deo onoga što se može čuti na ovim našim prostorima.

Pixabay

Ništa manje nisu čudna ni sujeverja koja prate trudnoću i porođaj u Kini. U ovoj zemlji je potpuno uobičajeno da ljudi prilaze trudnici i govore joj šta treba da radi ili šta treba da jede. Evropljanima, koji su u odnosu na Kineze uzdržani i koji teško stupaju u kontakt s nepoznatim ljudima, ovo deluje prilično nepristojno.

Na jugu Kine postoji duga lista kineskih sujeverja, a jedno od njih je da trudnica ne sme da seče kosu jer će se dete roditi s rascepljenim nepcem. Trudnica ne sme da dodirne ništa što ima lepka u sebi jer će beba imati mladeže, a ako trudna žena nekog kritikuje, onda će dete imati upravo te osobine. Kinezi veruju i da konzumiranje rakova izaziva svrab kod bebe, a ananas pobačaj.

U Kini se ne preporučuje carski rez već insistiraju na prirodnom porođaju. Idealna poza je čučanj, jer se veruje da beba neće imati dovoljno energije da izađe ako majka bude ležala na leđima. Običaj u Kini je da otac ne prisustvuje porođaju, ali se očekuje da on prvi okupa beba.

Majke takođe treba da pokušaju da budu tihe za vreme porođaja, jer će vikanje i plakanje privući zle duhove na tek rođeno dete. Moguće je da su sve to doktori i babice izmislili. Na kraju, pre nego što se preseče pupčana vrpca, oko bebinog vrata se stavlja ogrlica, da bi bili sigurni da je bebin život vezan za ogrlicu a ne za pupčanu vrpcu.

Kada majka i beba dođu kući, onda počinje nešto što se zove „sedeći mesec“. To je tradicija koja bi se mogla svideti majkama svuda u svetu. Od žene se očekuje da 30 dana nakon porođaja bude u krevetu i da ne radi ništa teško. I to je ono što je razumno, ali ono što nema logično objašnjenje je da je porodilji zabranjeno da se češlja, da pere kosu i zube i da se turšira.

Tokom ovog „sedećeg meseca“ mladoj majci pomaže svekrva, a ponekad se iznajmljuje posebna žena, aji, koja se brine o bebi i porodilji.

Kineska tradicija majci preporučuje da se utopli i jede supu bogatu proteinima koja se smatra „vrućom“, kako bi se povećala proizvodnja majčinog mleka. Kineska tradicionalna medicina savetuje da se izbegavaju voće i „hladna hrana“ kako bi se održala ravnoteža između jina i janga.

Tek ovo će vam biti čudno. Doktor nakon porođaja u bolnici uvek pita porodilju da li želi placentu ili ne. Ukoliko je ne želite, bolnica će je verovatno prodati, ali ako kažete da je hoćete, onda ćete morati da je kupite od bolnice. U Kini se od placente pravi supa, za koju se smatra da je dobra u prevenciji postporođajne depresije.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti