Kilogrami se slagali dok se nije izobličila, „prozivali" je i trudnom: Sofija tek posle godinu dana saznala šta joj je!

Kada je Sofija Rajović za nešto više od tri nedelje nabacila deset kilograma - to je bio prvi znak za uzbunu. Kako uopšte nije preterivala s hranom, bila je sigurna da nešto nije u redu. Tek kasnije, međutim, to je potvrdila i dijagnoza, u periodu kada se već suočila s osudom javnosti.

- Dok sam bila u Americi, to je bilo nešto stravično, ja sam se za 23 dana ugojila skoro 10 kilograma. A najčudnije u svemu bilo je što u tom periodu uopšte nisam mnogo jela. Jesam jela slatko, ali ne više nego inače, jedem ga celog života. To mi je bio signal da nešto nije u redu, a po povratku u Srbiju prijatelji su me tešili, da to nije velika količina kilograma - počela je ona u emisiji „RTS ordinacija", pa nastavila o tome kako je tražila odgovore na svoja pitanja, te koliko su joj šuškanja okoline smetala.

- Komentari su mi su izuzetno smetali i inače smatram ružnim i degutantnim komentarisanje tuđeg izgleda. Na primer kad neko ima akne, čemu komentar 'vidi kakvo ti je lice', ili ako ima problem sa kilažom.... Takvi komentari su čist bezbrazluk - smatra Sofija, koju su pojedini mediji „proglašavali" i trudnom.

„To osobu dovodi do ludila"

- Držala sam neke dijete, bile su deprimirajuće jer bih se hranila vrlo rigorozno, a gubitak težine bio je minimalan. Jednom sam smršala samo 400 grama. E, to dovodi osobu u ludilo. Vi se mesecima odričete nečega, merite se, i kad stanete na vagu vidite gubitak od ne znam koliko grama... Pa onda promenite dijetu i opet se dešava ista stvar, a onda odete na jedan ručak i sva ta kilaža se vrati.

M.M./ATAImages

- To onda utiče i na društveni život. Ne možete da odete u restoran, pa se tamo pitate šta jesti... Onda dođete do momenta kad shvatite da ceo život kalkulišete kad i šta jesti, u stilu „ako sam sad pojeo ovo, sutra neću ono" i to je stvarno opterećujuće na dnevnom nivou. Kad shvatite da ste od 365 dana u godini 300 dana razmišljali „da li je to bilo pametno jesti ili ne", previše je - naglašava Rajovićeva.

Test intolerancije na glukozu

Sofija je čitavu godinu provela ne znajući šta se dešava, da bi zatim stigla do pravog lekara koji ju je poslao na test intolerancije na glukozu. Tada je sve postalo jasno. Dodatna je komplikacija, inače, što simptomi insulinske rezistencije nisu uvek baš jasni „na prvi pogled".

- Osećam preveliku potrebu za slatkim, to je školski primer insulinske rezistencije i onda mi je bilo čudno što niko nije posumnjao na to jer sam svaki put striktno rekla da imam nenormalnu potrebu za slatkim, da čak i posle određene količine slatkiša, iako prestanem da jedem u tom trenutku, opet bih jela - izjavila je, pa se i pohvalila dobrim endokrinologom, koji je tek odigrao pravu ulogu.

- To je doktor koji ima predivan pristup pacijentu. Znači, nema osuđivanja, nema nikakvog vida napada niti komplikacije, već je on stvarno u jednom momentu rekao: „Ako ti se stvarno mnogo jede slatko, uzmi nešto malo". To je momenat u kom vas neko bodri da izdržite svoju borbu i da prihvatite stvar malo blaže.

- Morate da budete disciplinovani, ja iskreno malo jesam pa malo nisam. Preveliki sam hedonista da bih mogla ceo život da se odreknem nekih stvari, pa zato mesec, dva vodim računa, pa mesec dana ne vodim... Dok mogu, tako ću, a onda kad ne budem više mogla onda ću verovatno morati drugačije. Meni je lakše da ne uzmem slatko, nego da uzmem neku „zdravu' verziju koja samo podseća na slatkiše.

„Ko ne zna šta je zavisnost od šećera, blago njemu!"

- Zavisnost od šećera bukvalno porede s opijatima i drogama. Ja tačno znam, imam momente kad krećem neku ishranu i kad se odričem slatkog, to je strašno. Sama bih bežala od sebe, kažem prijateljima da se ne viđamo, bolje tako da bismo sačuvali odnos - našalila se na račun nervoze zbog slatkiša.

 

 

Osim terapije, sa druge strane, dobila je i preporuke da promeni životni stil (da smanji unos slatkiša, uvede šetnju uveče, tačnije 45 minuta brzog hodanja...) Ipak, ni ova dinamična aktivnost ne skreće misli sa „glavne stvari".

- Celog života sam ješna, stvarno uživam u hrani, želja mi je da se probudim ujutru i da pomislim: „Šta bih mogla danas da obučem?" ili kako da se našminkam, kao svaka normalna žena, samo da nije - gde ručati danas. E, moj se život bazira na: „Dobro jutro, gde ručati danas" - priznaje.

Lepa brineta status insulina kontroliše jednom godišnje i striktno uzima svoju terapiju. Jedini za sada neobjašnjiv zdravstveni problem kod nje je voda koju njen organizam neobjašnjivo zadržava, pa zato redovno ide na limfnu drenažu. Poštuje večernje brzo hodanje i pažljivo prati promene u svom organizmu, pa kada uoči da je dobila nekoliko kilograma, zna koje namirnice odmah izbacuje i o tome povede računa. Priznaje da se svakodnevno meri, iako zna da to nije preporučljivo, ali i to planira da izbaci kao dnevnu rutinu.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi