Vanja Bulić o problemima u detinjstvu: Niko se nije družio sa mnom, odrastao sam na konjskom mesu, jer je bilo najjeftinije

Domaćoj javnosti manje je poznato kakav je život vodio naš književnik Vanja Bulić. Put do zvezda, kažu, posut je trnjem, pa tako je bilo i u Bulićevom slučaju. Naime, voditelj je u jednom intervjuu otvorio dušu i priznao da njegovo detinjstvo nije bilo nimalo lako, da se susretao sa brojnim preprekama u životu.

Prema Bulićevim rečima, čitava zavrzlama počinje kada njegovog oca hapse, a on sa svega pet godina mora da preuzme brigu za mlađu sestru i dom, dok njegova majka radi.

– Ćale je bio načelnik u Vojno-istorijskom institutu na Kalemegdanu, uhapsili su ga ujutru na poslu, a potom su upali kod nas u stan. Sve su ispreturali i uništili. Imao je bogatu biblioteku, mnoga ruska dela, pa su i to iskoristili protiv njega! Verovali ili ne, osuđen je zato što je izjavio: „Pošten čovek ne može da kupi cigare, samo kulovi i zelenaši.” Ma, sve je to bilo namešteno! Čak je i jedan naš dalji rođak svedočio protiv njega. Kad smo mama i ja otišli na Durmitor, prišao joj je da se izvini. Rekao joj je: „Boso, morao sam, ne zameri”, a ona ga je pljunula pravo u lice! Tata je prvo bio na Banjici, a onda su slali ljude na Goli otok da bi pravili mesta za vojna lica Hrvatske i Slovenije, jer je po pravilu trebalo da bude isti broj njih, Srba, Crnogoraca… – priča čuveni novinar.

Dušan Bulić proveo je godinu dana u zatvoru u kasarni na Banjici, a zatim tri i po na zloglasnom Golom otoku – mestu gde su završavali oni koji nisu bili po volji komunističkoj partiji. Oni koji su izgovorili pogrešnu reč, ili čitali pogrešne knjige.

Vanja je morao preko noći da odraste. Imao je samo pet i po godina, a brinuo je o mlađoj sestri i kući.

– Mama je bila šesti mesec trudnoće. Morala je odmah da počne da radi, pa je otišla na kiretažu. Meni je oko vrata okačila ključ od stana i zadužila me da čuvam sestru. Na papiru mi je pisala šta treba da kupim u radnji, da pokažem prodavcu… Stavljala mi je drva u kaljevu peć i ostavljala šibicu da založim – seća se on.

Bulić ističe da su mu pomešane emocije. Iako mu je detinjstvo u lepom sećanju, Vanja kaže da mu je mnogo nedostajao otac.

– Kad smo došli u Beograd, bilo je desetak paviljona, a toaleti su bili u dvorištu. Niko se sa nama nije družio jer mi je tata bio na Golom otoku. Imao sam detinjstvo Toma Sojera i Haklberija Fina. Bare, pecanje, bambusi, ali je sivi oblak uvek bio tu. Sa nama su se družili samo Martinovići, koji su živeli preko puta nas i isto su imali člana porodice na Golom otoku. Nedavno sam saznao da sam odrastao na konjskom mesu, jer je bilo najjeftinije. To su bile rage iz Drugog svetskog rata. Ipak, svoje detinjstvo ne bih menjao ni za čije, jer ne bih postao ovakav čovek – ispričao je Vanja Bulić za „Hit Informer”.

Pročitajte još

Aca Lukas o knjizi koja se piše o njemu: Nijedna žena se ne stidi što je bila sa mnom

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi