Smrt me uopšte ne interesuje: Ovako je Zafir pričao o Biseri, druženju s komšijama, novcu i jednoj neostvarenoj želji

27.03.2021

20:30

0

Autor: M. Gudžulić

Poznati glumac, pevač i kompozitor preminuo je od posledica koronavirusa, u 77. godini

Smrt me uopšte ne interesuje: Ovako je Zafir pričao o Biseri, druženju s komšijama, novcu i jednoj neostvarenoj želji
Zafir Hadžimanov ATAImages/Z. Milutinović

Zafir Hadžimanov preminuo je od posledica koronavirusa u 77. godini. Iako je, kako je govorio u jednom intervjuu, „sklanjao crne misli i išao samo pravo”, za svoj rođendan bio je priznao – kako nešto i ne veruje da će mu život biti duži.

– Nedavno mi se za, 77. rođendan, javilo preko hiljadu ljudi da mi požele dug i plodan život. Mada, ja nešto ne verujem da će da bude takav (smeh). Evo, u Podgorici mi uzimaju pesmu za reklamu, izašla mi je i knjiga, autorstvo je lepa stvar. Ali počeo sam da „trokiram”. Pored svih mojih bolesti i ove korone, pre pet meseci sam slomio i rame, pa jedva pišem. Ipak, dobro je ispalo. Ima dana za megdana.

Za njega, kraj je bio – sastavni deo života, koji će se u nekom trenutku dogoditi. Prema njegovim rečima, međutim, najbolje bi bilo da se desi „kao slučajno”.

Pročitajte još:

– Smrt nam sve više dolazi kao tema o kojoj razmišljamo, ali nek’ ostane još malo samo to. Da bacimo mi još neku pesmu na papir, što notni, što obični. Crne misli sklanjam i idem pravo. Smrt me uopšte ne interesuje. Jednog dana mora da se dogodi. Pa, dobro! Dogodiće se. Eto. Staračke dane treba izbeći. Nešto bi trebalo smisliti. Nisam za eutanaziju, ali, neka se desi kao slučajno. Godine nas obaraju. Jedva se sagnete, jedva dignete… Nismo mogli da živimo bez drugih ljudi, a sad smo sami i grozno je. Vreme prolazi mnogo brzo. Odoše nam mnoge kolege, mnogi pajtosi iz našeg esnafa. Odoše nam bogami i mnogi koji su nas voleli i publika nas napušta, na najružniji način. Ne možeš na silu naterati mlade da te vole, ako ti producent ne napravi okolnosti da možeš da pokažeš sve ono što mladi još uvek ne znaju – pričao je on „Kuriru”: Povukli smo se zbog starosti, bolesti, trista čuda… Ipak, nije toliko strašno jer smo sami udvoje. Mogu misliti kako je, recimo, Biseri, koja je sama. Često dolazi kod nas. Ali Bisera je naš „čuvar vatre”. Ona šiba dalje kao da je u prvoj mladosti.

Svoju Senku i dalje je voleo kao i, narodski rečeno, prvog dana.

– Senka i ja jedno drugom značimo jako puno, pogotovo u ovim godinama. Sad na kraju, pošto živimo u penthausu, na visokom trećem spratu jedne male zgrade gde smo uzeli dva stana i spojili ih, pa postoje vrata između – zovemo se komšije! Hteo bih da zahvalim svima s kojima sam stupio u radni i privatni dodir. Mislim da sam imao ljude koji su me voleli i verovali u mene mnogo više nego ovih drugih, naopakih. Ti naopaki su dobili crnu stranu života, a ja sam 70 godina na svetloj strani. Na sunčanoj strani ulice. Upravo je izašao moj najlepši album „Makedonija peva” u reizdanju „Kroacija rekordsa”.

Objašnjavao je, zatim, kako je on „kao prava muška budala” trošio na automobile, a njegova draga „pametnica – kupovala stanove”.

Zafir Hadžimanov ATA Images

– Ja sam kao prava muška budala kupovao automobile, a Senka je kao prava ženska pametnica kupovala stanove. Ja sam aute razbijao na raznoraznim raskrsnicama, a Senka je stan ulepšavala i povećavala. Ipak, moram da kažem da ovaj najveći stan koji sada imamo, imamo zahvaljujući mojoj porodičnoj begovskoj kući u Skoplju, koju sam prodao i sve pare đuture dao za ovo. Nijedan dinar mog dragog dede Zafira, koji je novac doneo iz Amerike – a posle su nam Ameri uzeli sve pare za školovanje Vasila – nije uludo potrošen.

Zafir je za života postigao mnogo, ali ipak, imao je neostvarenu želju.

– Ja sam celog života bio za prvo mesto, bio sam za medalju! Nagrada se uopšte ne gadim i mislim da su licemeri oni koji pričaju da ih ne zanimaju. Iako sam se nadobijao priznanja, imam još želju da dobijem nacionalnu nagradu i u Srbiji i Makedoniji za životno delo.

Pročitajte još:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi