Prva ispovest Maje Ognjenović posle razvoda od Dače Ikodinovića: Lomovi su me samo ojačali!
Priznaje da je svakako emotivan tip - i lepo i ružno na nju ostavlja traga
Dodaj 24sedam kao Google izvor
Odbojkašica Maja Ognjenović - koja se proteklog septembra razvela od Dače Ikodinovića - ponovo će zaigrati za nacionalni tim, na Evropskom prvenstvu u avgustu. U razgovoru sa jednim medijima sada, ona je otvorila dušu kao nikada pre što o svojoj privatnosti, tako i o karijeri.
Već godinama, inače, "oko Maje se vrte" dva pitanja - da li napušta reprezentaciju ili se vraća u nju. Više, pak, nema neizvesnosti, a na opasku o tome da se priča toliko dugo vrti oko nje i reprezentacije, Maja poručuje kako joj se "čini da je samoj sebi dosadna".
- ...Imala sam par momenata kad sam se opraštala s reprezentacijom, što bi rekli "ničim neizazvano". Prvi oproštaj sam najavila 2016, posle Rija, pa sledeće godine nisam igrala, ali sam se 2018. vratila. Na Svetskom prvenstvu sam mislila da je dosta, a onda sam igrala i u Tokiju, posle kog sam ponovo rekla – kraj. Nikad to nisam radila zvanično i teatralno, već sama za sebe, ali pitanje je da li to može da bude tako kad je uključena javnost - počela je ona za "Hello", dodajući potom kako je posle Pariza "zaista mislila da je vreme za kraj".
Maja Ognjenović, ATAImages/Antonio Ahel
- Posle Pariza sam mislila da je, zaista, vreme za kraj, ali on nije bio onakav kakav sam želela i očekivala. Bile su Olimpijske igre, bio je moj jubilarni rođendan, teoretski je trebalo da to bude lep oproštaj od reprezentacije, ali kad već nije bio takav, a sada su se stekli uslovi da ponovo zaigram, onda je urodio plodom moj razgovor sa selektorom. Videćemo kako će se završiti - prokomentarisala je Maja, koja je onda odgovorila i na pitanje kako je moguće da je u tako dobroj formi.
Pročitajte još:
"Nije lako!"
– Mislim da je na jednoj strani neprekidan rad na sebi, a na drugoj moja želja da budem u samom vrhu i top formi. U ovim mojim godinama to nije nimalo lako. Daleko od toga da želim da sama sebe hvalim, ali istina je da nema mnogo sportistkinja moje generacije koje mogu da se pohvale formom u kojoj ja igram. Mislim da je presudan osećaj koji dolazi iznutra i zadovoljstvo koje mi pričinjava igranje odbojke - objasnila je, napominjući da "disciplina u svemu igra ogromnu ulogu".
Retki su momenti, naime, da ode na picu ili tiramisu.
– Da, ali su ti momenti retki. Vrlo sam striktna, ali i to s godinama postaje "mekše" nego što je bilo. Međutim, disciplina koju smo pominjale je i na tom polju vrlo prisutna - kazala je Ognjenovićeva, koja je skoro "skoknula" i do rodnog Zrenjanina.
Tada, priznaje, prekršila je ta neka svoja "pravila".
– Desilo se i nedavno, kad smo bili na porodičnom ručku. Bilo je četiri, pet obroka, spojenih u jedan. U tim momentima, pogotovo kad je kraj sezone i znam da mogu i treba da sebi dam oduška, pojedem i nešto što inače ne jedem. Uživam u tim trenucima - izjavila je Maja, a zatim odgovorila i na pitanje da li je u klubovima i gradovima u kojima je živela stekla prave prijatelje.
– Pre bih rekla da su to lepa drugarstva. Specifično je, jer umnogome zavisi kakav je neko tip. Igrala sam s devojkama koje su imale prava prijateljstva, koja su trajala i kad su završavale karijere, ali je većina mojih nastala u vreme pre no što sam otišla u inostranstvo. Za njih znam da su za ceo život - poručila je za pomenute medije ona, koja već izvesno vreme živi u Firenci.
– Još malo pa će biti moja četvrta godina u toj zemlji. Mnogo je stvari koje mi se dopadaju, ali kad živite u nekoj sredini, primećujete i ono što vam se manje sviđa. Uvek sam nastojala da pamtim samo lepe stvari. Italijani imaju ležeran životni stil, čini mi se bez mnogo briga i tenzija, lepo su obučeni, kvalitetno jedu... Imam utisak da je kod njih hedonizam jako izražen, što mi, naravno, odgovara. Moj posao na momente može da bude stresan, ali ako ga poredimo s bilo kojim drugim, veoma je lep, što ne znači lak. Valjda je, na kraju karijere, bio pravi trenutak da dođem u Italiju i živim malo lagodnijim životom nego, recimo, u Istanbulu. Mada sam taj grad obožavala, bilo je haotično i dosta tenzije u svakom smislu - prisećala se ona.
Upitana šta je bliže njenom načinu razmišljanja: "Lomovi me čine jačom", ili: "Svaki ružan događaj ostavi traga na čoveku", ostala je iskrena.
– I jedno i drugo. Emotivan sam tip, pa i lepo i ružno ostavlja traga, ali bilo bi glupo da me sve te situacije, što privatne, što poslovne, nisu ojačale - izjavila je Maja, dotakavši se potom i tetovaže s rečima Oskara Vajlda (Voleti sebe početak je doživotne romanse), koju je još odavno uradila.
Onda, istakla je: "Celog života mi je bilo važno da udovoljim drugima. Rođena sam, valjda, da dajem i da ugađam drugima, da delim i širim ljubav". Na pitanje da li je tako i danas, odgovorila je:
– Ta tetovaža je urađena u specifičnom periodu mog života. Mislim da postoje stvari koje svako od nas nosi u sebi. Da li je to stvar rođenja ili vaspitanja, da li se zove karakter ili senzibilitet, da li je naučeno ili dodeljeno, ne znam. Tetovaža je na vidljivom mestu, pa može da me često podseća, ali to je za mene težak i spor put. Nastojim da učim da čovek treba da sebi bude prioritet da bi mogao da se na sličan način posveti drugima - rekla je ova odbojkašica, koja je visoka 183 cm.
Kod muškarca, tako, visina joj je takođe važna.
– Da, jer nisam toliko visoka da neki muškarac ne bi mogao da isprati moju visinu. Nekako je uobičajeno da muškarac bude viši - prokomentarisala je ona, kojoj ulazak u četrdesete i nije bio neka prekretnica.
– Ne, samo sam zaključila da postoje blage promene koje ne vidi niko osim mene. Verujem da je primarno stanje duha. Naravno, ne možemo se sa šezdeset praviti da imamo trideset, ali stvarno duboko verujem da se unutrašnji osećaj reflektuje spolja - zaključila je Maja za pomenute medije.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari