Velika ispovest Borka Radivojevića o nemaštini, odricanju i porodici: Brat i ja smo delili jedan jogurt!

Iza velikog uspeha često se krije trnovit put pun odricanja i teških trenutaka, a baš takav je bio put harmonikaša Borka Radivojevića koji danas važi za jednog od najtraženijih muzičara čije je ime sinonim za dobar provod.

Borko Radivojević sada priča o tome da je zbog muzike ostao uskraćen za dečije radosti, jer je škola od njega zahtevala mnogo.

- Svakako jesam propustio mnogo. Onaj fudbal, odbojka sa drugarima iz sela... Ja nikad za to nisam imao vremena. Uvek su tu neke obaveze bile oko harmonike, oko škole, ali ja sam to voleo tako da mi u tom trenutku to nije nedostajalo i nije bilo prioritet jer da jeste verovatno bih tu ostao i dan-danas - priča Borko.

Borko Radivojević, Printscreen Youtube/Grand Magazin Tv Grand

Roditelji su imali veliki uticaj, pogotovo pokojni otac, kako kaže Borko, trudio se da ga izvede na pravi put.

- Svakako uspeti u ovom poslu to znači mnogo odricanja jer prosto da sam hteo da igram fudbal, da igram odbojku, ja ne bih imao vremena za vežbanje jer muzička škola je specifična po tome što se niža muzička škola pohađa u isto vreme kad i osnovna. I ja mislim da je to jedina škola koja se pohađa u isto vreme sa osnovnom. Ja sam imao specifičan slučaj da su me primili dve godine ranije u nižu muzičku. Samim tim sam krenuo dve godine ranije i u srednju, tako da sam u isto vreme pohađao sedmi razred osnovne i prvu godinu srednje muzičke što je stvarno onako nesvakidašnji jedan slučaj - priča Borko koliko mu je bilo naporno, ali i da je vredelo.

Iako je sate i dane provodio uz instrument, Borko ne krije da mu je danas ipak malo žao što neke stvari nije naučio.

- Nisam imao vremena, ali iskren da budem nisam ja nikad za tim žalio. Možda u današnje vreme, žao mi je što ne umem da igram fudbal. Odbojku kad odem nekad u selo, pa sa tim drugarima iz detinjstva, možda za tim malo žalim, ali dobro, ipak je bolje ovako. Mislim da je prevelika cena da sam naučio da igram fudbal da bi to radio u selu svako veče sa drugarima, ništa od ovog ne bi imao što imam danas - iskren je harmonikaš.

I dok danas uživa u plodovima svog rada, muzičar se vrlo dobro seća perioda kada njegova porodica nije živela u raskoši. Neki trenuci su mu ostali urezani... Nekada je on morao da pozajmljuje:

- Pa to se dešavalo često. Ja sam rođen u porodici, ne mogu da kažem baš siromašnoj, nije to bila toliko siromašna porodica, mi smo uvek živeli pristojno, ali recimo ja se sećam trenutaka kad smo ja i brat delili jedan jogurt. Pa, sećam kad sam kod tetke jedino mogao da, ne znam, vidim bananu, pojedem jer prosto toga nije bilo. Ne da nismo imali para da kupimo, nego nije bilo. Tako da sam nekako zapamtio i taj deo kad se nije živelo raskošno nego skromno. Velika je stvar bila kupiti harmoniku za školovanje meni šta je trebalo, ja sam jako mlad krenuo da radim, da zarađujem. U to vreme su i moji roditelji krenuli sa nekim poslom i to razvili jako dobro, tako da smo ne preko noći, ali brzo nekako došli do tog života lagodnog.

Borko Radivojević, 24sedam/Anja Nikolić

Međutim, život ga je ponovo stavio na test kada se sa suprugom osamostalio i preselio u Petrovac na Mlavi.

- E onda su se i tu dešavali naravno usponi i padovi. Ja kad sam sa porodicom došao da živim u Petrovac i krenuli bukvalno sami, bilo je trenutaka, ja se sećam trenutka kad nismo imali mleko da kupimo ćerki. Ćerkica najstarija, imala je možda manje od godinu dana i sećam se da je recimo bio takav trenutak u sekundi - kaže on.

Borko kaže da je tada mogao da napravi ogormnu grešku.

- Ja sam tada mogao da napravim ključnu grešku u životu i da odem kod pokojnog oca ili kod majke i da kažem trebaju mi pare, oni bi mi naravno dali. Mi nismo svi kao porodica, nego je to bio moj deo porodice taj... Ali mislim da je ključna stvar što sam se ja tada oslonio na Boga, a ne na nekoga kod koga mogu da odem i da uzmem, da pozajmim pare. Tako da sam se oslonio na Boga i on mi je nekako i poslao da se taj problem razreši. Takve situacije vam promene i mišljenje. Tu se naravno dožive i neka razočarenja u neke ljude. Neke ljude doživite na neki drugi, pozitivniji način. Sa tim usponima i padovima čovek formira svoju ličnost i način razmišljanja. Tako da jesu to teški trenuci, ali svako bi trebao u životu da doživi takav trenutak, da ga iskuje lepo i da može ono, što naš narod kaže, da postane čovek - otvoreno kaže Borko.

Otkrio je i koliko je odricanja i tolerancije potrebno da bi se sačuvala porodica.

- Uopšte je neko čudno vreme došlo. Ja znam da, relativno do skoro, dešavalo se ljudi zakažu svadbu i onda otkažu, smrtni slučaj ili tako nešto. U poslednje vreme kad se otkaže svadba, razišli se mladenci. Mislim da se ta tolerancija mnogo smanjila i da sad potpuno svi imaju ista prava i da neće niko nikoga da da trpi, ni da trpi ni da da podnosi neke stvari koje mu se ne sviđaju i svedoci smo da mnogo brakova puca, što nije dobro - priča iskreno Borko, a na pitanje da li je bilo teško da održi svoj brak otvoreno kaže:

- Kako da ne. To su tone i tone razumevanja potrebne jer postoje stvari koje jednostavno ne mogu da se objasne. Takav je posao da ti preko puta moraš da imaš ženu koja stvarno može da razume neke stvari kad dođeš prosto i ako kreneš da pričaš šta se desilo to bukvalno zvuči k'o film, kao hajde bre...

Borko Radivojević, Printscreen / Nikad nije kasno

Borko priznaje da je najveći problem vreme koje nisu provodili zajedno:

- Prosto negde svako mašta da nekako budemo non-stop zajedno da se ne razdvajamo. Ja sam znao da zbog posla ne budem prisutan ne znam ni ja koliko, čak i u ovo vreme je malo to i ublaženo. Ako za nešto mogu da kažem, ja inače ne podnosim tehnologiju, ne podnosim mobilne telefone, internet, protivnik sam toga, ali je čak za to dobro, zamisli vreme pre 30, 40 godina kad nije bilo ni telefona i sad ti odeš da radiš, ne dolaziš mesec dana kući ne znaš šta se kući dešava. Kući je mogao neko da premine i da ga sahrane i sve, nemaš pojma šta se desilo. Naš posao je takav, nije posao gde ideš od sedam do tri si obavezan radiš i u tri si završio, u pola 4 si kod kuće gledaš TV, piješ kafu i to je to. Ali dobro, opet ovaj naš posao donosi nešto drugo. Donosi ovo - kaže Borko.

Kao neko ko je odrastao u Petrovcu na Mlavi, Borko odlično poznaje mentalitet ljudi sa čuvenih vlaških i požarevačkih veselja, gde se za dobru muziku ne žali apsolutno ništa i gde nema mesta kalkulacijama i digitronu.

Borko Radivojević, ATAImages/Antonio Ahel

- Specifičan je kraj i čuvene su te hajde malo širi okrug je Požarevac, te požarevačke svadbe, ovde već kreće i vlaški kraj pa onda te vlaške svadbe. Ljudi daju mnogo na značaju veseljima. To je jako bitno i trude se da sve to organizuju, da bude glamurozno, da bude lepo, da se lepo provedu - kaže Borko i dodaje:

- Za mene je recimo dragoceno to što sam se ja uvek trudio da svako vesedlje odradim na način kako bih hteo da to bude kod mene, jer to je poseban osećaj ako udajete ćerku ili ženite sina ili dobijete unuka. To su neke posebne emocije i tu nema digitrona i kalkulatora.

Borko izuzetno poštuje publiku i tradiciju veselja, uputio je oštru kritiku onim izvođačima koji sa potcenjivanjem gledaju na svadbe i odbijaju da pevaju namenske pesme.

- Mislim da ti izvođači koji to nekako, umanjuju vrednost i za njih je to bezveze, imali smo prilike da vidimo po 20 ljudi na koncertu takvih izvođača koji su velike dive i zvezde. Ja to nikad nisam podržavao, takav način razmišljanja i nikad i neću. Čak ne podržavam ni, ima u poslednje vreme, dešava se to da nećemo namenske pesme, nećemo ovo, mislim onaj ko pravi svadbu i dozvoli da na svadbi ne bude "Danas majko ženiš sina", džabe je i pravio svadbu, po meni. To je moj moj stav, sve na kraju proglašava narod. Mi od tog naroda živimo i tom narodu, naravno, u granicama treba da na neki način udovoljimo. Ja se trudim ceo život da radim tako. Kad ne budem mogao više da radim tako, ja ću da se povučem i neću više raditi - otvoreno kaže Borko Radivojević.

(Blic)

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi