"Majka je tako gorko plakala" Ivan Bosiljčić otvorio dušu o roditeljima: "Za to niko nije bio spreman osim mene"

Ivan Bosiljčić rođen u Užicu, a 2003. godine diplomirao je u klasi profesorke Vide Ognjenović. Njegov put do uspeha podržali su roditelji Ljiljana i Dejan, a njegov odnos sa majkom u periodu odrastanja glumac je do detalja opisao.

Da je bio nemirno dete možda je teško poverovati iz današnje perspektive, ali je i sam priznao da je majci zadavao nekad ozbiljne muke. Ipak, iz njegove priče može se zaključiti da je u njegovoj porodici vladala velika privrženost i briga jedne za druge, iako je bilo veoma teških dana nekad.

- Živeli smo u soliteru na sedmom spratu, kažem majci: „Idem napolje". Imao sam šest godina i onda ona izađe na prozor, gleda kako ću ja preći ulicu i kako ću doći do igrališta i s vremena na vreme iskontrolisaće kako se igram i s kim sam. Ja odem do ulaznih vrata, odglumim da sam izašao, zalupim vratima, ušunjam se i sakrijem se u ormar sa jaknama i žena stoji na prozoru i gleda i čeka i nema Ivana da pređe ulicu i nema ga i nema ga, gde je zaboga... Brzo otvori ormar da uzme jaknu, ja dreknem i ona izrazi svoju ljubav... Nije me tukla, samo je tako gorko plakala. Mislim, posle mi je bilo žao. Ali, kao student sam se redovno javljao kad bih otišao - rekao je Bosiljčić, pa ispričao kako je krenuo putem umetnosti. 

Ivan Bosiljčić Foto: Privatna arhiva Ivana Bosiljčića

- Bio sam super, u gimnaziji sam već krenuo da ulazim u književne vode, da se izražavam poetski, recitatorski i ostalo nije za priču... (osmeh). Zanimljiv je to bio prelaz. Na primer, u osnovnoj školi sam bio potpuni autsajder zato što taj neki moj, da kažem, literarni dar i to što sam naglo izrastao pa sam izgubio potpuno sportsku koordinaciju mi nije dozvoljavao da se probijem među najpopularnije i onda sam se baš povukao, ali gimnazija je bila jedna velika šansa. Otišao sam u intelektualnu sredinu gde se ceni ono što sam ja imao, to sam ispotencirao i izjednačio sam se sa drugima. Nisam i dalje bio neki vođa, ali mi je bilo dovoljno da sam jedan među jednakima - objašnjava i dodaje:

Gimnaziju napustio u trećoj godini

- I ta gimnazija mi je bila divna, ja sam Akademiju upisao iz treće godine gimnazije i smatram da mi je ta propuštena godina onako veliki žal. Došao sam na matursko veče, ali je bilo dobro u gimnaziji. U dobrom sam društvu bio, bilo je cenjeno to što sam radio, tada sam postao recitator i nisam bio nešto vragolan što bi rekao Branko Radičević i to je bilo umereno, s puno poštovanja. Tada sam naučio, ta sredina gimnazijska me je naučila da je poštovanje jedna jako lepa stvar u prijateljskim, muško-ženskim odnosima, odnosima profesora i učenika, to mi je bilo, na primer, divno - prisetio se jednom prilikom glumac u emisiji "Balkanskom ulicom".

Kao dete devedesetih, on pamti i teške dane tokom odrastanja, ali tek sa ove današnje distance.

- Dobro se sećam. Sećam se velike nemaštine, moji su dolazili do toga, otac mi je profesor elektrotehnike, majka mi je pedagog, vaspitač, ali bili smo u situaciji da smo morali da radimo sve druge sitne poslove od pijace preko raznoraznih prodaja, onih organizovanih, piramidalnih i tako dalje. Meni je to bilo na korist jer sam što pre želeo da uđem u posao, ali sad kada gledam koliko su snage oni uložili da sakriju to vreme od nas. Nisu se uopšte bavili objašnjavanjem tog vremena nego samo da se prođe, da se probije kroz to vreme i dobro su ostali zdravi, s obzirom koliko su koliko su se namučili - ispričao je Bosiljčić, a onda dodao:

24sedam/A.N.

- Burazer je bio mali, on je pet godina mlađi od mene, ne znam ni da li se seća, ali ja se sećam te gorčine. Sećam se, svega je tu bilo. Nisam bio ljut uopšte, nisam primećivao da nemamo. Sada govorim o tome da je to bila nemaština, ali tada uopšte nisam osećao da tu nešto ne štima i dobro sam zapamtio taj osećaj zato što je dobro meriti se prema tome. Taj momenat budi zahvalnost.

Varao roditelje kad je odlazio od kuće

Kada je želeo da se osamostali zbog školovanja, otac i majka su ga oberučke podržali, te mu dali vetar u leđa kada su mu rekli: "Ivo, probaj". Ivan je vanredno položio prijemni ispit, a roditeljima se vratio kući sa lepim informacijama.

- Nastaje haos, jer za to niko nije spreman osim mene. Sledeće praćenje je bilo potpuno onako, u šoku, mama je plakala, tata se držao onako sportski, burazer tu ništa nije znao. I, više nikad nisam dozvolio da me prate. Uvek sam ih varao, kada dođem na raspust, rekao sam voz je sutra u deset, a voz je u stvari u dva noću i onda zovnem Gagija zajedno odnesemo kofere, izljubimo se i ja odem i javim se ujutru iz Novog Sada. Pa kako, pa zašto, pa znate vi zašto, treba nositi vaše drhtaje... Ali znaš, nekako za mamu je to normalno. Jedan moj veliki prijatelj iz manastirskih krugova mi je rekao, moj otac je Ilarion: „Znaš, kad se dete vraća s puta, iz grada kada dolazi, kako ko ispoljava strepnju, mama dete čeka na kapiji, a tata u molitvi" - citirao je glumac.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam