Mijatović o devojci, pa Dei, otkazima na Pinku i poslovnim dramama: Bio sam zarobljen, a i oštećen mi je sluh!
08.04.2026 | 18:50
Ništa nije prećutao
Copyright ATAImages/Antonio Ahel
Mladen Mijatović - jedno od najprepoznatljivijih televizijskih lica - u razgovoru s izvesnim medijima otvorio je dušu na razne teme, te otkrio detalje o kojima je javnost malo znala. Prisetivši se i strašnih situacija s kojima se susretao obavljajući svoj posao, on je istakao i kako mu je jedan od svakako najtežih perioda u životu bio onaj kada je njegova bivša devojka, voditeljka Dea Đurđević, doživela saobraćajnu nesreću.
Takođe, Mladen je ispričao i koliko mu privatan život ispašta zbog posla.
- Svako ima neki svoj ritam i način života. Meni posao direktno diktira kako ću da živim, kada ću da ustanem, kada ću da legnem, kada ću da jedem, kada ću sa nekim da se vidim ili da se ne vidim... Ovih dana ima poprilično posla, to je svakodnevica. Volim svoj posao i nije mi teško, bez obzira koliko to čudno zvučalo, da radim svaki dan, svaku noć i da budem non-stop onlajn i spreman za akciju i za pokret. S obzirom na to da ću ove godine napuniti 56 godina, daće Bog, nisam se umorio i jednostavno ne da mi ne pada teško, nego željan sam uvek akcije - kazao je Mijatović, a potom dodao i:
- Veoma često se posao odražava na moj privatan život zato što nisam "gospodar svog vremena", ali ja sam se opredelio za ovaj posao, za ovakav način života, za reportera i novinara, urednika crne hronike. I tu nema pardona. To je prioritet, sve drugo trpi. Niko me na to nije primorao, niti me primorava, isključivo je lična odluka.
Uzimajući u obzir to da je i emotivno ispunjen - evo kako njegova partnerka uspeva da prati njegov način života.
O devojci
- U svakoj vezi mora da postoji obostrana, neću reći ljubav, to se podrazumeva, ali obostrano razumevanje za nečiji posao, lični život, navike, hobije, interesovanja. I partneri moraju da se prilagođavaju. I da na taj način grade zajednički svoju budućnost; u prošlosti sam se trudio, u sadašnjosti se trudim da svim svojim, u tom trenutku, aktuelnim partnerkama, pružim sve, obezbedim sve što mogu, da se prilagodim, da se predstavim onakvim kakav jesam. Bez laži, bez prevare, bez foliranja, bez krajnjih i loših namera, već da se prihvatimo onakvi kakvi jesmo, da se prilagodimo i da učinimo da nam zajedno život bude lepši i bolji - objasnio je, pa otkrio šta on ceni kod druge strane.
- Cenim neposrednost i otvorenost i iskrenost. To je ono što je osnovno. Dakle imamo, da kažem, problem, kao i sve veze, neku situaciju zategnutu i tako dalje, ali ništa ne treba gurati pod sto, već sesti, razgovarati i treba biti otvoren i iskren. Sve može prevazići i svaki problem rešiti ukoliko ima dobre volje - smatra on, koji se onda osvrnuo na neke od najstresnijih situacija s kojima se suočavao kroz posao.
- Nisam imao u životu, u profesionalnoj karijeri, dva ista ili slična događaja. Gotovo svakodnevno sam u situaciji da gledam sve ono što je najstrašnije, a to je smrt ljudi koji su uglavnom nastradali, izgubili život zbog nečije tuđe nemarnosti, greške, sa umišljajem ili bez. Ljudi, deca nezavisno od uzrasta i od pola koji nisu to zaslužili da im se dogodi. To su teške i strašne ljudske sudbine. Često se događa da razmišljam o poslu i kući, zato što je to prirodno. Ipak sam ja, kao i svi, čovek od krvi i mesa i neke situacije, naročito teške, preživljavam i kasnije, ali šta da se radi - izjavio je, pa nastavio rečima:
- Ne pijem tablete za smirenje. Do sada nijednu nisam popio. Pijem zbog visokog krvnog pritiska svako jutro jednu tabletu, po dogovoru i preporuci lekara, ništa na svoju ruku, već sam bio na jednom kontrolnom pregledu i tada je ustanovljeno da imam visok krvni pritisak i da nije ništa strašno i da se to može regulisati kroz svakodnevne terapije.
Kako kaže, noćnih mora nije bilo.
- Ne, noćne more, zato što ja volim da spavam, ali, malo spavam i, onda, kada zaspim, zaspim "kao top". I nemam pojma šta se događa, dok me neko ne probudi - ispričao je, ističući da su okolnosti bile takve da je razgovarao i sa stručnim licima:
- Nisam bio ciljano tim povodom, ali bio sam na nekim sistematskim pregledima koji su zahtevali preglede stručnjaka medicinskih različitih profila, tako da sam bio podvrgnut i pregledima te vrste.
Zatim, Mijatović se prisetio i momenata kada je bio životno ugrožen. Prilikom jedne situacije mu je bio oštećen i sluh.
- U profesionalnoj karijeri sam doživeo i preživeo više tih teških situacija u kojima sam direktno bio bezbednosno ugrožen. Tokom NATO bombardovanja, dakle, otprilike u ovo vreme, prilikom bombardovanja zgrade Generalštaba u centru Beograda oko mene je bilo stradalih ljudi, ubijenih, poginulih i veliki broj ranjenih ljudi kojima sam ja u tom trenutku pomagao da se prebace kolima hitne pomoći i vatrogasnim vozilima do Urgentnog centra. Dakle, mnogi su od njih i moji prijatelji koji su ostali invalidi. Tada je meni oštećen neznatno sluh, nakon detonacije, ali nisam imao direktnu fizičku povredu - objasnio je, pa rekao i:
Držali su nas u podrumu
- Druga situacija, ne znam sad tačno po godinama, ali 2001. godine u maju, izveštavao sam za Studio B za koji sam tada radio. U kopnenoj zoni bezbednosti i tada, to jest tog dana su naše snage bezbednosti eliminisale jednog od vođa paravojne terorističke organizacije kosovskih Albanaca koja je delovala na tom prostoru. I ja sam svojim poslom bio na terenu i tada su me zarobili saborci tog teroriste, takođe teroristi, kosovski Albanci. Bilo je tu još nekoliko medijskih ekipa, svestranih ekipa. Držali su nas izvesno vreme u jednom podrumu. Pregovarali su i na kraju su nas pustili. Ne znajući da se među svim tim strancima nalazi i jedna srpska ekipa. Dakle, uspeli smo nekako kolega i ja s kojim sam radio da se izvučemo. Nije bilo nikako prijatno zato što su oni bili izuzetno negativno nastrojeni zato što su naše snage eliminisale njihovog saborca i vođu te terorističke organizacije.
Ni tu se po ovom pitanju nije zaustavljao.
- I imamo još jednu situaciju otprilike u istom periodu. Izveštavao sam sa tog ratnog područja. U tom trenutku sam se nalazio u nekoj, nekom uslovno rečeno improvizovanom bunkeru. Nije to klasičan bunker, ali improvizovana neka građevina koja je predstavljala bunker sa našim snagama bezbednosti i u jednom trenutku smo pretrpeli direktan pogodak. Ručni raketni bacač je udario u taj, tu građevinu i dvojica policajaca koji su bili pored mene zajedno s našom, nas desetak je bilo tu, je ovaj povređeno, odnosno povređeno, ranjeno. Oni su prevezeni u bolnicu, a ja sam ostao tu. Treba se čuvati i ne treba izazivati sudbinu - poručio je.
Saobraćajku Đurđevićeve dan-danas smatra jednim od najtežih životnih trenutaka.
- Da, upravo tako. To je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu i ono što je važno u celoj priči, to je bilo u februaru 2019. godine, prošlo je sedam godina. Dea se kako sam i očekivao, naravno prvenstveno psihički, a zatim i fizički dobro oporavila. Neverovatno je. Sad pričam šta su lekari tada rekli koji su je videli u kakvom stanju je došla u bolnicu i kakve je povrede zadobila, pošto je ležala na Vojnomedicinskoj akademiji. Lekari su rekli da je ona imala takozvane ratne povrede i svaka i pojedinačna povreda je potencijalno u velikom procentu smrtonosna. Ona je imala niz tih pojedinačno smrtonosnih povreda, ali je zahvaljujući svom umu, volji, uz naravno apsolutno veliku stručnost medicinskog osoblja sa Vojnomedicinske akademije i sa Kliničkog centra uspela sve to da preživi i prebrodi. Tako da, evo, sad očekuje i lepe vesti - konstatovao je on, koji je uvek izveštavao objektivno:
- Meni je to posao i ja sam izveštavao sasvim normalno o celom događaju i uz to da sam se držao isključivo činjenica šta se dogodilo. Na osnovu zvaničnog saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojnomedicinske akademije, bez nekih detalja koji bi mogli da ubrzaju istragu koja se vodila o tom slučaju.
Dea, inače, polako se i sigurno priprema za ulogu majke. Upitan kakvi su njegovi planovi, ostao je iskren.
- Ne razmišljam mnogo unapred, zato što nikad ne znam šta me čeka danas ili sutra, već sam isključivo fokusiran sa jedne strane na posao, a sa druge strane, kako sam i rekao, na druženje i na život sa istinskim i pravim ljudima sa kojima sam, hvala Bogu, okružen i u čijem društvu uživam - jasan je bio Mladen, dotakavši se potom i najavljenih otkaza na "Pinku".
Za sebe se, kaže, ne boji.
- Ne plašim za svoje radno mesto, već se trudim da u svakom trenutku dam pun doprinos, da medijska kuća u kojoj radim, Pink medija grupa i televizija Pink budu dominantni i najbolji na tržištu. U tome imam veliku podršku Milice i Željka Mitrovića, Gorana Gmitrića kao glavnog i odgovornog urednika i podršku velikog broja koleginica i kolega iz svih sektora naše medijske kuće. Veoma sam zadovoljan i ponosan što radim tu gde radim i što radim ovaj posao i što radim u jednom zdravom kolektivu, gde se zna neki red i gde vlasnici koji su privatnici vode računa o svojim zaposlenima na različite načine. Ne govorim direktno kroz platu, već na neke i druge načine - poručio je on, koji s koleginicom voditeljkom Jovanom Jeremić ima svakako specifičnu konekciju i komunikaciju.
Ona je jedinstvena
- Ona je jedinstvena na ovom našem medijskom nebu i ne samo našem, već i u regionu. Ima fantastičnu energiju i specifičan način rada, tako da je uz to veliki profesionalac. Priprema se za svaku temu. Prvo za svaku emisiju, zatim za svaku temu. Sposobna je da se u trenutku prilagodi izmeni plana, vanrednom događaju, situaciji. Široko je obrazovana, da može odmah da se, kako sam i rekao, prilagodi. Ne čita ono što se kaže, "samo se idiota" i ne drži se kao pijan plota, već veoma, veoma studiozno i odgovorno sve radi - naglasio je Mladen.
(Blic)
Irena Poša o poslu, predrasudama i Mašanu Lekiću: Bila sam u neverovatnim situacijama, to je moje bogatstvo! (VIDEO)
Bonus video: