Babić po izlasku iz bolnice noćima nije spavao, kopče su mu još na glavi, ali on se ne da: Ovako provodi vreme!

Branko Babić nedavno je doživeo udes, posle kog je bio i hospitalizovan. Otpušten na kućno lečenje biznismen je u rodno Ratkovo, prema sopstvenom priznanju, otišao s mišlju "da mu nije ništa". 

Otvorivši dušu za jedne medije, međutim, priznao je kako je "značajne bolove osetio pošto se sve bilo malo ohladilo". Sada, sve vreme provodi na svom imanju, okružen porodicom, a kako je istakao - planira i da je proširi. 

- Prva dva dana po izlasku iz bolnice ja sam mislio da meni nije ništa. Onda, kad se to malo ohladilo, počeli su da bole glava, vrat, kičma; nisam spavao dve noći uopšte. Nisam pio ništa od lekova, čekao sam da prođe i, prošlo je. Ne mogu da kažem da sam baš u istoj formi u kakvoj sam bio pre udesa, ali sam dobar - istakao je najpre on, pa je zatim otkrio detalje nezgode. 

- Padala je kiša, naleteli smo na baricu i to je bukvalno kao da nas je katapult odjednom iz brze trake prebacio u sporu. Mi smo udarili u zaštitnu ogradu, nismo vozili sporo. E, onda se desilo, auto se okrenuo i eto, sreća u nesreći da je padala kiša, pa je bilo klizavo. Auto je jedno 150 metara klizao bočno autoputem, što nas je usporilo i onda smo udarili još jednom prednjim delom auta u zaštitnu ogradu i tu smo se zaustavili. To je trajalo pet, šest sekundi. Sedimo i gledamo se, šta, gde ćemo udariti, šta će se desiti. Nije to baš bilo ono kao da ne mogu da kažem bilo je sekund, odjednom se desilo. Nekako mi je to sve trajalo dugo - objašnjavao je Babić, dodajući:

Branko Babić, Printscreen "Hit Tvit" / Pink TV

- Bio sam na suvozačevom mestu; ja sam izašao odmah iz auta, pregledao se. Video sam na sedištu da ima krvi. Shvatio sam da imam posekotinu na glavi. Mogao sam da pomeram ruke, noge, sve. Nisam osećao nikakav bol. Da li od adrenalina, šoka. Uglavnom, osećao sam se kao da sam se slučajno zadesio tu, kao da nisam izašao iz auta koji je smrskan. Tek posle dva dana sam preživeo taj šok, shvatio šta mi se desilo i tek onda sam u stvari doživeo tu saobraćajnu nesreću. Tad, u tom momentu, najiskrenije, uopšte nisam, ne, nisam, nisam bio uopšte svestan ni šta se dogodilo, niti sam osećao neke specijalne bolove.

Iako bi trebalo još uvek da nosi kragnu, Branko je izjavio da je "morao da je skine jer mu smeta".

"Nervira me!"

Branko Babić, Printscreen/Instagram/smederevska_palanka_porodica

- Trebalo bi i sada da nosim kragnu, ali eto, nervira me, pa je ne nosim. Inače mi je doktor rekao četiri nedelje strogog mirovanja, ali teško - prokomentarisao je, pa se dotakao vozača automobila u kojem je bio. 

- Ništa, njemu apsolutno ništa. On malo od erbega ima, da li je to opekotina ili je udarac, nisam siguran, ali nikakvu posebnu povredu nema ni on, hvala Bogu - otkrio je biznismen, koji je krajem prošle godine sa suprugom Milicom dobio blizance. 

- To jeste velika promena, ali promena koja meni nije pala teško. Predugo smo čekali i iščekivali da se to desi. I, Bogu hvala, bebice su mirne, ne plaču mnogo, nisu zahtevne. Tako da uživamo, iskreno - naglasio je onda, osvrnuvši se na imena najmlađih. 

- Mi smo, inače, ovde u njivi, okruženi kompletno sa svih strana srnama. I, noću, kad idemo ili ujutru rano, kad izlazim sa imanja, skoro svaki dan mi vidimo neku srnu. Ili srnu ili zeca. Pošto smo imali zadatak da smislimo dva imena, za devojčicu je nekako bilo Srna odmah na prvu, a za dečaka nismo mogli zec (smeh). Nego smo, kao, Milan, pa da ga zovu Lane. Tako da eto, Srna i Lane - objasnio je ponosni tata, priznajući da je od "onih koji deci ne znaju da kažu ne". 

Branko Babić, Antonio Ahel/ATAImages

- Jedan sam od onih tata koji ne zna da kaže "ne" deci. I za sada mi se to još uvek nije obilo u glavu. Dok nisam imao decu, ja sam uvek govorio: "Nikad mojoj deci neću dati ni ovo, ni ono, neću im kupiti ni auto, neću im ništa obezbediti". Tako sam odrastao i ja, svestan sam da je to kod mene stvorilo tu neku želju da nešto stvorim, da budem vredan, da nešto napravim. Upravo zato što mi otac nije omogućavao ništa od onoga što sam ja želeo. Kad sam dobio decu, jače od mene. Ja svaki dan pitam je l’ vam treba nešto, šta vam treba, šta da vam kupi tata - kroz osmeh je govorio, naglašavajući da se u izbore naslednika ne meša. 

"Kakav sam ja bio..."

- Ne, tu zaista ne. Trudim se da ih podržim u bilo kojoj dobroj ideji. Ne mogu da ih podržim u nekim stvarima koje ni sam ne podržavam. Pošto imam decu iz prvog braka ima, evo, sad će za koji mesec puni 18 godina, do sad nismo imali situaciju da se negde ne složimo, u njegovim željama i njegovim pravcima. Mlađi, koliko god bio različit od starijeg, takođe nemam ni sa njim nekih nesuglasica u smislu toga čime bi se bavio, šta bi radio, trenirao, kakvi su u školi, dobri su. U principu ni 10 odsto kakav sam bio ja. Ja sam bio kao dete katastrofa. Verujte mi, ne poželeti ni neprijatelju. Nemiran jako. Pa ja sam pravio gluposti na dnevnom nivou po 10 puta - rekao je, pa se prisetio i kritika iz tog perioda: 

- Kako ne. Loš u školi, nisam hteo da učim. Pravio probleme. Ne znam, moj otac je imao auto, ja sam svaki vikend, evo, ukradem auto, odem u selo, izađem. Mislim, to su stvari koje ja sad ne bih preživeo kao roditelj, da meni moja deca rade. I najiskrenije ja bih to doživeo kao najveći poraz u životu, da imam takvo dete kakvo sam bio ja. Ali evo, opet da kažem i moram da pomenem, sreća je što imaju majku koja ih malo drugačije drži od mene. Ja ne mogu da se izborim s tim. Lazar je napunio 18 godina, ja nisam mogao da dočekam da mu kupim auto, i ja mu kupim auto, on još nije ni polagao, niti ima ideju ni da će da polaže. Takav sam. 

Branko je, s druge strane, i od onih koji dele posao sa suprugom; pomaže joj, kupao je decu, ali nije menjao pelene. 

Branko Babić sa suprugom, Instagram printscreen/ratkovcanin

- U kuhinji sam ja tata mata. Što se tiče dece, za sada još uvek žena ima ispomoć određenih žena koje su tu sa njom i koje joj pomažu. Ja, od rođenja beba, možda sam par puta učestvovao u kupanju iz prostog razloga što sam u zadnjih par meseci imao neku drugu zanimaciju, nisam čak ni bio puno u kući. Sad jesam i pomažem - rekao je Babić, pa je jednako iskreno odgovorio i na pitanje koliko godina rada je bilo potrebno da živi danas lagodno. 

- Meni jako malo, zato što sam radio kao stoka. Mesečno sam imao po 25, 26 letova i to je trajalo tako pet, šest godina. Osvajao sam svet, osvajao svaku državu na svetu, putovao u svaku državu na svetu, držao obuke tamo. Dolazio u situaciju da ne znam ni u kojoj sam državi, niti u kom sam hotelu. Jesmo mi napravili uspeh, nije ništa bilo uzalud, sve je to okej. Rezultati su u materijalnom smislu stigli, ali sve se to negde posle moralo platiti nekim zdravljem. Pa i pritisak, holesterol. Ne bih pogrešio ako bih rekao da sam prodao zdravlje za pare - izjavio je onda on, čiji su stariji sinovi oduševljeni prinovom u porodici.

"Želim šestoro dece!" 

Branko Babić, Printscreen/MokrogorskaTV

- Oni su oduševljeni, dolaze često, posete brata i sestru. Oni žive u Beogradu, mi smo ovde u Ratkovu, nije to svakodnevna poseta, ali prihvatili su jako dobro, zahvaljujući tome jer sam ih ja pripremio za to. Decu u tom uzrastu ne treba da dočeka informacija da će dobiti brata ili sestru putem medija. Oni dugo i znaju da ja želim da imam još dece. I pre nego što sam upoznao Milicu, oni su znali da ja želim još dece, sada ih imam četvoro, ali ja nisam završio svoj cilj, želim da imam šestoro. Čekam sad da se malo Milica oporavi, pa da nastavimo. Život pre dece - tad nisam osećao nikakvu odgovornost, nisam imao potrebu da sačuvam novac, da štedim; kad su došla deca, taj osećaj kada sam shvatio da nisam odgovoran samo za sebe već i za decu je potpuno promenilo moj život. Živim za svoju decu u pravom smislu te reči - zaključio je on. 

(Blic)

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi