Potresna ispovest Radoša Bajića: "Sestra mi je umrla od raka sa 13 godina, pamtim oca kad je hteo da se ubije"
Četiri godine nakon tragičnog gubitka, njegovi roditelji su doneli krucijalnu odluku koja mu je promenila budućnost
Glumac, reditelj i scenarista Radoš Bajić prvi put je govorio o duboko emotivnom i teškom trenutku iz svog života. Tok njegovog detinjstva i celokupni život zauvek je promenila strašna porodična tragedija. Njegova trinaestogodišnja sestra Radmila Bajić preminula je od opake bolesti, a iz tog nemerljivog bola i tuge, u Radošu se rodila unutrašnja snaga i odlučnost da uspe kako bi pomogao svojoj porodici.
Prisećajući se sestrinog odlaska i trenutka kada je njegov otac slomljen od tuge pokušao sebi da oduzme život, Radoš je ispričao:
- U mom slučaju i u mom životu desila se velika tragedija, kad sam ja bio negde četvrti, peti razred osnovne škole. Tema je tužna, ali to je život, da je moja sestrica, Radmila Bajić, preminula. Zamislite, ona je kao devojčica od 13 godina umrla od raka materice. To je bila jedna strašna tragedija koja je u mojoj porodici ostavila dubok trag, i na mene. Ne bih hteo da idem dalje i dublje u tu priču, ali pamtim još uvek svaki tren njenog odlaska i velike strahote koje su se desile u mojoj porodici. Hajde, reći ću... Pamtim mog oca koji je bio mlad čovek, koji je u časovima njene krize jer je bila otpuštena iz bolnice kao slučaj beznadežni. I ona je u krizi, a on istrčava iz kuće, odlazi pod ajat i uzima konopac da se obesi. To je strašno. Moja majka trči za njim, to je strašno - rekao je on za Unu.
Pročitajte još:
Četiri godine nakon ovog tragičnog gubitka, Radoševi roditelji su doneli krucijalnu odluku koja mu je promenila budućnost. Uprkos siromaštvu i činjenici da su imali samo četiri razreda škole, majka ga je najviše podržala da potraži bolji život i nastavi školovanje. O tom emotivnom ispraćaju iz sela, Bajić se prisetio sledećim rečima:
- Četiri godine posle odlaska moje sestre oni su doneli odluku, pošto sam ja voleo da sviram harmoniku, pre nego što sam je dobio od oca, moj deda je svirao. Kada je došlo vreme i završili smo osmi razred, svi moji drugovi i drugarice su otišli da se školuju. Svi su odlazili autobusom, u Trstenik, Vrnjačku Banju, a jedini kog je majka ispratila s teglom od slatkog od dunja i putnom torbom koju smo pozajmili u selu... Moja majka je prednjačila u tome da me podrži, otac i majka su završili samo po četiri razreda, ali imao sam sreću da su moji roditelji bili pametni ljudi. Imao sam sreće da su tom dečaku koji se zvao Radoš Bajić, otvore vrata i kažu "Idi".
Na toj podršci i odluci da ga ohrabre na putu ka uspehu, slavni glumac i reditelj ostaje svojim roditeljima doživotno zahvalan.
"Da li ću da preživim, ne znam" Baka Prase tvrdi da je kritično, nada se da će da preguram
Youtube screenshot / Kaba Sepra
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari