Silvija nikad otvorenije o odlasku iz Srbije, Popoviću, pa gubitku bebe: Samo me vera vodi napred!

Nekadašnja zvezda "Granda", Silvija Nedeljković, otvorila je dušu za jedne medije pa najpre otkrila kako je za supruga Sašu Stamenkovića gotovo odmah "znala da je on onaj pravi za nju". Na vrhuncu svoje karijere, štaviše, odlučila je da spakuje kofere i sa njim napusti Srbiju. 

U tom momentu, to je bila i velika hrabrost. 

- Znala sam da je Saša pravi. To smo odmah osetili. Mi smo se verili posle tri meseca naše veze. Odmah smo počeli da živimo zajedno. To se jednom doživi i za tu ljubav se treba boriti na svim aspektima. Kao i svaka veza, brak ima svoje uspone i padove. Dosta smo mi različiti po stavovima, po svemu, ali pravimo kompromis. Prevazilaze se sve krize, prepreke - objašnjavala je ona, pa odmah i nastavila:

- Kada smo počeli da se zabavljamo, imala sam od starta njegovu podršku. Bilo je malo nesigurnosti, kao kod svakog muškarca, kao i kod mene. Njegova nesigurnost se pokazivala; da li je ovaj napis tačan, da li sam ja ovde, dok mu nisam objasnila kako sve funkcioniše. Dok se nismo dobro upoznali. Dočekivao me je u ranu zoru kada dolazim sa puta, često sam vozila sama. Dočeka me sa doručkom, pa ode na trening. To su sitnice koji grade jedan zdrav odnos.

Po pitanju "Zvezda Granda" - sa suzama u očima progovorila je onda o pokojnom Saši Popoviću. 

Zvao me je Silvuška 

Saša Popović, 24sedam TV

- Jako lepe emocije me vežu za Sašu Popovića, jer sam od samog početaka imala njegovu veliku podršku. Bila sam drugačija. Kad god mi je bio potreban savet i ta dva minuta imao je za mene. Iz milošte me je zvao Silvuška i taj nadimak je ostao. Sada me neki bliski prijatelji tako zovu. Drago mi je kada čujem to, jer me podseti na njega. Dosta toga je učinio za nas, za svakog od nas ponaosob. Mislim da svi treba da mu budemo zahvalni jer to smo što smo zahvaljujući njemu. Cela ta priča od toga kako ćeš da se obučeš, izađeš, marketing, taj profesionalizam, kod nikog nisam videla kao kod njega - izjavila je Silvija. 

Popović ju je baš dosta i savetovao. 

- Bilo je trenutaka kada snimamo Novogodišnji program, on u režiji za malim monitrom, odjednom sve sve prekida, on ulazi jer je video da se plastika na stepeništu odvojila, sam to namestio, vratio se... Do najsitnijih detalja je išao, da sve bude savršeno. Dosta me je savetovao kako da se ponašam na sceni, da savladam drugu vrstu muzike. Jedno veliko hvala za sve što je za nas uradio - dodala je Nedeljkovićeva, kojoj je vest o njegovoj smrti veoma teško pala. 

- Kada je preminuo, zaista mi je bilo preteško. Bilo mi je strašno saznanje da više njega nema. I samim tim što se to tako desilo, što je propatio tih zadnjih par meseci, jer je on čovek koji to nije zaslužio. Trebalo je da živi beskonačno, zarad svega što je uradio za sve ljude i šta se zna i što se ne zna - smatra ona, koja održava i kontakt sa njegovom udovicom Suzanom Jovanović.

Suzana Jovanović, ATAImages/Antonio Ahel

- Jesam (uspela da se čujem s njom). Bili smo na sahrani i nakon toga sam joj se javljala. Jednostavno, volim da joj pošaljem poruku podrške. Čisto da zna. Ona je jako dobra žena, mislim da joj bar malo znači da je niko nije zaboravio ni njega ni nju i da smo svi podelili bol s njom.

Dok je Saša ležao u bolnici - i njega je kontaktirala. 

Mislim da je pročitao

- ...Sada, za vreme bolesti, ja sam mu pisala. Znala sam da neću dobiti odgovor u tom momentu, retko ko je uspeo sa njim da stupi u kontakt, ali sam želela da mu napišem i kažem sve ono što mi je bilo na srcu svih tih godina i da mu se zavalim na svemu neizmerno što je učinio za mene, ako je pročitao, a mislim da je pročitao, drago mi je što sam imala prilike, ne lično, ali bar na taj način da mu kažem sve što mi je bilo na srcu - rekla je tada.

Tokom ispovesti, Silvija se dotakla i svoje borbe za potomstvo. 

- Upravo te ta vera vodi napred. Ovo nije tužno i ne želim da se ovo gleda na tužan način, zato što mnogo žena to prolazi, možda i duže nego ja. Teško je kada ideš na vantelesne, teško je kada izgubiš bebu, teško je da se vratiš iz toga... Meni se pre dve godine desilo da sam mislila dva, tri meseca nakon gubitka da ne može dalje, da više nema dalje i da je to to. Međutim, ta vera i to nešto me je vratilo na pravi put i opet mi dalo tu snagu. Želim da ženama kažem da ne treba odustajati. Dokle god smo mi sa dve noge na zemlji, žive, zdrave i prave to je moguće. I kada su prognoze lekara nikakve desi se čudo. Meni se konkretno desilo čudo. Mislim da je sve to nešto što nas još više ojača, šta treba da nas pogura napred. Ne treba da se odustaje. Nažalost to je sastavni deo naših života. Svaki drugi par se bori sa sterilitetom i to je jedna tužna istina svih nas. 

Teško je i muškarcima

Silvija Nedeljković, Youtube screenshot / Grand Nostalgija

- Ne vidim ništa loše da se priča o tome, da podržavamo jedni druge da se apeluje da žene pričaju o tome. Jer možda bi dale savet nekome šta je ona prošla i možda bi nekom pomogle. Da li je to ishrana, način života, odnos prema sebi... Mnogo parova ulaze u krize, probleme kada im se dogodi gubitak, te negativne čuvene bete. Sve je to teško. Teško je nama ženama koje treba sve to da iznesemo. Ali teško je i muškarcima. Znam da i moj Saša sigurno na sebi težak način proživljava. Neće plakati, ali na muški način vidim da pati. Međusobna podrška je bitna. Tu je snaga, ta srž uspeha, ta povezanost, i sam šlag na torti je ta vera da ne treba odustajati. Treba verovati, samo pozitivno i to će doći. Samo je božja volja u pitanju - smatra ona, koja se ni tu nije zaustavljala. 

Kad se desi spontani...

- Puno je tu emocija. Od tog trenutka kada ostaneš u drugom stanju, tada počinje strah. Bar kod mene je tako bilo, posle toliko godina borbe. Prvi pozitivan test, prva trudnoća, tada kreće strah. S tim se treba izboriti, na koji način se ponašati, tada te sve plaši. Od toga da li si seo naglo, pa do drugih stvari. Ali treba se ponašati prirodno. Ali to ti ne da mira, imate unutrašnji strah. Do tog momenta kada se desi da se dogodi spontani, tada je podrška partnera i porodice i ljudi koji su ti važni u okruženju baš bitna. Nisam imala depresiju, napade anksioznosti, jednostavno sam bila tužna, jer nije uspelo. A onda sam se vodila time ko zna zašto je to dobro i to je ono što me je vuklo napred. Dosta su mi pomogli razgovori sa duhovnikom, da me izdigne iz cele te situacije. To bi svakom preporučilo, da nađe osobu s kojom može otvoreno da razgovara. Prirodno je da budeš tužan, da ti bude teško. Ali je bitno da ideš dalje. Ako se desilo jedno, desiće se opet. Sve je je u Božjim rukama, biće - zaključila je. 

(Blic)

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam