Velika ispovest muža Branke Sovrlić: Paja otkrio brojne estradne tajne, pa ovu pevačicu posebno pohvalio!
05.01.2026 | 18:25
Bez dlake na jeziku
Copyright ATAImages/Antonio Ahel
Sadik Pašić Paja - poznati menadžer još iz vremena Jugoslavije i suprug pevačice Branke Sovrlić, u velikoj ispovesti za jedne medije progovorio je o raznim, velikim estradnim imenima, a onda otkrio i ko ga je od mlađih izvođača vrlo prijatno iznenadio. Sedeći u restoranu u Sarajevu koji drži sa svojom ženom najpre se prisetio pokojnog Halida Bešlića, sa kojim se i družio i sarađivao.
- Posle fakulteta, ali čak i za vreme studija sam se bavio estradom. Mislim i da sam najviše koncerata uradio pevačima. Radim sam sa svima, naravno, Halid je bio nezaobilazan. Pošto se sve ovako desilo, kaže se o mrtvima sve najbolje... Međutim, to za Halida nije svojstveno. On je bio toliko neposredan i jednostavan, da nije bilo glume kod njega i bilo kakvog foliranja. Ne znam kako bih to objasnio. Kod nas se uvek govorilo: "Kakva ti bude dženaza, znaće ljudi kakav si bio čovek". Kad se pogleda taj njegov ispraćaj, okupljanje ljudi i dženaza, jasno je kakav je Halid bio - naglasio je na početku razgovora on.
"To ne može da se isfolira!"
- Halid je davno počeo, a od starta je bio iskren čovek. Bio je neko ko je imao osobinu da sve može da zapamti; ja dosta pamtim, ali ni slučajno kao on. Znao je uvek koga je gde i preko koga upoznao. Uvek je imao dobre pesme, čak i sa mojom Brankom Sovrlić je imao jedan uspešan duet. Čovek je prosto bio takav, to se ne može ni opisati. Kasnije, kad je umro, svi su govorili da je bio dobar čovek. Nakupilo se to zapravo vremenom, ne može se to isfolirati. Ljudi osete kakav je neko, to sve dođe vremenom. Ne znam šta bih sad rekao o njemu. Mnogo štošta se izdešavalo dokom svih ovih godina - dodao je potom Paja, pa prepričao i jednu životnu situaciju koja možda najbolje oslikava to kakav je Bešlić bio.
- Evo jedne stvari koju nisam ispričao ni njegovom sinu Dinu (sinu). Imam još jedan restoran, pored ovog u Sarajevu. Dolazili su naši ljudi većinom tamo. Jednom, kada sam uveče došao da pokupim pazar, ušao je za mnom gospodin u kaputu i pričao je sa šankericom. Čujem ja po govoru, neko društvo i, otprilike znam ko su, prepoznam ih po glasu. Čovek prilazi i kaže, došao je ovde neki Nemac. Ja priđem i pitam ga šta mu treba, a on vadi cedulju jednu, umotanu, pokušava da čita, pa ne može i onda je meni dao. Vidim, piše Halid Bešlić. Nisam znao šta će mu Halid, a čoveka ne znam, pa mi beše čudno sve to. Videlo se, pak, da je pravi Nemac. Krenem da ispitujem, a on kaže da je tek sleteo i došao. Pitao me je da li znam Halida, ja kažem znam, a on mi kaže da bi ga našao. Kažem ja, samo se okreni, eno ti ga Halid iza mene - prisećao se on, ali tu se svakako nije i zaustavljao.
"U ruke joj je dao 5.000 maraka!"
- Halid ustaje, rukuje se sa njim, ali ga ne prepoznaje. E, onda nam je rekao da je njegova supruga iz Bosne, da je slikar, a zbog rata je postala izbeglica, te je otišla u Nemačku. Htela je tamo da krene od nečega, da napravi izložbu, a kad je naišla na Halida, on joj je u ruke dao 5.000 maraka. To je tada, u to vreme, bilo mnogo. Čovek je rekao da je ta žena odvojila novac da Halidu to vrati, poslala je muža da ga nađe. Onda smo seli svi zajedno u kafanu, nismo ni zatvarali. E, kad to znaš o njemu, a sigurno je bilo mnogo slučajeva, sigurno je da ga je narod mnogo voleo. On se nije ni oblačio nešto previše moderno, on samo izađe i peva, bio je jednostavan čovek. Nikada nisam potpisao ugovor sa njim, a radili smo toliko. Sa velikim imenima sam radio jako dugo. Ne može čovek da radi sa miševima i da očekujem da će negde da stigne. Moraš da radiš sa velikim imenima - naglasio je Pašić, koji je upravo sa takvima i sarađivao.
Jedan od njih bio je i Toma Zdravković.
- Tomi Zdravkoviću sam bio i tata i mama. Njemu je bio potreban staratelj koji nije slušao nikoga, ali se mene bojao. Kad dođe u Beograd, on rezerviše pet hotela da ja ne mogu da ga nađem. Nisam ja hteo da budem "strog roditelj"; hteo je da kocka pare, ali ja mu ne dam. Slao sam pare njegovoj ženi, a ona od tih para kupi stan. Isto je to kao da dete traži sladoled, a ti kažeš: "Ne može". Ipak, mnogi ne znaju koliko je bio načitan. U autu je uvek nosio knjige, čitao je Hegela. Bio je fin čovek, isto kao i Halid. Prirodno pametan čovek - istakao je on, pa se još jednom osvrnuo na Bešlića.
- Što se Halidove bolesti tiče, nisam ja medicinar, ali sam znao neke stvari i znao sam šta su maligne bolesti. Nisam ni ja sa Halidom o tome pričao, ali mi je jedan kompozitor njegov rekao da su bili u Ljubljani i da su mu jetru snimali, kao i da je tad moglo da se operiše. To bi mu produžilo život. Ne znam kako je to propušteno. Još jedan doktor u Banjaluci je rekao da je džabe otišao njegov život, ali ljudi generalno imaju uvek nešto preče od toga da brinu o svom zdravlju. Draže mu je bilo druženje, a doktori njemu nisu rekli šta je tačno da ga ne bi prepali. Mnogo je pevača tu, ali kad pređeš neku granicu da ti više nije važna borba za opstanak, možda se ljudi malo i promene. Ne znam primere da su ljudi čašćavali, kao što je to radio Halid. Ima ljudi koji neće da pomognu, imaju mnogi svoje probleme i nije sve osmeh i šminka na estradi. Svako opet svojim postupcima govori o sebi - kazao je on, koji smatra da su na "Halidovu sahranu došli i oni koji su se malo družili sa njim, kako bi samo bili viđeni".
- Slabo se krećem, imam problem sa kolenom, pa nisam išao kod Dina. Mnogi su željni javnosti, samo da se uslikaju, pa makar na sahrani Halidovoj. Sejda je, maligno i, svi su očekivali da će umeti pre Halida, zato joj je posvetio pesmu. Vodeći nju po doktorima saznao je da je bolestan, tako mu je pao grah, žao mi je, bio je mnogo drag svakom. Znao sam ga u dušu, a mnogi su se kitili njegovim imenom baš kao u pesmi: "Gde si bio kad sam bio niko". Da je neko bio džukela, ja bih rekao bez obzira na sve, ali on je bio duša - izjavio je onda Sadik.
Potom, osvrnuo se i na priče o tome što on i Branka nisu imali dece.
"Možda sam ja sam kriv..."
- Pitao sam jednog ginekologa: "Da dođe moja Branka kod tebe?" On mi kaže: "Neka promeni petla". Šta ću ja da pitam dalje - poručio je kroz smeh, prisećajući se tog saveta, a onda je nastavio rečima: Nije ona previše povređena time što je pitaju što nemamo dece, tako se dešavalo. Ona je skroz zdrava, nije imala nikakvih problema. Bila je prvak Srbije u džudou. Možda sam ja sam kriv što nisam bio nikada kod kuće... Šalim se. Branka je pogrešila što se našla na estradi. Estrada je bosanski lonac, staviš svašta i bude dobro. Ona bi bolje prošla da je pevala u operi ili horu, pozorištu, taj je tip, nije za borbu. Ona se sa direktorom televizije upoznaje tri puta, a u to vreme svi bi se, da imaju priliku da upoznaju direktora, ulizivali. Ona ima kristalan glas i prava je dama. Njena majka nikada nije na ulicu izašla da se nije našminkala. Kao da se nisi okupao, ideš u autobus i treba da smrdiš okolo... Prvi put kada je išla na turneju ona je trčala: "Eno, onaj, nije stavio kravatu". Eto, takva je - ispričao je Pa
Bilo je važno imati harizmu.
- Meni je kao menadžeru bilo bitno da prodam ulaznice i uzmem pare, a kako će da pevaju, to nije važno. Kada ode klinac na koncert, njemu nije bitno da li je dobro neko pevao i bilo dobro ozvučenje, nego da li je bilo ljudi i da li je to bio "hepening". Nije harizma svakom ista, a Halid Bešlić je imao to da prenese na ljude emociju i kada nema ozvučenje. Toma, Šaban, Sinan, Halid... Ne vidim naslednika... Moj idol je Tea Tairović, tražio sam takvu pre 40 godina. Ona je naučila da peva i vidi koliko para je zaradila - prokomentarisao je on, koji se nikako ne slaže s izjavama pojedinih pevačica da je "Tea privukla publiku vrckanjem na sceni".
- Što one ne idu na vrci-vrc; ima ih dosta što znaju da igraju, ali moraš imati ljupkost, izjave za medije, da znaš da daješ. Evo, Brena, kada se pojavila, malo digne nogu, malo zajaše harmonikaša. Uz to je dobar pevač, ali je postala idol zahvaljujući svemu što ima. Tea je kompletan proizvod i sama je sve napravila. Danas, kada praviš zgradu, ne piše ko je mešao malter, nego ko je osmislio. Ovaj mali Jozinović me je iznenadio, a nema svoje pesme - otkrio je on.
Takođe, osvrnuo se i na saradnju sa Vesnom Zmijanac, za koju kaže da je "paket".
"Veliki je džek!"
- Vesna Zmijanac, kada je snimala najveće hitove, najveće koncerte sam joj radio. Snimala je ploču, a spavala kod nas, jednostavna je. Međutim hoće li posuditi nešto sa tim se pozdravi, to ti neće vratiti, a isto tako možeš njeno uzeti i ne vratiti. Veliki je džek. Tada sam joj rekao: "Hajde da ti kupim stan u Beogradu, biraj gde hoćeš i koliki hoćeš, godinu dana da radiš sa mnom". Vlada je bio tada njen muž i ona ga zvala, da pita. Kažem mu: "Za 10 dana ti dajem 50.000 maraka". Ona je tada dobijala 500, a Toma i Šaban su pevali za 1.000 maraka. Izvadio sam 50.000 maraka, dao sam mu (Vladi) i, totalni haos smo napravili. Zalepila se bila za mene kao taksena marka, jer svako voli slavu i da izađeš pred punu halu. Ona je neodgovorna, ali je dobra, kompletna - objasnio je Brankin muž.
(Blic)
Pevačicu udarili pištoljem u glavu, obili joj stan: Detalji drame koju bi Branka najradije zaboravila da može!
Bonus video: