"Volim i voljena sam!" Praznična ispovest iz doma Kije Kockar: Pravi čovek je pored mene (GALERIJA)

Praznični razgovor sa Kijom Kockar bio je idealna prilika da iza sjaja reflektora i svakodnevnih naslova zavirimo u onu njenu tišu, ličniju stranu – onu koju publika ređe vidi, ali koja je godinama definiše možda i više od svega javnog. Od devojke iz Zrenjanina, vaspitane u jasnim porodičnim okvirima i banatskim običajima, preko pobede koja joj je iz korena promenila život, do žene koja je svoju popularnost znalački pretvorila u posao, autorski glas i samostalnu poziciju na javnoj sceni.

U ovom prazničnom razgovoru nismo se zadržali na površini. Kroz pitanja o prazničnoj atmosferi u njenom domu, o ritualima koji se ponavljaju iz godine u godinu i uspomenama koje i dalje imaju posebno mesto, Kija se vraća detinjstvu, Zrenjaninu i običajima koji su je formirali. Istovremeno, kraj godine neminovno otvara i ozbiljnije teme – odnose, prekide, emotivna razgraničenja i lične pobede koje se ne mere naslovima, već mirom.

Kija je govorila o tome gde je danas, šta čuva samo za sebe i zašto joj je važno da se, uprkos svemu, ne odrekne topline, tradicije i bliskih ljudi. Dosledna sebi, direktna i svesna svoje pozicije, i ovog puta pokazuje da praznični duh kod nje nije stvar scenografije, već ličnog izbora i unutrašnje ravnoteže.

Praznici često otkrivaju mnogo o nama. Kako izgleda praznična atmosfera u tvom domu – da li si više za raskošnu dekoraciju ili minimalizam, šta se obavezno nađe na trpezi i koja muzika te najbrže uvede u to praznično raspoloženje?

- Ja kitim jelku ako treba i na leto. Božić je moj omiljeni praznik. Imam ogromnu jelku i na nju sam samo stavila svećice i to šarene, kao i one kad smo bili mali. Nisam stavljala nikakve ukrase jer bi bilo previše. Sama jelka je raskošna i preko dana, kako imam i borove ispred terase, onda je pogled prelep. Kao na planini. Samo čekam sneg. Tako da jeste minimalistički ali moj stan je specifično uredjen i ima baš zanimljivih detalja inače. Svake godine, otkad sam u ovom stanu, pravim večeru za moje prijatelje, uveče za Božić. Od česnice, predjela, glavnog jela, ruske salate - sve sama pravim. Jedino sam uvela pečenje, to je jedino kupovno. Atmosfera je prelepa, a ima na mom Instagramu kako to izgleda iz godine u godinu. Jedino sam jednom preskočila jer sam bila na turneji u USA. Bila sam u Los Andjelesu i nekim čudom brat od strica mi je bio baš taj dan tamo i eto išli smo na božićnu večeru. I ove godine se baš radujem i jedva čekam da ustanem rano i krenem da mesim tu česnicu i uveče ugostim sve moje prijatelje. Neki neće biti tu, ali i to je deo tradicije, da se smenjuju i uvek je zanimljivo društvo. Neće biti nikog sa javne scene kao i uvek.

"Danas u Zrenjaninu - niko to ne radi"

Postoji li neki konkretan trenutak, običaj ili osoba koja te posebno vezuje za praznike i kojoj se u mislima uvek vraćaš u ovom periodu godine?

- Badnje veče. Običaj "korindjanje" u mom rodnom Zrenjaninu, Banatu. Nas preko dvadeset idemo da korinđamo. E sad, mnogi ne znaju šta je to i žao mi je što su propustili taj deo u detinjstvu. To je običaj da se ide od kuće do kuće i u našem slučaju svaki stan u soliterima, zvonimo i pitamo : “Jel primate korinđaše?” I onda oni otvore, svako peva pesmicu i dobije bombone, orahe, jabuke, razne slatkiše a nekad i po koju paru. Moja pesmica je bila : “Ja sam mala Kija, ujela me zmija, za nogu za ruku daj gazda jabuku”. To se krene od 18h pa do ponoći nekad. Dobiješ pune one dugačke novogodišnje kese pa nosiš kući, isprazniš pa nova tura. Danas u Zrenjaninu - niko to ne radi. A to su deca od iste te dece koja su to radila. Ne znam zašto taj prelep običaj nisu preneli. Kad smo malo porasli, srednja škola, onda sa društvom u grad, paljenje Badnjaka, liturgija u ponoć i posle je uvek neka diskoteka pravila žurku i tamo tražiš gde ti je simpatija i kad stiže. To sve samo postoji u mojim sećanjima jer telefona nije ni bilo. Tako da pozdravljam te generacije iz mog Zrenjanina!

Privatna arhiva

Praznici su vreme kada se ljudi presaberu – i u emocijama i u odnosima. Da li danas, sa ove distance, na prekide gledaš kao na gubitak ili kao na "čišćenje" koje ti je donelo mir i jasnu sliku ko su tvoji istinski, a ko samo privremeni prolaznici u tvom životu?

- Što se tiče ljubavnih emocija, voljena sam i volim. Na pravi način, od pravog čoveka. Vidim da mediji vode sami moj privatni život, tako da i ja kliknem da vidim ko je sad i šta u pitanju ili mediji prenose reči korisnih budala koje niko ništa nije ni pitao, ali kako bi drugačije dobili naslov. Neka nastave. Ja sam humana osoba! Srećni praznici svima i budite mi voljeni i zdravi. Poljubac!

Kija Kockar, Privatna arhiva

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta bez navođenja i linkovanja izvora i autora, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi