Marini Visković preminula tri člana porodice: "Nisam otišla na sahranu, to je veoma bolno"

Pevačica Marina Visković otvorila je dušu i progovorila o porodici, odnosima unutar nje, bratu, baki koja je naučila odmalena neke za nju danas veoma bitne stvari.

Marina je željeno dete svojih roditelja, imala je, kako ističe, lepo detinjstvo i vrlo je srećna što su njeni roditelji bili baš takvi kakvi jesu.

- Moram da, eto, sada iskoristim priliku da kažem da su oni (mama i tata) potpuno različite ličnosti, to je ovako jedna zanimljiva karakteristika, ali, eto, u tom slučaju su se suprotnosti, da kažem, privukle. Tata je držao diskoteku u Pinkiju tada i bio didžej, mama je, naravno, bila zaljubljena i znam da je bila velika ljubav, baka mi je to pričala, tako da, eto, ona je bila moj izvor o tom nekom periodu - rekla je ona.

Marina Visković, ATAImages/Antonio Ahel

Ljubav prema sportu nasledila je od oca

Marinin tata iako je kako kaže pevačica bio didžej, a kako ističe profesorka bio je zapravo profesor fiskulture, a upravo je ljubav prema sportu Marina je nasledila od njega.

- Ja sam živela kod jednog fudbalskog terena u Zemunu, izuzetno sam sportski tip i mnogo mi je žao što se nisam bavila nijednim sportom, mislim da bih bila veoma uspešna u tome. I dan-danas, svakodnevno godinama i treniram i radim na nekim sportskim projektima. Sada treniram kik-boks, što takođe nije tipično ženski, ali je jedan zaista meditativan sport koji je meni, opet mogu reći, beg od neke i moje svakodnevnice i od mog posla - kaže Marina.

Marina i peva i trenira kik-boks, a na pitanje šta je zahtevnije odgovara:

- Ja smatram da imamo period u životu kada neke stvari malo prevaziđemo. I ja sam, kao što ste na početku rekli, hvala Vam, vrlo cenim kod ljudi i vrlo negde tražim kroz moje prijatelje tu autentičnost. Smatram da mi možemo uvek da se razvijemo na više načina. U sebi sam uvek osećala negde potrebu da sam više od onoga što trenutno predstavljam. Tako da sam se napravila u jednom trenutku i neki svoj brend u tom smislu dizajnerskom, jer sam osećala samo potrebu da to nešto izađe iz mene. Što se tiče sporta, to je već drugačija psihologija i tu mora stvarno da se radi i da se bude disciplinovan. Pre svega rutina i disciplina su nešto što vas drži u vašem balansu, jer recimo ja to kada nemam, ja se ne osećam dobro.

Marina Visković,  ATAImages/ Antonio Ahel

Veza sa bakom

Kada je bila mala nije volela da ide u vrtić, plakala je a razlog je bio jaka veza sa bakom.

- Jeste. Moja baka... Baka je vrlo, vrlo ključna. Imala sam dve divne bake, a u to vreme roditelji su radili. Moja baka Vera je bila defektolog, ona je pisala i bukvare i zaista je bila jedna divna žena - kaže Marina koja je obožavala bakin nakit i torbe - istakla je pevačica.

- I torbe i nakit jeste. To je nešto ovako, kad ste me pitali šta mi je ostalo u sećanju, jer ja smatram da je detetu najpotrebnija ljubav i da je najvažnije da u tim nekim, da kažem, afirmativnim godinama, da se detetu ulije samopouzdanje koje je za dalji život od velike važnosti. Imala sam tu sreću da je moja baka zaista bila neko ko prirodno ima to i to je posle i potkrpljeno njenim, da kažem, i njenim životom i obrazovanjem i drugim stvarima. Mnogo je uticala na mene i na moje samopouzdanje imala je taj nakit koji je meni u tom trenutku bio prelep i predivan. Ja sam stalno tu šunjala po njenim i stvarima. Ona je zaista bila jedna gospođa prava i volela je te torbe, da ima lepe cipele i uvek se negovala. Dok nije umrla uvek je nekako vodila računa o svom izgledu. Gledala sam, ovo ti je žad, ovo su smargdi, brilijanti, sve mi je ona objašnjavala i uvek je nekako potencirala da to meni pripada, ja to zaslužujem i zaista je bila ključna za moje samopouzdanje, koje je stvarno u tim nekim mojim i pubertetskim danima bilo preveliko - priča Marina.

Marina Visković, ATAImages/ Antonio Ahel

Marinu roditelji nikada nisu grdili, a mama je malo bila zahtevna oko obaveza u kući.

- Imala sam tu sreću da stvarno imam divne roditelje sa kojima nikada nisam imala problem tog autoriteta što je vrlo iznenađujuće zapravo, jer ne znam sad kako to da definišem, oni nisu nada mnom imali autoritet nekom strogoćom, ali sam vrlo poštovala, recimo, bila sam tatina mezimica kada sam bila mala, mislim i danas sam, ali kada sam bila devojčica svakako i mnogo sam poštovala to što su me puštali. Naravno, i kada sam počela da pevam, oni su bili upućeni u sve, ali nikada nisam želela zapravo to da izneverim, da nekako čuju da sam ja krenula nekim lošim putem, da sam se odala nekim porocima, s obzirom da sam vrlo rano otišla u taj noćni život. I samo zbog toga, to mi je uvek bilo nekako, da bi ih baš razočarala kada bih otišla tim putem - kaže Marina koja ima starijeg brata sa kojim se ranije kao i sva deca u određenom uzrastu, koškala.

Marina Visković, ATAImages/M. M.

- Kao i sva deca, ja i moj brat smo se slagali užasno - kaže Marina sa osmehom i nastavlja:

- I dan-danas, ja njega volim najviše na svetu, on je moj brat, stvarno ne postoji osoba koja mi je bitnija od njega, ali smo potpuno različiti. Ja se zaista pitam da li je moguće da dva deteta genetski istih roditelja, potpuno rasli u istim uslovima, samo što nas je okarakterisalo to neko razvijanje kroz različita možda društva i neke naše ambicije, da smo potpuno različiti. Mislim da nismo brati i sestra nikad se ne bi spojili, razumeli, popili kafu, družili.

- Jesmo bliski, da, a i ne slažemo se u nečemu. Ali smatram opet da postoje neki određeni periodi u životu kada ne treba ništa forsirati. Prosto ja sam i forsirala i taj odnos i sa bratom i sa roditeljima, između ostalog, kada nije baš bilo sve kako treba. Ali sam rešila to da pustim, jer vreme na kraju odradi neke stvari. Roditelji i brat su osobe koje vi ne birate, oni su vaši. Nisu to prijatelji, pa da možete da odete, možete da se sklonite, ali moram priznati da sada u ovom trenutku imam zaista super odnos sa bratom i baš sam zahvalna zbog toga - priča Marina.

Marina Visković, ATAImages/Antonio Ahel

Odlazak baka i deke

Tokom srednje škole Marina je ostala bez njoj veoma dragih osoba.

- Pa, to je bilo, mislim, zaista jedan gubitak. I kad je umrla i moja baka Vera, i baka Ika, i moj deka. To su stvarno figure koje su bile značajne u mom odrastanju. Od svake sam se trudila da uzmem ono najbolje, a svi su bili različiti. To se i dan-danas trudim od ljudi da pokupim. I recimo, kad bih mogla da istaknem u nekom odnosu, šta mi je najvažnije i prijateljskom, i ljubavnom, to je inspiracija, jer bez inspiracije da sedim s nekim ne mogu, zato što je to za mene traćenje vremena. Tako da, svi ti gubici su bili bolni. Sećam se da ja nisam tada bila u zemlji. Bila sam u Nemačkoj tada kod moje kume, javili su mi, nisam bila tu ni kad je bila sahrana. Naravno, to je bilo bolno - kaže Marina.

(Blic)

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi