Pesma „Elma" Boža Vreće krije jezivu priču: Umrla je dozivajući majku na kućnom pragu, a bila je moja prva ljubav

Božo Vrećo, čuveni princ sevdaha, odrastao je u Foči s dve starije sestre i majkom. Bez oca, koji je podigao ruku na sebe, ostao je kada je imao pet godina. To, međutim, nije bio i jedini ogroman gubitak koji je doživeo kao mlad.

Njegova prva ljubav, Elma, izgubila je život za vreme rata, što je takođe na njega i te kako ostavilo traga. Dosad je nekoliko puta isticao kako mu je poslužila kao inspiracija za pesmu „Elma":

- Preživeli smo teške godine gladi, opasnosti od snajpera, hordi vojske koja dolazi i ubija na kućnom pragu. Moja Elma, o kojoj pevam, tako je izgubila svoj nedužni život. Preživeli smo pustoš, gledajući leševe, skrivajući se i pronalazeći smiraj u molitvi koja nas je održala da ne izgubimo razum gledajući i proživljavajući pakao oko nas - govorio je Božo svojevremeno, prenosili su mediji.

Božo Vrećo, ATAImages/Zorana Mandić

Elmino dozivanje majke pred samu smrt nikada neće moći da zaboravi.

„Nije joj bilo pomoći..."

- Ona je bila dve godine starija od mene, to je moja prva ljubav. Ubijena je u Foči, na kućnom pragu. Nije moglo da joj se pomogne, jedino se mogla pozvati Hitna pomoć, koja je naravno kasnila. Svuda okolo je bila ta vojska koja dolazi da učini nemir i da ostavi iza sebe pustoš. Dok ona doziva majku i umire, ja to sve u sebi doživljavam kao deo svog umiranja - objašnjavao je onda on, koji je numeru napisao „posle jednog sna u kom mu se ona javila".

- Poslo puno godina ja sam je sanjao, a ona mi u snu kaže: „Božo, ja te i dalje čujem i vidim kako mi pevaš". U tom oreolu koji se stvorio u mojim očima, ja sam zapisao taj tekst. Taj tekst je i dan-danas lek za one koji je slušaju - naglasio je kao gost emisije „Face to face", tokom koje se prisetio rata, kao i toga kako je njegova porodica uspela da preživi to strašno vreme.

Božo Vrećo, ATAImages/Mateja Stanisavljević

- Jako teško sam to doživeo tu samoizolaciju. Živeli smo u domu u kom je bilo odsustvo svetlosti, odsustvo života. U tom domu je moja majka govorila sestrama i meni, kako bismo ostali prisebni, da ne bismo poludeli, u toj oskudici hrane, gladi, u tom jednom besomučnom traganju za spasom: „Ali zapevajmo tako tiho da nas niko ne čuje. Neka to bude pesma, taj sevdah koji će nas spasiti." Možda je to ta žar-ptica koja je u meni rodila sevdah, koja je mene odabrala, u meni progovorila jednim potpuno bogolikim obličjem - izjavio je on.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi