Na putu da postane zvezda „Granda" zaglavio u kandžama poroka! Raskid ga dokusurio, jedva se iščupao
Samo ga je jedno spasilo
Nikola Savić, koji se čak šest godina takmičio u „Zvezdama Granda", gostujući u jednoj emisiji progovorio je o nepoznatim detaljima iz svog života. Kako je objasnio u jednom periodu - slomljeno srce i „čašica više" dovele su ga do samog dna.
Samo mu je jedno pomoglo da ponovo „ustane", pa se i zvanično vrati mikrofonu. Kaverom koji je uradio s Darkom Filipovićem, naime, mnoge je veoma prijatno iznenadio.
Upitan, najpre, kada misli da je tokom takmičenja bio najbolji, odgovorio je:
- Možda je moje najbolje pojavljivanje bilo u trećoj sezoni, kada sam stigao negde do četvrtog, petog kruga.
- Jednostavno, bila je mnogo jaka konkurencija, ja tu nisam uspeo da isplivam, to nije do mene, tako su se kockice poklopile. U suštini, to je meni „udarilo" jako dobru reklamu, meni se digla cena. Radio sam na terenu, marketinški je to bilo propraćeno s jedne strane, s druge nije; ja smatram da je to možda moglo više, ali, u suštini, ja sam zadovoljan i ovime“ - kazao je onda Nikola kom su u „Zvezdama Granda sudili" Zorica Brunclik, Šaban Šaulić... I on je i te kako zbog toga imao tremu.
Potom, dotakao se problema sa alkoholom, bez dlake na jeziku.
- Baš sam puno pio, pogotovo kada sam raskinuo tu prvu vezu. Ušao sam u jaku dubiozu alkohola. Odnosno, to je bila još i blaža varijanta u odnosu na onu o kojoj ću pričati posle. Tada sam imao i jedan udes. Ovo je sad i smešno i nije smešno, ali raskinula se veza, ja sam završio neku svirku, nije prošlo možda mesec dana od „Granda", ja sam seo, neka kafana je bila u Pančevu... Noć pre toga sljuštio sam litar rakije. Mislim, ne bukvalno litar, ali ono... I, seli smo ujutru da doručkujemo, ja sam popio par piva i zaboravio sam da je meni noć pre toga pukla guma na autu. Kad se društvo brzo skupi ujutru, do dva se već desi problem. Stavio sam dva drugara u auto i krenuo sam za Starčevo nekom drugaru da odnesem nešto. Ne znam ni šta sam mogao da mu nosim, verovatno još koje pivo da popijem usput... - u emisiji „Ispovest" bio je iskren on, te je nastavio o tome kako je udario u kuću.
„Platio sam ceh!"
- I, kako sam ušao u krivinu, sa jedno 180, 185 km/h, pukao je ćopavac na autu. Ja sam tad uleteo u kuću, udario sam u banderu. Kako sam ih vozio, išla je pesma: „Bog mi je svedok da sam..." Sad mi je to malo i smešno, Srećko Krečar je uradio obradu te pesme i ja kako sam udario u banderu, udario sam u neki betonski stub i, hvala Bogu, ostali smo svi čitavi, živi i zdravi. I, ta pesma je i dalje išla: „Bog mi je svedok, Bog mi je svedok, Bog mi je svedok..." Dimčina oko nas, milion ljudi okolo, ja otvaram vrata, nekako ih nogom izbijam, vadim jednog drugara, pa drugog, meni curi krv iz glave, a ono i dalje: „Bog mi je svedok, Bog mi je svedok..." Auto se ne gasi, ja rekoh – šta je ovo, majko sveta sa autom? Ljudi oko mene viču: „Oni su svi pijani i drogirani". Rekoh: „Ma, nismo". Došla je hitna, ubacila nas. Naravno, sva sreća, ništa nam nije bilo. Naravno, ja sam platio ceh za to, imao sam i zabranu vožnje. Bože oprosti, ali auto je ostao da vrti „Bog mi je svedok, Bog mi je svedok". To je ostalo i kad sam ja otišao, posle kad su došli vatrogasci, to je sve vreme vrtelo jer radio ne može da se iščupa - pamti on i danas.
Akonto pomenutih ljubavnih problema, s druge strane, kazao je:
„Oduzeo sam se!"
- Bio sam mlad. Imao sam 23 godine, taj moj uspeh i „Grand"... Ja sam, u međuvremenu, pre toga mesec dana pevao i na moru, u centru Herceg Novog, to je ozbiljna priča bila. I onda sam krenuo da pijem, samo alkohol, alkohol, alkohol do neke granice, desio se taj udes i jednostavno, mladost... Ona devojka je bila tri godine starija od mene, želela je nešto ozbiljno i ja sam se tu oduzeo, nisam mogao da ispratim trenutnu situaciju.
Tu se, međutim, nije i zaustavljao.
- Pojavio sam se u tom momentu na televiziji – meni je stiglo milion poruka da pevam, niko više nije pitao ni za novac, samo da se negde pojaviš. Jer, to je nešto novo, ti si novi klinac sa šest tastera. Dovoljno je samo to da mi daju Snežana, Šaban, svi ti ljudi koji su bili tamo, to je bila preozbiljna reklama za mene i za moju karijeru... Tada je moja karijera počela da ide uzlaznom putanjom i puno sam radio. Mislim da nije bilo mesta gde me nisu zvali da radim, svuda su bile otvorene karte. Ja sam pre jedno pet i po, šest godina prestao skroz da pijem, okrenuo sam se crkvi i duhovnom životu i ušao sam u neku dugu vezu posle te veze. Upoznao sam neku devojku. E, tu sam se razočarao i krenuo sam da pijem svaki dan, bukvalno od ujutru do uveče. To je bilo nenormalno; ta veza je trajala četiri i po, pet godina. Krenuli su poroci, organizam to više nije mogao da izdrži i dešavale su se razne situacije na svirkama - kazao je tad, a onda otkrio i kakve.
„Sramota me je..."
- Dešavalo se, recimo, da smo otišli na jednu svirku, drugar mi je prebacio, Acko Petrović me je zvao da odradim nešto privatno, to su bili jako bitni likovi, beogradski tipovi. Ja se sećam samo da sam popio dva, tri dupla viskija. Međutim, to nije dva, tri dupla viskija, ja sam svaki dan tako pio. I, bio je neki kamin iza mene, neka vatra i ja sam upao u taj kamin, a na pantalonama pozadi mi je onako ostao žar. Ustao sam i, sad se više i ne sećam, počeo sam da jurim po lokalu ljude, pio sam sva pića sa stola. Na kraju sam muvao Gocu Stojićević. Mislim, strašno. Ako žena ovo sluša, mene je sramota, ja se izvinjavam javno. Onda sam je terao da kaže na mikrofon: „Nikola Savić je najbolji pevač na svetu". Ona kaže: „Neću". I to je bilo – ima da kažeš - neću - ima da kažeš - neću... I onda je žena rekla, a ja i dalje pijem, ljudi kažu: „Ovaj je lud ili je blesav". To je jedan od delova - prisećao se za „Novu" Savić, koji je naglasio i kako uprkos svemu nije prestajao da pije sve dok na tu vezu nije stavio tačku.
- Spavao sam napolju da se otreznim, pa su mi rekli da moram da uđem, pa sam se vratio i pevao i to je onda krenulo malo glas da bije... Kako da ti kažem... I drugari i prijatelji i neprijatelji su pričali i kako jeste i kako nije i od toga se napravi bauk. Međutim, opet kažem, ja nisam prestao ni tada da pijem, sve dok nisam raskinuo skroz tu vezu. Tada sam prestao da pijem, okrenuo sam se skroz crkvi i nekom drugom životu. Jako je bilo teško. Tri ili četiri meseca sam bio bez posla jer je glas išao od čoveka do čoveka da nisam za posao. Meni je to bilo strašno, ali evo, ja javno to kažem, ja ne bih popio više u životu ni da mi plate. Ja pijem sokove, pijem vodu, narkotike u životu nisam probao niti me to interesuje. Ljudi misle drugačije jer sam tako sav hiperaktivan. Jednostavno, smatram da se bez toga može, okrenuo sam se crkvi i tom nekom duhovnom životu, to me izvuklo - zaključio je onda on.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari