Vedrani se teza da „deca roditeljima ne duguju ništa" baš dopala: Kad napuni 18 - tamo su vrata!

04.08.2021

20:26 >> 23:03

0

Autor: M. Gudžulić

Poznata spisateljica osvrnula se na tvrdnju na koju je jednom prilikom naišla, pa ju je dodatno razvila i otkrila koliko se sa time slaže

Vedrani se teza da „deca roditeljima ne duguju ništa" baš dopala: Kad napuni 18 - tamo su vrata!
Tanjug/Jadranka Ilić

Hrvatska književnica Vedrana Rudan se na svom blogu osvrnula na jednu temu, koja joj se toliko bila dopala, da je rešila da je dodatno razvije. Kako je istakla – negde je na internetu, kod izvesne influenserke čije ime nije zapamtila, pročitala rečenicu: „Deca ne duguju roditeljima ništa”, a ta teza veoma ju je inspirisala.

Kao i obično – njeni stavovi mnoge su naveli na razmišljanje.

Pročitajte još:

– Nijedno dete, naravno kad prestane da bude dete, roditeljima ne duguje ništa. Dete je odrasla osoba kad navrši osamnaest godina. I baš bi bilo lepo kad bi roditelji odrasloj osobi mogli da kažu: „Bivše dete moje, ne duguješ mi ništa. Tamo su ti vrata. Srećan put!” – počela je Vedrana, pa dodala tvrdnju da svako ko sebe poštuje treba baš tako da se postavi.

– Ne volimo se i ne poštujemo se. Mi volimo decu, deca ne vole nas. Zašto ljudi imaju decu? Životinje smo, u nama čuči zov divljine… – nastavila je spisateljica, pa se osvrnula na to što majke, uglavnom, nisu spremne na to da će njihovo dete jednom postati stranac.

– Bivša beba će u vrtiću mlatiti ostale bivše bebe, krenuće u školu i biti loš đak, beba će se upisati u srednju školu, koliko koštaju privatni časovi svi znamo, neki na fakultet. Što sam ono rekla, kad dete navrši osamnaest, prestaje biti dete. Na fakultet ljudi kreću u osamnaestoj. Jesu li perverzni roditelji koji plaćaju školovanje deci koja to nisu? Ili je to „normalno”? – zapitala se, pa zaključila da bi se većina bivše dece složila da jeste.

„Neki roditelji pasu travu da bi od dece izmamili – hvala”

– Njihovo objašnjenje je uvek isto – „nisam ja tražio, tražila, da se rodim”. ‘Ajmo da se složimo, normalno je punoletnim ljudima plaćati fakultet iako u mnogim zemljama to „deca” sama sebi plaćaju, jer roditelji bivšoj deci ne duguju ništa. Gledam ljude oko sebe. Moje vršnjake i mlađe. Svi imamo tridesetogodišnju ili četrdesetogodišnju „decu”. Poklanjamo im stanove, kuće, aute, odeću, odeću za njihovu decu, nalazimo im posao. Keš, keš, keš! Nikad dosta keša. Neki roditelji pasu travu da bi od dece izmamili „hvala”.

Zatim, pisala je o tome kako smatra da su roditelji zaslepljeni ljubavlju i da zbog toga ostaju vezani za svoju decu i duže nego što bi trebalo.

– Postajemo bankomat, doživotno osuđen na riganje novčanica. Šta će nama telefonski poziv? Čokolada? Osmeh? Zagrljaj? Mi smo svoje na ovome svetu obavili. Izrodili smo neshvaćene genijalce koji bi bili turbo uspešni da žive u nekom drugom vremenu, da ih ne ubija korporacijski kapitalizam, da su završili neki drugi fakultet, da nisu u depri, da od nas dobiju pet hiljada evra, mi ne damo više od tri, da nisu deca razvedenih roditelja, da jesu deca razvedenih roditelja, da su deca pokojnih roditelja… Ovih sam dana mnogo razmišljala o toj temi. Nešto se u meni definitivno prelomilo. Shvatila sam da me najzad, nakon toliko godina davanja koje se podrazumevalo iako je proslava „detetovog” osamnaestog rođendana davno iza nas, uopšte nije briga hoće li neko prema meni biti pristojan ili mi ikad reći „hvala”.

Vedrana Rudan, Foto: ATA images/Antonio Ahel

Na kraju, Vedrana je zaključila da ne želi da se bori za ljubav deteta do poslednje pare.

– Što sam dala, dala sam. Naravno da sam pogrešila kad nakon duvanja u osamnaest svećica nisam rekla: „Tamo su ti vrata'”. Nikad nije kasno. Dobar je osećaj pokazati vrata i dvadeset godina kasnije. Lakše se diše – tvrdi ona.

Pročitajte još:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam