Pavlovićeva o šokovima koje je doživljavala po dolasku u Beograd, „Pevačici" i svadbi: Sve u svoje vreme!
Sopstveni trud i rad su je daleko odveli i uopšte se ne žali - šta više, ponosna je što iza nje niko ne stoji, do nje same
Milica Pavlović s osmehom priča kako joj u romansi sa Nikolasom Saveljićem cvetaju ruže, ali da ipak ne žuri sa svadbom. Trenutno, veliku pažnju usmerila je kako na „Pevačicu”, tako i na nove pesme, pa na pitanje domaćih medija kako održava vezu na daljinu s vaterpolistom, da li je zamaraju putovanja Srbija – Crna Gora, kao i kad će eventualno „stati na ludi kamen”, jednako raspoložena odgovorila je:
– Doći će sve u pravo vreme. Sve ide kao po loju!
Njoj je, podsećanja radi, u „Pevačici” pripala glavna uloga, a u daljem razgovoru za „Blic” ispričala je kako se to u stvari desilo, te da uzbuđenje i sreću po pitanju projekta oseća još od prvog dana.
Pročitajte još:
– Mislim da ovu situaciju nisam nikada pričala. Nakon prvog kastinga dobila sam prvo da potpišem ugovor o poverljivosti i stigao mi je scenario uz koji je pisalo: „Ako ti se dopadne uloga tvoja je, čitaj lik Ivane”. Bilo je to oko 22 časa, kad sam krenula da čitam i pročitala sam sccenario u dahu, kroz par sati, nisam stala. To me je prvo kupilo, džaba sve ako mi se ne dopadne cela priča. Dopao mi se lik Ivane Lazić, tada napišem: „Dopada mi se jako scenario, ali lik Ivane je na svakoj stranici”, na šta mi stiže poruka sadržine: „Ivana Lazić je glavna uloga, ti si je dobila!” Ta sreća, otvaraju mi se novi kreativni vidici i nova prilika za novi rad, novo polje u životu, nešto što je od velikog značaja. Zaista, rediteljska palica Gage Antonijevića, Miloša Kodema, Nataše Drakulić, se ne dešava dva puta u životu. Dešava se jednom, još glavna uloga, ogroman teret na leđima mi je bio i ogromna sreća – objasnila je Milica i, zatim otkrila da li se suočila sa tvrdnjama „da je ulogu dobila preko veze” ili „da je nije zaista zaslužila”.
– Te stvari mi se jesu motale po glavi, naravno, ali onda sam kad se pogledam u ogledalo shvatala da ne može niko ništa da kaže. Bila sam dva puta na kastingu, danonoćno sam učila scenario, pored časova glume koje sam dobila od produkcije sam išla i na privatne časove glume, ustajala sam u četiri ujutru, ostajala sam ceo dan, ubačena sam u vatru i sa takvom postavkom glumaca, sa takvim imenima, susrela sam se sa nepoznatim. U tom momentu sam shvatila da moram da živim život i lik Ivane Lazić i da zaboravim ko sam i šta sam. Kad se upali kamera moram da znam, koja scena je snimana pre ove i u kom raspoloženju je bila Ivana, šta je bilo veče pre. Moram stalno da se vraćam unazad i da radim na sebi, a ono čega sam se stalno držala tokom svoje karijere je da ne može niko da mi kaže: „Ja sam ti nešto završio”.
Pavlovićeva je, kako je i već poznato, tokom odrastanja najveću podršku i vetar od leđa dobijala od bake i deke. Danas – ponosna je na detinjstvo i odrastanje na selu, a kako kaže, divne uspomene često prepričava sa prijateljima.
Bila sam šokirana!
– Baš sam bila kod drugarice u Nišu koja mi je drugarica iz srednjoškolske klupe. Pričale smo na temu toga koliko je bitno što smo imali osnove kakve smo imali, u mom slučaju to su baka i deka. Prisećali smo se kako je bilo, nisam imala nižu muzičku školu, a poželela sam da upišem srednju i morala sam da polažem diferencijalne ispite, tu razliku i da brže naučim to što su oni učili šest godina. Bio je i taj famozni momenat dolaska u srednju školu i kad u hodniku nekako u pogledu tražiš da te prihvate. Dete si sa sela, sve su to gradska deca i poznaju se šest godina unazad, nekako sam bila nova, a imala ljubavi za sve, bila druželjubiva i komunikativna. Pričali smo baš o tome da je jako bitno kako se postave ti temelji. Ja kažem, ono što su mene baka i deka naučili je jako važno, počev od toga da ko god prođe pored kuće kažeš mu: „Dobar dan”, „Dobro jutro”, da kad dođe majstor pitaš ga da li želi nešto da popije – priča ona, pa dodaje:
– Kada sam došla u Beograd kasnije bio mi je šok da kada nekom u zgradi kažem: „Dobar dan”, on mi ne uzvrati. Majstor kada dođe ja ga pitam šta će popiti i ponudim ga, on se iznenadi i ustručava, kaže: „Pa, to ovde niko ne pita!” Kako ne pita, pa vi ste žedni, možda gladni, sve što se ima na stolu iznese se. To odrastanje na selu, sa bakom i dekom, te vrednosti koje sam pokupila od njih, to je neprocenjivo, nešto što i te kako fali novim generacijama, jer žive u instant vremenu i odrastaju sa tim da vide mamu i tatu koji su se izborili za normalne funkcije i imaju normalne plate na državnom niovu, a sa druge strane gledaju Instagram publiku gde neko za jedan „post” dobije par hiljada evra. Sad se oni nalaze u tom raskršću, šta trebam da radim, gde trebam da idem? Da li da biram ovaj lakši put ili da gledam primer mame i tate.
„Da mene nije, ja ne bih sedela ovde!”
Pevačica naglašava da je vredno radila i trudila se kako bi uspela da izgradi karijeru i ponosna je što niko ne stoji iza nje.
– Ne bih mogla da podnesem da mi neko sutra kaže: „Pa, da mene nije bilo, ti ne bi dobila ulogu, ti ne bi bila gde jesi, ne bi imala ovu pesmu”. Ne, da mene nije, ja ne bih sedela ovde. Mog talenta, mog rada i truda. To se trudim da prenesem i na publiku koja me sluša. Poenta je da iskonski izvučete iz sebe i da ste srećni sami sa sobom. To kad vam neko otvara vrata možda bude na duže staze, možda bude kratko. To je sigurno lakši put, ali moje je slađe – zaključila je ona u razgovoru s pomenutim medijima.
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari