"Spavao sam u hodniku fakulteta": Zvezda serije "Vojna akademija" prisetio se odrastanja na selu i privikavanja na veliki grad

Glumac Branko Janković proslavio se u seriji "Vojna akademija", a nakon još nekoliko uspešnih uloga odlučio je da se posveti i životu na selu gde uglavnom uzgaja ovce. 

Povratak u rodni kraj podsetio ga je na dane detinjstva.

- Peške sam išao u osnovnu školu. Drugari iz sela su me "kupili" pa smo u 7:15 kod mene gledali crtane filmove, ali smo do 8 bili u školi. Leti smo hvatali ribe, kasnije u rečnom koritu, nažalost, bude starih automobila, pa smo to rasklapali, brali smo trešnje, jabuke. Imao sam sadržajno detinjstvo. Ljudi se oduševljavaju Harijem Poterom, mi smo živopisnije ljude imali ovde, u komšiluku - rekao je kroz smeh glumac.

U srednjoj školi krao laminat

Tokom srednjoškolskih dana u Beogradu, morao je da snalazi kako je umeo, te mu je ovaj period bila bitna životna škola. 

- Teško je bilo snaći se, tolika količina društvenih staleža, socijalnih miljea, ljudi koji su došli u taj isti dom... Preko omladinske zadruge sam radio svašta, od isporuke stvari restoranima do krađe laminata sa "domcima", bio sam klinac - rekao je on i dodao:

Mateja Stanisavljević/ATAImages

- Da ne bude da pričam samo loše, u domu smo imali i dosta zanimljivih aktivnosti, koje nisu bile krađa laminata. Išao sam na časove veronauke, šaha, glume. Tako sam odlučio da je gluma moj put. Nisam ja uopšte imao dilemu da li sam talentovan ili ne, niti me je to zanimalo, samo sam rekao: "Nisam ja glup da ne mogu da savladam ovo, ovo meni treba za moju ličnost" i tako je i bilo.

Konkurisao u četiri grada

Pošto je znao da je gluma njegov životni poziv, odlučio je da konkuriše na prijemnom ispitu na nekoliko fakulteta i to u različitim gradovima.

- Prvo sam konkurisao u Beogradu, pa u Novom Sadu, pa opet u Beogradu, pa u Cetinju, pa u Banja Luci. Kada sam bio u Cetinju spavao sam u manastiru i tražio blagoslov kada sam prošao u uži izbor. U Banja Luci sam spavao na hodniku fakulteta, na nekom dvosedu, a u Beogradu kod neke babe, Jele. Zanimljiva stvar, kada sam išao da se prijavim na akademiju u Banja Luci sreo sam jednu stariju gospođu koja je videla da lutam. Nikada pre nisam bio tamo i nisam poznavao nikoga. Posle pola sata me je ponovo srela ista ta žena, dok je šetala sa ćerkom i pitala da li mi treba neka pomoć. "I treba i ne treba. Treba mi samo da negde prenoćim da bih sutra predao papire na akademiji", rekao sam joj. Ona me je pozvala kod sebe. Živela je sa celom porodicom, decom, pa još i ja, to je bila "ludnica". Kasnije se ispostavilo da je i ona završila akademiju i to u klasi sa Marijom Simonović, mojom profesorkom na fakultetu. Kada je Nataši (supruga) preminuo stric, ponovo sam je sreo, istog dana je bila sahrana njenog muža. Život je najbolji reditelj.

Foto: Marko Simić

Upisao je fakultet u Banjoj Luci, a kako kaže, i da tamo nije upao ne bi ga to obeshrabrilo. 

- Ne bih odustao. Već sam razmišljao o Mostaru, a bio sam i u JDP-u gde je glumio Boris Isaković koji mi je bio u žiriju. Prišao sam mu posle predstave, on me je prepoznao i rekao: "Bilo je boljih u tom trenutku", a sam mu odmah rekao: "To je okej, nego šta da radim za sledeću godinu, koje stvari da menjam? - ispričao je Janković rekao je u emisiji "TV lica".

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi