Na Amidžićevog oca ispaljeno više od 300 metaka: Voditelj ovako saopštio majci i sestri šta se desilo, a evo i šta je s dokazima!

Otac Ognjena Amidžića, Zoran, život je izgubio na današnji dan pre 32 godine na Baniji u Hrvatskoj, na novinarskom zadatku. Tada, ubijene su i njegove kolege iz dopisništva RTS-a u Šapcu, Bora Petrović, Dejan Milićević i Sretan lić. Likvidirani su u zasedi na putu Petrinja-Glina.

Voditelj je odavno izgubio veru da će ikada saznati ko stoji iza ovog zlodela.

Na njihov automobil Tuđmanove ustaše ispalile su više od 300 metaka. Jedini valjan trag na koji je policija naišla u istrazi bilo je to što je nekoliko dana posle ubistva u hrvatskom listu „Slobodni tjednik" izašla priča napisana od zabeleški koje je Amidžić u trenutku pogibije nosio u svojoj torbici.

Jednom prilikom, Ognjen je otvorio dušu pa istakao kako nikada neće zaboraviti dan pošto mu je policija zakucala na vrata sa potresnim vestima. Onda, imao je 16 godina. 

- Oko jedan sat posle ponoći policajci su zakucali na naša vrata. Bili su smušeni, dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti, ali nisu znali kako to da urade. Kada sam čuo šta se desilo, a tada sam imao 16 godina, morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen. Sada, posle ovoliko vremena koje smo proveli u neznanju, ne mislim da ćemo ikada saznati ko je ubio mog oca i njegove kolege. Bilo je nekih tragova i dokaza u istrazi. Recimo, sadržaj torbe koju je moj otac nosio sa sobom na kraju je završio u jednim hrvatskim novinama. Te njegove stvari i zabeleške nekako su morale da dođu do hrvatskih novinara. Po mom mišljenju, to je bio najopipljiviji trag koji je mogao da se prati tada, ali od toga nije bilo ništa - kazao je bio Amidžić, pisao je „Informer", a on je nastavio o tome kako je njegova majka brzo sve preuzela na sebe, kako bi on i sestra „što duže ostali deca". 

Stara fotografija Amidžića, Instagram printscreen/ognjenamidzic

- Bilo je to grozno vreme. Mama je pokušavala da nam nadomesti taj gubitak. To je bilo vreme kada smo svi svesno ili nesvesno bili spremni na sve i mogli smo da očekujemo bilo šta. To je bilo vreme kada se ginulo, kada su kao vojnici i dobrovoljci stradala i deca od 17 i 18 godina - objašnjavao je bio Amidžić, koji se oca seća kao strogog, ali pravičnog čoveka velikog srca.

„Bio je stara škola..."

Ognjen Amidžić, ATAImages/Antonio Ahel

- Tata je zbog posla bio često odsutan, tako da je u našoj porodici mama bila ta koja je držala kormilo u svojim rukama. Da je živ, ne verujem da bi mi dao da se bavim novinarstvom. On je bio stara škola ljudi. Nikada ne bi dozvolio da pričaju kako mi je on pomogao da dobijem posao. Njemu je posao bio jako važan, dosta je radio, ali mu to nije padalo teško. Kao mali sam toliko slušao o novinarstvu da mi se nekad čini da sam još kao klinac znao da ću kad porastem biti novinar i da još odmalena imam ovaj posao u małom prstu. Svakako da je on dosta uticao na mene da postanem ovo što sam danas. Ipak, mami sam posle njegove smrti obećao da se nikada neću baviti informativom - izjavio je svojevremeno on. 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi